Izvor: Politika, 06.Maj.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki peti Evropljanin pere ruke posle upotrebe novca
Samo trećina Evropljana čisti ruke kada izađe iz javnog prevoza ili posle kijanja, a samo polovina onih koja imaju ljubimce pere ruke posle maženja životinja
Iako je 75 odsto stanovnika Evrope uvereno da bi prilikom upotrebe keša trebalo da budu na oprezu zbog bakterija koje se nalaze na novčanicama, znatno manji broj njih pere ruke posle dodira novca – tek svaki peti opere ruke, posle plaćanja. Rezultati istraživanja kompanije „Masterkard”, sprovedeno na sajtu „Toluna” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tokom marta i aprila, u kome je učestvovalo skoro 10.000 punoletnih stanovnika iz 12 država Starog kontinenta, ukazali su da ljudi imaju svest o zaprljanosti gotovine ali da se teško odriču njene upotrebe.
Tako je, na primer, u Francuskoj čak 74 odsto građana svesno opasnosti, ali samo 13 odsto koristi vodu i sapun posle korišćenja novca. Zemlje u kojima je takođe visok procenat disproporcije između svesti i loše higijenske navike jesu Mađarska (84 odsto) i Danska (61 odsto). Pomalo zastrašujuće je da čak 27 odsto Evropljana nikada ne pere ruke posle upotrebe novca.
U odnosu na 20 odsto redovnih perača ruku posle dodira novca, duplo više osoba – 47 odsto čisti ruke nakon maženja životinja, 36 kada izađe iz javnog prevoza, a 33 odsto nakon kijanja.
Pojašnjenje nelogičnosti odsustva pranja ruku posle upotrebe novca dala je psiholog Dona Doson:
„Novac u obliku opipljivih novčanica i kovanica je najvidljiviji oblik ekonomske moći i individualnog uspeha”, istakla je Doson i dodala da je zato ljudima teško da zamisle negativnu konotaciju para. Prema njenom mišljenju, trebalo bi tražiti razlog velikog jaza između onoga štomislimo i radimo, a na šta je ukazalo istraživanje. „Možda shvatamo da se na novcu skupljaju bakterije, ali ne povezujemo bolest sa baratanjem novcem”, tumačenje je Done Doson.
U prilog ovoj tezi je i podatak da je 40 odsto ispitanika u istraživanju reklo da nemaju kontrolu nad time ko je baratao novcem pre njih, ali se i ne trude da razmišljaju o stvarima koje ne mogu da kontrolišu (38 odsto).
Džim O’Mahoni, profesor biologije na Tehnološkom institutu Kork u Irskoj, podsetio je na dugu istoriju veze novca i (ne)higijene. On je ukazao na istorijske dokaze u pojedinim selima u Engleskoj gde se verovalo da je novac povezan sa epidemijom kuge.
„Novac su potapali u vodu pomešanu sa sirćetom kako bi ga očistili”, rekao je O’Mahoni.
Zaključak je da iako većina ljudi shvata da baratanje gotovinom može da bude opasno (pogotovo u sezoni gripa i virusa), iz praktičnih razloga ne menjaju higijenske navike. Ipak, 37 odsto ispitanika u istraživanju je spremno da napravi neku promenu: većina bi se opredelila za beskontaktni načina plaćanja umesto gotovine.
U istraživanju je učestvovalo 9.923 stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske, Španije, Danske, Poljske, Turske, Grčke, Mađarske, Rumunije, Češke i Hrvatske.
A. C.
objavljeno: 07.05.2014
.jpg)
