Izvor: Glas javnosti, 01.Okt.2009, 06:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiju vole, Švedskom se ponose
Grad Jenčeping, smešten 160 kilometara severoistočno od Geteborga i nekoliko stotina kilometara zapadno od Stokholma, živi od fabrika celuloze i papira, pogona metalske industrije, a po svemu više liči na dobro negovani park nego na - industrijsku zonu. Dvorišta kuća i krajem septembra, na dalekom severu Evrope, puna su šarenog cveća, ukrasnog šiblja, svaka travka neverovatno zelenih travnjaka podšišana je u milimetar... I same kuće udenute među drveće mala su remek-dela. Građene >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u prepoznatljivim stilovima severa, ofarbane jakim bojama, sa prozorima okićenim cvećem, daju gradiću sliku šarenila i radosti - pravog raja... Mnoge od tih kuća pripadaju i Srbima i Rumunima iz okoline Vršca, kojih je u ovom gradu više od hiljadu.
Dobre komšije
- Srbi ostaju i posle decenija života u Skandinaviji privrženi veri, tradiciji, otadžbini, ali problem je što se mi, umesto da se integrišemo u švedsko društvo, sve više asimiliramo. I to je najveći problem. Devedeset posto naših ljudi koji žive u Švedskoj neće se vratiti u Srbiju da žive. Ono što je dobro jeste da se brzo uklapamo u novo društvo, novu državu, posebno zato što smo kao narod jako komunikativni, i uprkos svemu veoma smo dobro prihvaćeni od Šveđana, od drugih komšija - reči su Nikole Janića, predsednika Srpskog saveza u Švedskoj.
Raj, ali po pravilima
Mile Radulović, rodom iz Valjeva, živi u Švedskoj skoro tri decenije. Staru domovinu nosi duboko u srcu, novom, u kojoj živi, duboko se ponosi. Satima smo proteklog vikenda neumorno obilazili Geteborg i okolinu, leteli čudesnim autoputevima, prostranim petljama, gledali mostove kao iz bajke, ogromne brodove u jednoj od najvećih luka severa Skandinavije, pogone „Volvoa“, stambene blokove rasute po šumama...
Živeći decenijama na hladnom severu, Mile nije izgubio ni mrvicu, ni tračak ljudske topline i dobrote donete iz Srbije. Isti je onakav kakav se i rodio u Valjevu...
- Naši ljudi koji dođu u Švedsku uglavnom se brzo uklope u život kakav nameće društvo ovde. Cenjeni su radnici, vredni, disciplinovani, a sem toga, većina nas zadrži i ono što smo doneli iz Srbije, toplinu, druželjubivost, humanost. Ovo jeste raj, ali raj u kome se dosta radi, u kome se poštuju pravila koja su odavno utvrđena - kaže Mile, koji je od dana kada je stigao u Švedsku radio i kao frezač, potom vozio kamione pune peska od Geteborga do Iraka, tamo i nazad 11.000 kilometara, a sada sa suprugom LJiljom radi u predstavništvu „Laste“ za ovaj deo Skandinavije.
Standard bio, al’ je popustio
I u čuvenom švedskom raju poslednjih godinu dana osetila se svetska ekonomska kriza.
- Švedski standard nekad bio, sad je malo popustio - u stihu opisuje trenutnu situaciju Mile dok objašnjava da prosečna radnička, ali i plata službenika na nižim položajima iznosi oko 2.000 evra. Naravno, mnogo je i bolje plaćenih poslova.
- Režijski troškovi za stan, grejanje, vodu, održavanje i drugo su oko 600 evra. Na ovo treba dodati i četrdesetak evra za struju, do stotinu evra za telefon, registracija kola srednje klase košta oko 1.200 evra... Uz sve ovo, treba platiti i članarinu sindikatu - od 40 do 70 evra, lično i osiguranje stana, zdravstveno... Troškovi su veliki, ali ne mogu da kažem da se ne živi dobro. Jedino, nekad je za izdržavanje cele porodice bilo dovoljno da radi samo jedan od članova, sada mora najmanje dvoje - priča Mile.
Prva generacija naših u Švedskoj sada su, nastavlja Mile, dobro situirani ljudi, imaju kuće, stanove, firme, većina njih su već penzioneri.
- Druga generacija već su polu-Šveđani... U trećoj generaciji 75 posto dece govori švedski jezik, mada ima i dosta izuzetaka... Moj sin govori srpski bolje nego švedski... Mnogo je porodica u kojima se govori srpski, koje čuvaju tradiciju, naše običaje, idu na praznike u crkvu, odlaze u zavičaj - kaže Mile.
U Geteborgu među 650.000 stanovnika živi i skoro 7.000 Srba. Mnogi od njih rade i u pogonima „Volvoa“, kao dobri majstori i cenjeni radnici.
- Ovo jeste raj, uređena zemlja, ali i raj traži mnogo odricanja. Mnogo se radi, disciplina je velika svuda... Recimo, kazna za prekoračenje vremena za parkiranje je 65 do 70 evra, ako se ne plati na vreme brzo dođe i do 500 evra... Ovo je neka vrsta ekonomske diktature, ali ljudi se brzo naviknu... Najvažnije ipak od svega jeste što smo i ovde u Švedskoj većina nas Srba ostali verni otadžbini, veri i običajima, ljudi velikog srca - ponosno kaže Mile.
