Izvor: TvojPortal.com, 19.Dec.2011, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve o lutalicama
Izvor: Tvoj portal Smatra se da je pas prva životinja koju je čovek uspeo da pripitomi. Zajednički život čoveka i psa seže 15 000 godina u prošlost. Pre svega, ljudi su pripitomljavali pse da bi imali korisiti od njih. Korišćeni su za lov (koji je,potpuno suprotno u odnosu na danas, tada bio neophodan način obezbedjivanja hrane).
Fizička snaga pasa je takodje korišćena kao ispomoć čoveku u njegovim svakodnevnim aktivnostima. Već u samom početku, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << veliki broj pasa je, kao što je slučaj i danas bio čuvan za druženje i razonodu. Sve ovo je dovelo do toga da psi nemaju prirodno stanište, postoje samo tamo gde ima ljudskih naselja i s obzirom na to da ih je čovek stvorio potpuno su prepušteni na odgovornost ljudskom rodu. Mnogo adekvatniji naziv od lutalice je napušteni pas. Prvi psi su bili pod čovekovom kontrolom. Medjutim, zbog nemogućnosti kontrole njihovog prirodnog nagona za parenjem, populacija pasa je počela da raste van ljudske kontrole. Ljudi su počeli da izabacuju legla pasa o kojima nisu želeli da brinu i tako su nastali prvi napušteni psi.
Danas se u Srbiji gotovo ništa nije promenilo u odnosu na taj period. Pristutna je velika zabluda da su lutalice koje viđamo na ulici tu rođene i da su potomci pasa koji su odavno ostali bez čovekovog staranja. Statistika pokazuje da je svega 15% pasa koji se nalaze na ulicama gradova u Srbiji tu i rodjeno. Daleko veći broj , njih 80% je tu dospeo zato što su izbačeni ili kao štenad ili kao odrasli psi. Kada bi hipotetički zbirnuli sve napuštene pse danas, već za 6 meseci bi se njihov broj ponovo vratio na postojeći zahvaljujući svakodnevnom napuštanju pasa. Populacija pasa se ograničava danas u Srbiji na veoma surov način. Oni se bore za životni prostor sa čovekom i tu su u većini slučajeva nepoželjni. Psi ginu od automobila, trovanja od strane ljudi, umiru od gladi... Postojanje službi za kontorlu životinja i azila za zbrinjavanje je neophodno , ali to ne može reštiti probem napuštenih životinja u Srbiji. Kapaciteti prihvatilišta su ograničeni i mogu da prihvate minoran broj pasa čiji se broj usled vlasničkog nemara svakodnevno povećava na ulici. Jedino rešenje je sprečiti priliv novih napuštenih pasa na ulicu. To se može postići samo sprovodeći dve paralelne akcije. Prva je primena Zakona o dobrobiti životinja i kažnjavanje neodogovrnih ljudi koji izbacuju pse na ulice, druga i najbitnijia akcija je STERLIZACIJA uz OBELEŽAVANJE pasa. Na taj način se stabilizuje populacija napuštenih životinja i smanjuje verovatnoca za agresivno ponašanje. Napadi na ljude su višestruko smanjeni u zonama gde se ova akcija sprovodi planski. Postepenom sterilizacijom uz sprovodjenje Zakona o dobrobiti životinja broj napuštenih pasa bi za godinu dana mogao da se prepolovi a za 5 godina da se svede ne neprimetan nivo.
Veliki broj ljudi je protiv sterilizacije. Smatraju da je protivprirodno, da će negativno uticati na njihovog psa, da će mu promeniti karakter... Sve ovo su zablude. Prvo, sterlizacija jeste neprirodna, kao i samo poreklo psa. čovek ga je stvorio i ne može odbaci svoju odgovornost kada je u pitanju kontrola populacije. Dosta ljudi želi da ima štenad svog psa. Ako udomite celo leglo vašeg psa, nikad ne možete biti sigurni da njhovi potomci neće završiti na ulici i samim tim preuzimate svoj deo odgovornosti u povećanju broja pasa na ulici. Ukoliko želite da vi i vaša deca uživate u društvu štenadi, uvek se možete prijaviti kao privremeni staratelj do udomljenja nekom štenetu sa ulice i na taj naćin ćete pomoći rešavanju celokupnog problema. Stelizacija psa nikako ne utiče na njegov karatker sem što mu obezbeđuje spokojniji i zdraviji život. Naravno ukoliko možete da u potpunosti kontrolišete kretanje vašeg psa, sterilizacija sa asepkta kontrole populacije nije neophodna. U tom slučaju preuzimate samo zdravstveni rizik. Svaki ciklus teranja bez uparivanja je šok za psa i dovodi do brojnih komplikacija i visokog rizika za nastajenje kancerogenih oboljenja. Rasni psi u Srbiji, daleko lakše nalaze domove. čak i ukoliko se nađu na ulici, njihov put do novog vlasnika je neuporedivo kraći. Najveća briga vlasnika rasnih pasa je da pri davanju štenaca u novi dom, pažljivo biraju vlasnike.
U zemljama sa većim indeksom obrazovanja i ekonomskog razvoja ovaj problem je odavno rešen upravo na ovaj način. Masovnim obrazovanjem ljudi o ovoj temi, obaveznom sterilizacijom i rigoroznom kaznenom politikom u razvijenim zemljama je postignuto da 98% pasa ima vlasnika koji brine o njemu.
Stavite do znanja ljudima koji se plaše pasa, da se oni nisu sami zadeseli tu već da je čovek odgovoran što su se našli tamo gde im nije mesto! A najlakši način da uspostavite prijateljski odnos sa uličnim psom je i najjednostavniji, NAHRANITE GA!
