Izvor: Story, 27.Sep.2015, 00:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavimir Stojanović: Najuspešniji srpski Sizif
Šta jednu karijeru čini uspešnom i kako se ona gradi u Srbiji, objašnjava grafički dizajner Slavimir Stojanović koji je nedavno obeležio trideset godina rada izložbom u Muzeju primenjenih umetnosti
Foto: Petar Đorđević
Nakon izložbe u Muzeju primenjenih umetnosti kojom je obeležio trideset godina rada, grafički dizajner Slavimir Stojanović govori o svom zanimanju, ambicijama, ali i svemu onom što predstavlja sastavni deo uspeha. Upravo za njega može se >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << reći da je u prethodne tri decenije dosegao sve ono što se može ostvariti u poslu, ali na ovakve tvrdnje on reaguje potpuno neočekivano i objašnjava da taman kada pomisli da je stigao na cilj, vrati se na početak.
Story: Po čemu ćete najviše pamtiti prethodne tri decenije?
- Po čestim selidbama, nemogućim uslovima i konstantnom povratku na početak. Taman kada pomislim da sam kamen izgurao do vrha brda, on se otkotrlja nazad u dolinu. Zato je istrajnost ono što je na ovim prostorima neophodno za uspešno i ozbiljno bavljenje bilo kojim poslom jer je suština baš u toj upornosti.
Story: Šta se najviše promenilo u životu, a šta u dizajnu?
- Dizajn prati život, a u nekim slučajevima ga i predvodi. On je tekovina vrhunskog napretka civilizacije, nešto najbolje što ljudski duh može da isproducira. Međutim, realni život često je upravo suprotan, surov, odbojan i težak za saradnju. Verovatno je najveća umetnost savremenog čoveka usklađivanje srećnog života između te dve krajnosti. Kada sam počinjao pre 30 godina, tehnologija je bila veoma nerazvijena. Danas su se stvari drastično ubrzale, što odgovara ljudima nemirnog duha poput mene koji svakodnevno žele da isproduciraju po nekoliko projekata. Ranije se svaki od njih radio mesecima, a danas je to pitanje minuta.
Story: Gde su vizuelne komunikacije u Srbiji?
- Tu su, nigde nisu pobegle. Svaki dan vizuelno se komunicira, nažalost, retko kad kvalitetno, profesionalno i pismeno. Međutim, ja uporno pokušavam da bar svojim radom doprinesem oplemenjivanju naše sredine insistirajući na profesionalizmu, stručnosti i pre svega iskrenim emocijama u komunikaciji, najčešće kroz prizmu humora.
Story: Šta su nove tendencije u dizajnu?
- Dizajn mora da bude u funkciji svakodnevice, redovno konzumiran i integralni deo industrije da bi uopšte imao smisla. Zdrava tendencija koju primećujem u svetskim razmerama jeste to da dizajn zauzima kritički stav prema sveopštoj krizi identiteta civilizacije. Dizajneri su sve angažovaniji u pokušaju promene globalnog poretka nabolje, ka pojedincu.
Story: U čemu do sada niste uzimali učešće, a želeli biste?
- Nisam pravio vizuelni identitet Olimpijskih igara. Kada se one budu jednog lepog dana održavale u Beogradu, nadam se da ću imati tu čast da radim na tom projektu.
Story: Kome je namenjeno ono što stvarate?
- Uglavnom ljudima koji imaju retku sposobnost razmišljanja svojom glavom. Identifikujem se sa svakim ko na pravi način razume moje vizuelne poruke i to društvo uvećava se iz dana u dan.
Story: Kakve su vaše ambicije za naredni period?
- Planiram da nastavim da se bavim ovim poslom jer sam siguran da je ovo što znam da radim preko potrebno našem društvu na putu u bolje sutra. Takođe, vremenom ću se sve više posvećivati edukaciji novih generacija dizajnera.
Story: Koliko vas je roditeljstvo promenilo?
- Mogu komotno da kažem kako sam kompletno drugi čovek od kada imam ćerku i da je moj život, a pogotovo lični rad, dobio drugi smisao. Od pukog dokazivanja talenta, dogodio se kvantni skok u smisao komunikacija, dubinu i značaj, kao i odgovornost za vizuelne poruke koje svakodnevno proizvodim.
Razgovarala: Moni Marković
Izvor: Story
