Izvor: Glas javnosti, Beta, 13.Jan.2010, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sladak život!
Ko hoće da bude dobar majstor mora rano da počne nauk, a Miloš Živojinović (19) nije gubio vreme. I pre nego što je valjano i razgovetno umeo da izgovori svoje ime i čime će se baviti kada odraste, uveliko se spremao za budući poziv poslastičara. U vrtić je pošao opčinjen brašnom, a i kod kuće je, uz majku, vazda nešto mesio. Čim je u Beču završio obavezno školovanje, imao je jasan cilj, da se upiše na poslastičarski zanat. I, imao je sreću da prihvati da ga obuči i njegov >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << talenat izbrusi majstor koji je, tvrdi Miloš, jedan od desetak najboljih u Beču.
- Bio sam veoma dobar đak i posle pet razreda gimnazije mogao sam da nastavim još tri razreda, ali sam želeo da budem poslastičar. Našao sam izuzetnog majstora, koji me je primio na zanat i upisao u školu, po sistemu jedan dan na nastavi, četiri u radionici-priča Miloš.
Kad čovek završi zanat, priča mladi poslastičar, postaje zanatlija, obična radna snaga. Milošu je to bilo malo, pa je odmah prijavio ispite za zvanje majstora i postao najmlađi bečki majstor poslastičarstva. Ostali kandidati, stariji od njega i po desetak godina, bili su neodlučni - prethodno su radili druge poslove, sticali iskustvo.
U Beču, procenio je Miloš, ima nebrojeno mnogo poslastičarnica, ali vrhunskih je tek nekoliko. I ostale poslastičarnice su dobre, može u njima da se pojede kolač ali, zaključio je, nema doživljaja, zadovoljstva, čula ne reaguju. Pošto je Živojinović sve isplanirao, jedina briga mu je bila da zamišljeno i ostvari. Platu koju je dobijao na praksi kao učenik odvajao je za diplomu majstora. Trebalo je da, po završenom školovanju, praktično i teoretski položi pet teških ispita i za svaki valjano plati, da bi stekao zvanje majstora.
- Sada svako može da napravi kolač. Kupi prah u kesici i drži se recepture sa pakovanja. Ali, kolač treba da pojedeš iz zadovoljstva, a ne da ti izađe plik na jeziku - procenjuje najmlađi bečki majstor za slatkiše.
Miloš Živojinović za pripremu svojih poslastica mahom koristi uvozne sastojke, arome, masti, boje i - lične recepte. Zato te poslastice imaju majstorovo ime, kao znak kvaliteta, mirisa, ukusa i zadovoljstva - „Miloševa malina torta s čokoladnim kremom“, „Miloševa mak torta s kremom od lešnika“, „Miloševa badem torta“...
A, onda je rešio da poslastičarnicu otvori u Smederevu. Da bi utvrdio u kakvom će poslovnom okruženju da se bori za prestiž, po poslastičarnicama i pekarama u centru grada je dobro proučio ponudu i ponešto probao. Ničim nije bio zadovoljan. Probao je i pekarske proizvode. Od bureka je dobio gorušicu. - Ne vidim nikog ispred sebe, a iza mene je ogromna praznina... Trudim se da u svom poslu napredujem svakog dana. Želja mi je da ovde, u Srbiji, podignem nivo poslastičarstva - sabio je Miloš u jednoj rečenici utiske, nimalo kivan što se, na otvaranju njegove poslastičarnice na gradskoj periferiji nije pojavio nijedan smederevski poslastičar.
Na otvaranju, a i dana potom, ni igla nije mogla da se protne između hedonista željnih da kolač bude doživljaj i praznik za čula.
Milosav S. Pešić (Beta)
