Izvor: Politika, 22.Feb.2011, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško je češljati ono što je pod tepihom
Iako je mjuzikl njen fah, mlada glumica Ana Maljević pojavljuje se u ulozi psihologa u filmu koji se bavi ozbiljnim problemom trgovine ljudima. U produkciji „Monte rojal pikčersa“, u režiji Vladimira Paskaljevića, snimljen je film „Sestre“ koji će u martu imati bioskopsku premijeru, a potom će biti prikazan na televiziji kao prvi deo serijala o modernom ropstvu.
Ana je u Kanu završila gimnaziju i prestižnu baletsku školu Rozele Hajtauer. Glumu je diplomirala na Fakultetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dramskih umetnosti u Beogradu i završila je specijalističke studije za mjuzikl.
Iza nje su predstave „Cipele od kengurove kože”, „Smrt Uroša Petog”, „Kaput mrtvog čoveka”, filmovi „Na lepom plavom Dunavu”, „Odbačeni”, „Čarlston za Ognjenku” i drugi. U pozorištu na Terazijama trenutno igra u mjuziklima „Čikago” i „Kabare”.
Kakva je tvoja uloga u „Sestrama“?
Igram psihologa Katarinu. Film je zasnovan na istinitoj priči o dve sestre, jedna je maloletna, druga nije, koje su želele da odu u svet da nađu bolji život kako svi obično misle. Došle su na kasting za igračice u klubu u Italiji i upale, kao što to takođe često biva, u lanac trgovine belim robljem. Doživljavaju silovanje, sledi konzumacija droga i na kraju lečenje. Ali kraj je srećan, izvukle su se.
Da li posle ovog filma drugačije gledaš na problem trgovine ljudima?
To je izuzetno teška tema. Treba da znamo da nije daleko od nas. Jako je stresno baviti se tim temama i češljati ono što je pod tepihom. Mi možemo da okrenemo leđa i bavimo se nekim lepšim stvarima, ali treba da pomognemo bar tako što ćemo skrenuti pažnju na ovaj problem.
Da li ti smeta kad se insistira na činjenici da si ćerka Bojana Maljevića i sestra Bojane Maljević i da ti je samim tim sve lakše?
Porodica smo koja se sve ovo vreme drži zajedno. Retki su slučajevi da se čovek zajedno sa porodicom bori u životu. Ja ne vidim da negde imam protekciju. I ja i sestra teško dolazimo do uloga, uvek smo se oslanjale na nas same, a danas se jako teško dolazi do posla. Krugovi su toliko zatvoreni.
Nisi razmišljala da kreneš kraćim putem preko nekog rijalitija do slave?
Nije mi cilj slava. Želja mi je da ostvarim nekoliko uloga koje će me angažovati celu, a ostalo su zadaci koje čovek radi da bi poboljšao kvalitet života. Ono što ne poboljšava kvalitet života ja izbegavam. Zvali su me u „Survajver“, ali nisam prihvatila.
Tvoj žanr je mjuzikl. Koliko je on zahtevan?
Volim mjuzikle. Tragam za sredstvima da i ja ostvarim jednu glavnu ulogu u mjuziklu koji volim. To jeste zahtevan žanr, ali s obzirom na to da volim da igram i pevam, čini me srećnom. Ustajem rano i odmah radim fizičke i vokalne vežbe. Moram da budem u savršenoj formi.
Ko su ti glumački uzori?
Uzori su mi uvek oni ljudi koji traju i opstaju u svom poslu i životu. Svi koji su prva liga me inspirišu i nadahnjuju, i ne samo glumci već i pevači, slikari, šahisti, sportisti. Od glumaca uživam u staroj gardi isto kao i u novijoj. Bata Živojinović kojeg znam od kada sam se rodila mi je broj jedan. Volim i Džeka Nikolsona, Merilin Monro, Džuliju Roberts, Anicu Dobru...
J. Kavaja
------------------------------------------
Gde je Beograd iz „Montevidea”
Jako mi se dopao film „Montevideo, bog te video“. Prikazan je jedan lep Beograd. Ljudi sad mogu da kažu „okej, da vidimo gde je sad taj Beograd“. Mi nismo uspeli da sačuvamo ništa, ni tradiciju, ni klubove u kojima može da se čuje domaći čarlston. Svi su u kafanama. Retka su mesta na koja čovek može da ode.
objavljeno: 23.02.2011.
