Izvor: Politika, 20.Apr.2015, 08:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švercuju dronove, zmije, pa i pokojnike
Droga u suvom voću, tarantule u babuškama, lekovi u džakovima s krompirom... Maštovitost krijumčara je neiscrpna, ali većinu njihovih nelegalnih poduhvata carinici najčešće osujete
Cigarete, narkotici, lekovi, parfemi, skupocena krzna ali i dronovi, biblije, vredna umetnička dela i antikviteti, egzotične životinje i biljke, pa čak i pokojni ujak – samo su deo „ulova” službenika Uprave carina Srbije, koji na graničnim prelazima, na aerodromima i u zajedničkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akcijama sa inspektorima i policijom vode večiti rat protiv krijumčara svih vrsta.
Postoji, naravno, mogućnost i da neki putnik možda nenamerno, ne poznajući propise, ponese u našu zemlju i ono što nikako ne bi smeo, kao što je jedan Beograđanin, koji je nedavno doputovao iz Pekinga na Aerodrom „Nikola Tesla”, u svom prtljagu dopremio „tradicionalni kineski napitak”, navodno afrodizijak, sa zmijom i škorpijom.
Ali i ovaj slučaj, baš kao i kad je reč o nelegalnoj trgovini, podleže odredbama Krivičnog zakonika Srbije, po kojem se za krijumčarenje neke od životinja sa liste zaštićenih vrsta može dobiti kazna zatvora i do tri godine.
Kako kažu naši sagovornici iz Uprave carina, praznici i odmori su periodi kad se na najfrekventnijim graničnim prelazima poput Batrovaca, Horgoša, Gradine i Preševa obim posla carinika poveća za 30 do 50 odsto u odnosu na ostatak godine. Upravo tu gužvu neki pokušavaju da iskoriste kako bi prokrijumčarili ono što ne smeju, ili na šta bi morali da plate dažbine, valjda računajući na smanjenu pažnju carinika. Na njihovu žalost, većina takvih poduhvata ne uspe, pa krijumčari najčešće ostanu bez robe i zarade kaznu, koja ponekad uveliko premašuje vrednost očekivane dobiti.
1. Na koje sve načine šverceri pokušavaju da „nadmudre” carinike?
Bilo da je vreme praznika ili ne, carinici se sreću sa najrazličitijim situacijama, i neretko ih, i kad poveruju da su „već sve videli”, iznenadi dovitljivost krijumčara koji ne oskudevaju u idejama.
Tako su imali priliku da pronalaze robu u svim delovima vozila: rezervoarima, šupljinama, toaletima u autobusima, frižiderima, rezervnim točkovima... Na neverovatnim mestima su nalazili čak i ljude koji su pokušavali da ilegalno pređu granicu, sakrivene u prostoru predviđenom za alat kamiona, okačene da vise, sakrivene u krovovima, dovodeći u opasnost sopstveni život.
U pokušaju da nešto prokrijumčare, ljudi ponekad rizikuju i svoje zdravlje: poput „mula” progutaju kesice kokaina i napune želudac.
2. Šta se najčešće i najviše krijumčari?
Pošto je sva roba koja može da se proda na tržištu interesantna za krijumčarenje, carinici su do sada pronalazili apsolutno sve! Pored uvek aktuelne droge, cigareta, duvana, garderobe, tehnike, igračaka i hrane, našli su i dronove, biblije, ikone, razne primerke egzotičnihvrsta životinja – ptice, kornjače, zmije… Zatim oružje – pištolje, municiju, nekoliko ručnih bombi. Zabeleženi su i oni morbidni primeri, poput pokušaja švercovanja pokojnika.Carinici su na graničnom prelazu Badovinci pitali vozača jednog kombija šabačkih registarskih oznaka šta ima u tovarnom delu, a on je odgovorio da nema ništa osim ambalaže od stiropora za rasad kupusa. Kada su, međutim, krenuli u detaljniji pregled, čovek je priznao da je tu i njegov „pokojni ujak”.
3. Koja je dozvoljena količina lekova koju putnici mogu da nose?
Ta količina mora odgovarati količini predviđenoj za ličnu upotrebu. Pri tom svaki putnik mora da na carini priloži fotokopiju lekarskog recepta ili drugi dokaz o potrebi upotrebe lekova (nalaz lekara, otpusnu listu, mišljenje zdravstvene ustanove i slično). Carinici, međutim, često otkrivaju pokušaj krijumčarenja lekova deficitarnih na tržištu, ili onih koji se mogu iskoristiti kao „ulična zamena” za opijate.
Tako su, recimo, na carinskoj ispostavi u Preševu, pri jednoj kontroli putničkog voza koji saobraća na relaciji Skoplje–Beograd,u fabričkoj šupljini elektroormara u vagonu našli sakrivenih 10.900 kapsula „tramadola” ili stručno rečeno opioidnih analgetika, dok su na istom graničnom prelazu u zajedničkoj akciji sa pograničnom policijom sprečili našeg čoveka da prokrijumčari 432 kutije deficitarnih lekova, skrivenih ispod sedišta, patosnica i u prtljažniku „folksvagena” beogradske registracije.
Drugom prilikom su na prelazu Kelebija u kombiju austrijskih registarskih oznaka, ispod sedišta, otkrili 184 kutije lekova vrednih oko 3.000 evra. Zabeležen je i slučaj kad su carinici na graničnom prelazu Gradina sprečili pokušaj šverca skupih lekova za leukemiju, u vrednosti od oko sedam miliona dinara, sakrivenih među vrećama krompira, u kamionu poljskih registracija. Krompir je, zvanično, iz Grčke prevožen u Litvaniju.
4. Koliko novca strani i domaći državljani smeju da unesu u našu zemlju i da iz nje iznesu?
Unos deviza u Srbiju je neograničen, ali uz obavezu da se prijavi svaki iznos i prilikom ulaska i prilikom izlaska iz zemlje. Unos i iznos platnih kartica je slobodan.Iznos deviza je ograničen na 10.000 evra.U slučaju da kod sebe putnici imaju više, trebalo bi da tu sumu prijave, i da popune odgovarajući obrazac koji je dostupan, kako na ulasku, tako i na izlasku iz zemlje.Više od 10.000 evra mogu izneti samo strani državljani i to na tri načina, a uvek do iznosa naznačenog u potvrdi. Prvo, na osnovu potvrde o unosu efektivnog stranog novca koju izdaje carinska služba pri ulasku u zemlju. Drugo, na osnovu potvrde bankeda je novac koji iznosi iz zemlje ta osoba podigla sa svog deviznog računa ili devizne štedne knjižice kod banke u Republici Srbiji. Treće, na osnovu potvrde menjačada je novac koji iznosi stečen prodajom dinara dobijenih prethodnim korišćenjem platne kartice u Republici Srbiji.
5. Pod kojim uslovima je moguć privremeni izvoz muzičkih instrumenata, opreme,alata i drugih predmeta koji su putnicima neophodni za vreme boravka u inostranstvu?
Potrebno je da ti putnici popune obrazac, koji potom predaju carinicima na graničnom prelazu da bi ga oni overili. Tako mogu prilikom povratka da uz taj priloženi obrazac dokažu da tu robu nisu kupili u inostranstvu – u protivnom morali bi da plaćaju uvozne dažbine. Ovakvi slučajevi se najčešće dešavaju muzičarima koji iznose svoje instrumente za nastup, snimateljima koji zbog posla nose kamere, kao i majstorima raznih profila koji imaju alat...
6. Šta sve od dokumenata vlasnici životinja moraju da pokažu na granici kad putuju sa svojim kućnim ljubimcima?
Putnici mogu da nose najviše pet kućnih ljubimaca, a svi moraju imati uverenje (sertifikat) kojim se potvrđuje da su zdravi i redovno vakcinisani, ono se izdaje u Ministarstvu poljoprivrede, u Upravi za veterinu. Uz propisani sertifikat, psi, mačke i druge životinje krznašice moraju biti i trajno obeleženi, to jest čipovani.
7. Ima li pokušaja da se preko granice prenesu i životinje koje ne spadaju u kućne ljubimce, a i biljke koje nisu ni ukrasne, ni jestive?
Pre svega, reč je o zaštićenim životinjskim i biljnim vrstama, onima koje se nalaze na listi Međunarodne konvencije o trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (Cites), čija je potpisnica i naša država. Promet takvih primeraka je moguć samo uz posebnuCites dozvolu, koju u tu svrhu izdaje Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a krijumčarenje se strogo kažnjava.
Putnicima je dozvoljen unos male količine bilja i biljnih proizvoda bez obaveze vršenja fitosanitarnog pregleda, i to pod uslovom da su poreklom iz evropskih zemalja, da se koriste u neindustrijske i nekomercijalne svrhe, ili za konzumaciju tokom putovanja, i da nema opasnosti od širenja štetnih organizama.
8. Da li je, i pod kojim uslovima, putnicima dozvoljeno da preko granice prenose umetničke predmete?
Za iznošenje umetnina potrebna je dozvola Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, dok za publikacije dozvolu izdaje Narodna biblioteka Srbije. Ukoliko je reč o predmetima sa područja Vojvodine, dozvolu izdaje Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Za privremeni iznos ili trajni izvoz kulturnih dobara sa cele teritorije naše zemlje, taj dokument izdaje Ministarstvo kulture Republike Srbije.
9. Kako je regulisan prenos oružja preko granice?
Putnicima nije dozvoljeno da preko granice prenose oružje, osim kada za to poseduju dozvolu nadležnog organa – Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Ukoliko žele privremeno da unesu oružje i municiju radi organizovanog lova, i to u organizaciji Lovačkog saveza Srbije ili druge za to ovlašćene organizacije, kao i radi učestvovanja na nekoj sportskoj manifestaciji, onda bi trebalo usmeno da ga prijave, i da popune obrazac o privremenom unosu, gde će taksativno navesti svaki primerak oružja. Takođe moraju priložiti i pozivno pismo organizatora lova ili sportskog nadmetanja, to jest dokaz o održavanju takve vrste manifestacije.
10. Nedavno su u pošiljkama pristiglim u novosadsku poštu otkrivene semenke marihuane. Da li je bilo još sličnih slučajeva?
Prošle godine smo imali više primera „egzotičnih” pokušaja krijumčarenja, od marihuane, psihoaktivnih tableta i kokaina u poštanskim pošiljkama. U januaru 2014. godine smo u jednoj poštanskoj pošiljci iz Perua otkrili veću količinu kokaina u tečnom stanju skrivenog u 126 plastičnih loptica kamufliranih u suvo voće, a droga je stizala i u babuškama. Verovali ili ne, tako je pre nekoliko godina poštom stigla i zaštićena vrsta pauka iz reda Aranea, poznatijeg kao „tarantula”!
--------------------------------------------------------------
Krijumčarenje retkih životinja
Šverc retkih životinjskih vrsta, naročito ptica i njihovih jaja, smatra se jednim od najisplativijih oblika krijumčarenja, pa se po učestalosti nalazi na drugom mestu, iza trgovine drogom, duvanom i oružjem, a ispred trgovine ljudima. Podaci programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine pokazuju da trgovina divljim i egzotičnim životinjama u svetu dostiže vrednost od 20 milijardi dolara, a Srbija se ubraja u prvih pet zemalja Evrope po krijumčarenju retkih ptica – pre svega orlova i sokolova, ali i pevačica ševa i zeba.
Tako su, na primer, jednom prilikom carinici u ručnom prtljagu četvorice italijanskih državljana na Aerodromu „Nikola Tesla” otkrili čak 240 ubijenih ptica bez prateće dokumentacije, među kojima su bile neke zakonom zaštićene divlje vrste. Drugom prilikom su kod izvesnog državljanina Srbije na graničnom prelazu Gradina u gepeku automobila otkrivena i zaplenjena 237 papagaja, od kojih su 85 ugrožene vrste. Novopazarska policija je sprečila šverc 500 ptica (papagaja, zeba, fazana...) i pedesetak rasnih pasa, morskih prasića, mačaka i zečeva, koji su otkriveni u vozilu kod Tutina, u blizini granice sa Crnom Gorom. Na žalost, neki zatočenici ovog ilegalnog „zoološkog vrta” uginuli su pre nego što su pronađeni i smešteni u bezbednost.
Pomenimo i akciju carinika i inspektora za zaštitu životne sredine koji su razotkrili lanac krijumčarenja krzna zaštićenih životinja. Počelo je otkrićem bunde od leoparda na beogradskom aerodromu, da bi nakon toga stigli i do butika kojem je pošiljka bila namenjena, a tamo su zatekli pravo malo „groblje” zaštićenih vrsta… U ponudi ekskluzivne radnje su bili i drugi predmeti izrađeni od krzna životinja sa Cites liste zaštićenih vrsta, pored ostalih i bunda od crvenog risa.
Carinici su otkrili i švercovanu pošiljku sa Solomonskih ostrva u kojoj je bilo 98 leptira, u vrednosti od 10.000 evra, a u prtljažniku autobusa na graničnom prelazu Horgoš i skriveni tovar sa više od 180 kornjača, koje su iz Srbije bile upućene u Nemačku. Cena kornjače je 100 evra.
--------------------------------------------------------------
Slobodno, bez carine
Putnici mogu u Srbiju bez plaćanja carine da unesu lični prtljag u koji spadaju odeća, sredstva za ličnu higijenu, hrana, tehnička roba, sportski rekviziti, lekovi i slično. U njemu može biti i jedan boks cigareta, ili 50 cigara, ili 100 cigarilosa, ili 250 grama duvana; litar alkoholnog pića; jedan parfem i jedna toaletna voda, kao i laptop računar.
Svi su oslobođeni plaćanja uvoznih dažbina na predmete koje unose iz inostranstva za sopstvene potrebe i potrebe svog domaćinstva, u vrednosti od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, pod uslovom da ti predmeti nisu namenjeni preprodaji. Ukoliko kod sebe imaju robu veće vrednosti od 100 evra, i za koju se plaćaju uvozne dažbine, na graničnom prelazu bi to trebalo da prijave cariniku.
--------------------------------------------------------------
Slike i umetnička dela
Carinski službenici su u više navrata otkrili kolekcije slika i druga umetnička dela koja u tranzitu kroz Srbiju nisu bila prijavljena, ili su prekršioci nameravali da ih nelegalno iznesu iz naše zemlje. Tako su, na primer, nagraničnom prelazu Vrška Čuka sprečili pokušaj šverca više od 50 slika i četiri skulpture, dela renomiranih savremenih američkih umetnika Dejvida Satera, Dejvida Goslina, Marijan Bingam, Džudit Džudi i Rosane Azar. U automobilu „tojota korola” francuskih registarskih oznaka, umetnička dela su u Bugarsku pokušala da prokrijumčare dva američka državljanina – jedan galerista i jedan od autora otkrivenih dela.
Na beogradskom Aerodromu „Nikola Tesla” su, drugom prilikom, službenici Uprave carina sprečili pokušaj krijumčarenja u Srbiju sedam umetničkih slika Petra Lubarde, Milana Konjovića, Lize Križanić i Jefte Perića, za koje putnik nije imao potrebne papire, a rekao je da su njegovo vlasništvo.
A na graničnom prelazu Horgoš–Reske carinici su u autobusu srpske registracije prošle godine pronašli švercovana umetnička dela iz doba antičke Grčke i Rimskog carstva, u vrednosti od oko 7.000 evra. Bile su u dve torbe koje mu je, kako je tvrdio vozač, vlasnik predao da ih preveze, ne rekavši šta je unutra.
