Izvor: Politika, 24.Feb.2010, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija kao odskočna daska
Najveći problem, po svemu sudeći, jeste i to što naša privreda nije u stanju da zaposli mnogo školovanog kadra, pa srpske pametne glave angažuju strane kompanije. To su već iskusili naši fudbaleri, košarkaši, odbojkaši za koje je naša liga previše mala i neperspektivna
Vest na koju smo ovih dana bili ponosni došla je sa Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru. Nijedan Srbin iz naše malobrojne sportske ekspedicije, doduše, nije se popeo na pobedničko postolje, već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je naš mladi talentovani zemljak iz Aleksinca Vladan Todorović u jakoj konkurenciji izabran za šefa informatičkog obezbeđenja na ovom velikom takmičenju!
Da smo, ipak, i u sportu talentovana nacija svedoče uspesi Nađe Higl, Čavića, Ane, Jelene i Novaka, fudbalera, košarkaša... Nažalost, mnogi od njih su manje-više sami sebi krčili put do uspeha. Poznato je da Nađa Higl nije imala ni bazen za treninge, da je Ana Ivanović trenirala tenis u bazenu, ali praznom, naravno, a Milorad Čavić, osvajač medalja za Srbiju, vrhunski plivač postao u SAD (kao što je i Nikola Tesla u toj zemlji postao vrhunski naučnik, dok mu je ovde odbijena molba za stipendiju).
Ni u drugim oblastima naši daroviti mladići i devojke ne zaostaju za svetom. Matematičar Teodor fon Burg je, recimo, dosad, i pre nego što je napunio 17 godina, osvojio 13 medalja na velikim internacionalnim takmičenjima. Njemu je, svojevremeno, Fond za mlade talente uskratio nagradu sa obrazloženjem da „još nema 13 godina", iako se takmičio sa starijim, srednjoškolskim uzrastom. Nagrada je stigla tek nedavno, ali dobijena suma od pola miliona dinara, ma koliko se činila pristojnom, po rečima njegove majke Magde dovoljna je da pokrije višegodišnje troškove i plaćanje privatnih časova, pošto Teodor nije mogao da razvija svoje matematičke talente u redovnom školskom sistemu.
Neelastičan školski sistem, naglašava Magda, najveća je boljka u obrazovanju, i dodaje da se kao roditelj polako sprema na činjenicu da će i njen sin uskoro otići u inostranstvo.
– Smatra se da u srpskoj dijaspori ima više od pet hiljada doktora nauka. Samo se retki vraćaju, obično samo oni koji imaju jaku vezu za zaposlenje – kaže profesor Fakulteta organizacionih nauka dr Jovo Antonijević, predsednik Grupe za ekonomske promene Srbije koja okuplja dijasporu.
Kod nas najbolje prolaze „bubalice”
Sve do takozvanih PIZA testova, koji mere sposobnost praktične primene školskog znanja, verovali smo da nam je školski sistem jedan od najboljih i da su naši učenici po stečenom znanju superiorni u odnosu na svoje vršnjake u svetu. Međutim, ispostavilo se da smo završili na 41. mestu, a ništa bolje nismo prošli ni posle nekoliko godina na ponovljenim testovima. Pokazalo se da naši učenici bubaju gradivo samo za ocenu, guše se u brojnim definicijama i nepotrebnim činjenicama, prinuđeni su da, ako žele dobre ocene, uče više kod kuće nego u školi jer ih nastavnici prenatrpaju domaćim zadacima.
– U Češkoj je više od pet odsto dece rešilo najkomplikovanije matematičke zadatke na PIZA testovima, a kod nas je taj prosek svega dva promila. Zaista je krajnje vreme da prestanemo sa upropašćavanjem generacija đaka, a samim tim i naše budućnosti kao nacije i države. Ako nismo u stanju da pratimo šta se dešava u svetu, onda nam tamo i nije mesto – kaže magistar psihologije Ljiljana Levkov, docent na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Nešto se ipak menja: Higl i Čavić su dobili po stan za osvojene medalje, u planu je i gradnja bazena u Pančevu. Pre nekoliko godina Ministarstvo prosvete osnovalo je Fond za mlade talente koji dodeljuje stipendije studentima završnih godina sa najvišim prosekom ocena i nagrađuje srednjoškolce koji se ističu na takmičenjima, a od septembra stupio je na snagu novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji prvi put predviđa individualan rad kako sa talentovanim đacima tako i sa decom ometenom u razvoju.
Kada smo pozvali direktore nekoliko beogradskih škola da ih pitamo da li je ova novina i primenjena odgovorili su nam da je prerano za bilo kakve komentare, da je taj proces tek u povoju i da se još drže one standardne dopunske nastave za slabije učenike i dodatne za đake koji učestvuju na takmičenjima, jer uz novi zakon nisu stigla i uputstva za njegovu primenu.
Mnogi sumnjaju da će novi pristup dati bolje rezultate. Javna je tajna da neki nastavnici samo odrađuju posao u školama, a da ih pravi rad čeka kad dođu kući i počnu sa privatnim časovima. Nastavni kadar je loše plaćen, i to mu je dodatni izvor prihoda, a veliko je pitanje i da li su svi dovoljno stručni.
Mr Levkov na osnovu svog istraživačkog iskustva ističe da je najbolje obrazovanje u onim zemljama gde nema kategorije darovite dece, već se svako dete prihvata kao posebno i prema svakome postoji obaveza da se iz njega izvuče ono najbolje.
– Govorim o nordijskim zemljama, a najviše imam na umu finski model obrazovanja, koji je među najboljima u svetu. Oni ne podstiču razvoj privatnih niti elitističkih škola, obrazovanje im je besplatno, a tajna uspeha je što razvijaju sistem prilagodljiv svakom detetu ponaosob, bilo da je ometeno u razvoju, prosečno ili superinteligentno. Nažalost, kod nas je sistem obrazovanja krut, zato deca stradaju. Jer kad visokotalentovana deca imaju loše rezultate onda sa školom nešto nije uredu – kaže naša sagovornica i ističe da su dve naše najslabije karike zastareli nastavni planovi i programi i isto tako zastareo model obrazovanja nastavnika.
Mr Levkov smatra da je korenita reforma obrazovnog sistema potrebna, ali nje nema jer nema jasne strategije ni vizije za prosvetu, Reforma bi svakako donela promene i u stipendiranju najboljih studenata.
Kako država brine o nadarenoj deci
Do pre nekoliko godina nadarenu decu pomagali su regionalni centri za talentovane, pa kad se država opredelila za rad kroz Fond za mlade talente to je, naravno, izazvalo nezadovoljstvo u ovim centrima, od kojih su mnogi zbog uskraćivanja para iz državne kase pred gašenjem. Opstali su samo oni koji su u međuvremenu dobili podršku lokalne samouprave, a takvi se mogu nabrojati na prste jedne ruke, u prvom redu oni u Pančevu i Požarevcu.
– Zbog nedostatka novca više nismo regionalni centar za Banat, već gradski centar – kaže predsednik Centra za talentovane u Pančevu Dragoljub Cucić. – I dalje imamo mnogo toga iz različitih oblasti za decu, obezbeđujemo im vrhunske nastavnike, organizujemo kolonije, od geografskih i hemijskih do umetničkih i pripremamo ih za razna takmičenja. Naravno, za roditelje je sve to besplatno. Zahvaljujući našem radu u Pančevu, matematičara imamo koliko hoćete!
Cucić dodaje da se, nažalost, u drugim gradovima ovakvi centri polako gase jer nemaju podršku ni republike ni grada. Treba naglasiti i da najveći broj mladih koji su prošli kroz centre u Pančevu, Požarevcu, Beogradu i drugim gradovima na kraju nađe uhleblje u inostranstvu.
Da li je tako i sa stipendistima vladinog fonda? Svi stipendirani studenti obavezuju se da će najmanje pet godina provesti u Srbiji. Šta se, međutim, dešavalo sa studentima koji su ranijih godina odlazili na specijalizaciju u zemlje Evropske unije, ne zna se tačno zbog takozvanog pravnog diskontinuiteta, pošto je fond u međuvremenu promenio gazdu, odnosno ministarstvo u čijim okvirima se nalazi. Ovaj fond osnovan je 2005. godine pod okriljem Ministarstva prosvete, ali je od pre dve godine „prešao” u Ministarstvo omladine i sporta, čime je praktično stari fond ugašen, a osnovan je novi, pa se izgleda negde „zaturila” dokumentacija o studentima koji su na specijalizaciji u inostranstvu. U javnosti se spekulisalo sa podatkom o 175 studenata koji su kao stipendisti nastavili studije na stranim univerzitetima, ali se ne zna da li su se vratili u zemlju prema obavezama koje su preuzeli ili su ostali i zaposlili se u inostranstvu.
Najveći problem, po svemu sudeći, jeste to što naša privreda nije u stanju da zaposli toliko školovanog kadra, pa srpske talente angažuju strane kompanije, što se dešava i sa mladim i talentovanim fudbalerima, košarkašima, odbojkašima, za koje je naša liga previše mala i neperspektivna, pa im uglavnom služi kao odskočna daska za karijeru u velikim klubovima i ligama.
Shvatajući taj problem, nedavno je novi fond napravio još jedan potez, osnovao je Centar za karijerno vođenje i savetovanje mladih talenata. Zadatak centra biće da povezuje najbolje studente sa najboljim kompanijama Srbije koje iskažu potrebu za rad sa najboljim kadrovima.
I u Japanu kažu da je sve u kadrovima, ali i Zemlja izlazećeg sunca je daleko. Ipak ne valja biti pesimista, kad smo kod sunca, sija i u Srbiji.
--------------------------------------
Šta to rade Finci
U Finskoj nastavnička profesija uživa veliki ugled. Obrazovanje nastavnika je jedno od najboljih u svetu, a postoji i razvijen sistem stalnog stručnog usavršavanja. Učenje u školi je proces u kome učenik aktivno gradi svoj sistem znanja, a ne predavanje gotovih predmetnih sadržaja. Zahvaljujući tome se glavnina učenja odvija u školama, finski učenici nisu opterećeni velikom količinom domaćih zadataka. Za razliku od nas, privatni časovi su prava retkost. Ovako osmišljen obrazovni program odlikuju i tolerancija, razumevanje i podrška, pa je u redovnu nastavu u osnovnim školama uključeno čak tri četvrtine dece sa posebnim potrebama. Na piza testovima finski đaci redovno zauzimaju jedno od prva tri mesta.
------------------------------------
Fond za mlade talente
Novi Fond za mlade talente osnovan je juna 2008. godine u okviru Ministarstva za omladinu i sport. Njegov zadatak je da stipendira do 500 najboljih studenata na osnovnim i poslediplomskim studijama na evropskim univerzitetima u visini od 1.250.000 dinara po studentu u toku jedne školske godine. Fond stipendira do hiljadu najboljih studenata završne godine na državnim fakultetima u Srbiji u iznosu od 25.000 dinara mesečno, zatim do 500 studenata i srednjoškolaca za praktičnu nastavu i seminare u Evropskoj uniji, a takođe obezbeđuje nagrade učenicima srednjih škola i studenata za postignute rezultate na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Godišnji budžet fonda je 500.000.000 dinara.
---------------------------------------------------------
Pogrešna selekcija
Slavko Despotović, predsednik požarevačkog Centra za talentovane, kaže da su ovi centri najbolji način selekcije talentovanih: „Svake godine od oko 500 predloženih učenika odaberemo 100 do 150 iz raznih škola. Deci dajemo dodatne časove, vodimo ih na ekskurzije, učimo ih da pišu stručne istraživačke radove i pratimo ih sve do fakulteta, gde 90 odsto njih postižu odlične rezultate. Fond za talente koje se finansira iz republičkog budžeta stipendira studente koji su već pri kraju studija, u završnim godinama, a mi talente pronalazimo još u osnovnim školama."
[objavljeno: 21/02/2010]
.jpg)
