Izvor: Advertiser-Serbia.com, 04.Mar.2021, 17:02

„Tanjir po tanjir“: Digitalni iskorak unapred u putu hrane ka onima kojima je najpotrebnija

„Tanjir po tanjir“: Digitalni iskorak unapred u putu hrane ka onima kojima je najpotrebnija

Trećina hrane koju čovečanstvo proizvede u toku jedne godine biva bačena, dok milijardu ljudi gladuje. U Srbiji godišnje 250.000 tona hrane završi na otpadu, dok je svaki osmi gradjanin naše zemlje u riziku od siromaštva. Kako omogućiti da hrana ne završi kao višak, već da bude data onima kojima je najpotrebnija?

Projekat koji je spojio kompaniju Delez Srbija i Banku hrane Beograd, “Pomažemo da imaju i oni koji nemaju”, od 2015. godine pruža doprinos sistemskoj podršci >> Pročitaj celu vest na sajtu Advertiser-Serbia.com << u rešavanju problema borbe protiv gladi i siromaštva, ali i efikasnog tretiranja viškova hrane. Zahvaljujući ovom projektu, 7.500 građana svakodnevno dobija hranu već sedmu godinu, pa se javila potreba za digitalizacijom i unapređenjem samom sistema.

O tome, odnosno realizaciji i početku rada digitalne platforme “Tanjir po tanjir” bilo je reč na online panelu. Ova platforma, koju je Delez Srbija razvio u saradnji sa Programom Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP), mogla bi da istovremeno utiče na rešavanje velikog broja globalnih izazova, a o njoj i njenom značaju diskutovale su:

Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji;

Katarina Žigić, izvršna direktorka Banke hrane Beograd;

Milica Popović, menadžerka korporativnih komunikacija, Delez Srbija;

Jelena Ristić Jazić, direktorka agencije McCann Beograd.

Panel je moderisao Neven Marinović, izvršni direktor Smart Kolektiva i Foruma za odgovorno poslovanje.

Milica Popović je na početku ukazala na motive kompanije Delez Srbija da pristupi procesu razvoja digitalne platforme: “Cilj svih jeste da ovom platformom povećamo broj primalaca donacija, i samim tim humanitarnih organizacija koje bi učestvovale u projektu. Nama kao kompaniji je ovo još jedna mogućnost da efikasnije upravljamo viškovima hrane. Želimo da uključimo još prodavnica u sistem i omogućimo da veća količina hrane stigne do onih kojima je najpotrebnija.“

Katarina Žigić iz Banke hrane Beograd, objasnila je kako digitalna platforma funkcioniše i ko su njeni krajnji korisnici: “U projekat, a sada i digitalnu platformu, uključeno je 60 humanitarnih organizacija i 130 prodavnica u 33 grada širom Srbije. Svakog dana prodavnice su dužne da objave stanje voća i povrća koje se može donirati, a organizacije imaju dva sata mogućnost rezervacije. U slučaju da ne rezervišu ili ne potvrde rezervaciju, ona automatski postaje dostupna ostalim organizacijama. Svaka prodavnica sada će imati primarnu (geografski najbližu) organizaciju koja će prva biti obaveštena o količinama dostupne hrane, a ukoliko primarna to ne uradi, ponuda postaje vidljiva ostalima.

Za organizaciju su bitne svakodnevne i redovne donacije, i u tome je veliki značaj ove platforme. Naša želja je da u nju uključimo što više korisnika i organizacija, i nadam se da će se one registrovati na sajtu tanjirpotanjir.rs“


Banka hrane sarađuje sa preko 200 humanitarnih organizacija, od kojih 110 okuplja osobe sa različitim oblicima invaliditeta. Takođe, korisnici Banke su samohrani roditelji, stara lica, deca bez roditeljskog staranja, nezaposlena lica, beskućnici, svi kojima su osnovne svakodnevne potrepštine uskraćene. Posledice siromaštva i gladi navele su UNDP da se priključi projektu, ali kako Fransin Pikap napominje, nesagledive su i posledice koje bacanje hrane ostavlja na naše životno okruženje: “Za nas, ovo je jedan skroman način da svi zajedno pomognemo na realizaciji održivog razvoja. Ovo jeste zemlja u razvoju, ali u njoj je i dalje mnogo siromaštva i gladi, koje je Covid-19 samo pogoršao.

Uz siromaštvo i glad imamo bacanje hrane kao problem. Svaka osoba u Srbiji, u proseku, baci 35 kilograma hrane godišnje, a u pitanju je hrana koja ima uticaj na okolinu. Sve što proizvedemo, iskoristimo i bacimo koristi prirodne resurse. Bacanje hrane jeste problem, ali je i efekat staklene bašte koji bacanje proizvodi – kada bi bacanje hrane bilo država, bio bi to treći najveći svetski izvor emisije gasova staklene bašte, nakon Kine i SAD. Ogroman je to problem za klimatske promene, i time se moramo pozabaviti
.”

Kampanja iza platforme “Tanjir po tanjir” nije klasična – samim tim, marketinška agencija koja obično iz pozadine pomaže klijentu sada mora istupiti i biti jedan od stubova projekta, kao i poruka koje se šalju u javnost i ukazuju na velike, dramatične probleme u društvu. Sa ovim zaključkom složila se direktorka agencije McCann Beograd, Jelena Ristić Jazić:

Jelena Ristić Jazić: “U poslednjih godinu dana živimo u momentu u kojem se važno da se okrenemo jedni drugima. Definitivno smo izgradili veći osećaj solidarnosti, jači nego pre, i mi svakako tome doprinosimo već godinama. Ponosna sam što smo osetili momenat da i ovog puta učestvujemo u kampanji kao što je ova, i da joj damo glas – edukujemo, motivišemo i inspirišemo organizacije da učestvuju u ovakvom projektu. “Tanjir po tanjir” je simboličan naziv, jer svako malo koje neko od nas učini svakako može da doprinese da nekome bude bolje. Ova kampanja je idealan primer kako različiti učesnici mogu da se udruže oko određenog cilja.”

“Tanjir po tanjir” je za sve učesnike panela bitna tema u oblasti održivog razvoja, ali i mehanizam koji će pomoći u ostvarenju globalnih ciljeva:

Milica: “Verujemo da će nam projekat digitalne platforme pomoći u realizaciji cilja da do 2025.za pedeset odsto smanjimo ukupnu količinu hrane koja u našem sistemu završi kao višak. Kao kompanija imamo jasne prioritete kada govorimo o održivom poslovanju, među kojima bih istakla smanjenu emisiju C02 gde smo se obavezali da ćemo do 2030.godine smanjiti ukupnu emisiju za pedeset odsto, a očekuje nas i realizacija projekata koji će dovesti do smanjenja ukupne količine plastike u našem sistemu“.

Kako zaključuje Fransin Pikap – ekonomija jednostavno mora da se promeni – iz štetnog “linearnog” modela, sa procesom sirovina-proizvod-otpad, u “cirkularni” koji će svaki resurs koristiti na najbolji mogući način. Ali, pravi izazov leži u osmišljavanju kako da taj model bude zapravo profitabilan, i izađe iz okvira “pozitivnog imidža”, to jest dobročinstva kao takvog.

Fransin: “Učiniti taj model profitabilnim je pravi izazov, i dobra vest je što u Srbiji već imamo primere koji pokazuju da model funkcioniše – jedan od odličnih primera je kompanija koja koristi ostatke iz restorana i poljoprivredni otpad za stvaranje biogasa, čistog i pristupačnog izvora energije koji pritom omogućava poslovanje u ruralnim područjima. Imamo takođe kompaniju koja pravi esencijalna ulja, a od otpada iz tog procesa prave biopelete i organsko đubrivo. Dokazi da ovaj model poslovno ima smisla sve su brojniji, promena se dešava, i moramo se svi zajedno upustiti u nju.“

Za kraj panela, moderator Neven Marinović pitao je sve učesnice – šta sledi dalje? Digitalna platforma “Tanjir po tanjir” trenutno je dostupna i zahvaljujući njoj hrana će doći do socijalno ugroženih građana, ali koji su ciljevi za naredni period, kako se pravi dodatni iskorak u borbi protiv gladi i siromaštva bez pretencioznih obećanja da bi se ovako ogroman problem mogao u potpunosti rešiti? Šta se, na ovu temu, može racionalno zaključiti?

Milica: “Cilj je, kao što smo istakli, da ova platforma poveća mogućnost donacija, da se više prodavnica uključi u sistem, da imamo više humanitarnih organizacija i samim tim korisnika ovog modela. Zaključila bih, sa nečim što smatram da je značajno u ovoj temi a nismo spomenuli, a to je da je odluka pojedinca ono što pravi razliku na kraju dana. Od pojedinačnih odluka svih nas, može zaista dosta toga da zavisi, ne samo kada smo mi u pitanju, već i planeta. Svako može da pođe od sebe i vidi na koji način i kome može da pomogne.”

Katarina: “Mi se iskreno nadamo da ćemo iskoristiti pun potencijal ove platforme, koja je zaista inovativna kada je reč o donacija u hrani u Srbiji. Nadamo se redovnim donacijama, solidarnosti, transparentnosti, a s obzirom da se nadamo takođe da će platfoma smanjiti siromaštvo i glad u Srbiji, ona bi mogla biti dobar kamen temeljac za još veću platformu, koja bi mogla umrežiti više korisnika i organizacija.“

Jelena: “Ključna reč za ovu godinu je broj 17 – globalni cilj održivog razvoja UN i kreiranje partnerstava za ostvarivanje ovih ciljeva. Mi zaista verujemo da su ovi problemi previše veliki i kompleksni da bi se rešavali samostalno. Mi smo za sebe i našu strategiju održivog razvoja upravo izabrali Cilj 17 jer nam prirodno pripada. Kao I&F Grupa, s jedne strane, poslujemo na 12 tržišta širom Evrope, sarađujemo sa različitim kompanijama, brendovima i institucijama, i mislimo da smo pozvani da budemo spona koja će oko različitih problema okupljati različite učesnike i inspirisati ih da učine dobra i veća dela. Svakako, verujemo da strategija i ciljevi održivog razvoja moraju postati deo korporativne strategije kompanija i samih brendova.

Za mene lično, uspeh bi bio kada bismo makar malo smanjili procenat dece u Srbiji koja svako veče odu gladna u krevet.

Nastavak na Advertiser-Serbia.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Advertiser-Serbia.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Advertiser-Serbia.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.