Izvor: Politika, 30.Okt.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slaba vajda od rada i znanja
U Srbiji je u poslednjih jedanaest godina osnovano više od 80 novih preduzeća zahvaljujući takmičenju najboljih inovatora, upućeni tvrde da bi moglo i mnogo više kada bi domaća pamet imala veću podršku države i društva. U inovacije i istraživanja naša zemlja ulaže deset puta manje od razvijenog sveta
Ovog leta jedna poznata svetska kompanija pokrenula je takmičenje, na koje su mogli da se prijave i inovatori iz Srbije, kako bi pronašla najbolje rešenje iz oblasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << energetskog skladištenja. Imena petorice najboljih biće objavljena u novembru, a svaki od njih će dobiti po sto hiljada evra. Pobednici će dobiti i priliku da sarađuju sa kompanijom i njenim naučnicima i ubuduće kako bi se na najbolji mogući način ove ideje ostvarile. Nekoliko nedelja kasnije znaće se i pobednici jedanaestog po redu takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji – kojima je na raspolaganju nagradni fond od četiri miliona dinara.
Iako je situacija u našoj inovativnoj delatnosti daleko od dobre, ipak je pohvalno što država, odnosno resorno Ministarstvo nauke, već više od decenije nastoji da pomogne inovatorima, da im kroz nagrade dodeli i početna finansijska sredstva. To je dalo rezultate pa je takmičenje imalo veliki odjek, a i ove godine je prijavljen veliki broj inovacija.
Ipak, kada se zavesa spusti i kada ideje treba pretočiti u realizaciju i proizvodnju uviđa se da nemamo još dovoljno dobro izgrađen sistem i mehanizme koji bi omogućili procvat inovativne delatnosti i dali zamajca svim kreativnim ljudima, kojih ni u jednom društvu nema mnogo.
Šta se dešava sa našim izumima posle takmičenja, da li se za njih neko interesuje, da li se ideje pretaču u novac, neka su od pitanja koja smo postavili jednom od idejnih tvoraca i koordinatora ovog takmičenja, dr Draganu Povrenoviću, profesoru Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.
1. Kako biste u brojevima predstavili ovo naše već tradicionalno takmičenje?
Do sada smo imali više od 6.600 učesnika u preko 2.200 timova. Osnovano je više od 80 novih preduzeća i imamo 839 pripremljenih biznis planova i poslovnih modela. Okupili smo i gotovo 400 recenzenata širom sveta poreklom iz Srbije koji ocenjuju inovacije, a mi na osnovu ocena formiramo rang-liste. Pored ocenjivanja, naši recenzenti sa velikom ljubavlju i željom da pomažu našim takmičarima daju i ideje kako da se inovacije unaprede. Ukupan nagradni fond koji je bio opredeljen takmičarima u proteklih deset godina iznosio je 70 miliona dinara.
2. Koji su se projekti potvrdili i na tržištu?
I ljudi u Srbiji žele da rade pametno i da ne budu prosta radna snaga. Imali smo vrlo uspešne rezultate, a neki izumi su potvrđeni i na svetskom tržištu. Kao primer možemo navesti firmu koja održava elektroenergetske sisteme u mnogim državama sveta i ostvaruje veći profit nego fakultet na kojem, kao profesor, radi njen vlasnik.
3. Da li pobednici na takmičenju uspeju da se probiju na tržište?
Mnogi profesori imaju svoje firme, ali to je i najbolji način rada, iako smo se mi kao društvo tome dosta opirali u prošlosti, što je pogrešno. Stimulisali smo pisanje naučnih radova, i tu bi se nauka završavala. Ako neko istraživanje da rezultat da se zaposli dvesta ljudi, onda je to izuzetno vredan uspeh. I pobednik takmičenja 2006. godine je sa univerziteta, napravio je nekoliko firmi, imali smo i pobednike iz firmi koji su napravili vredne rezultate. Pobednik iz 2011. izumeo je kombajn za branje malina, koji se kod nas nije probio na tržište, ali zato jeste u svetu.
4. Da li ima i suprotnih primera?
Nažalost, ni projekt iz 2005 godine, koji ekstrahuje bakar iz jalovišta u Boru, nije do kraja realizovan i još uvek radi samo kao pilot-postrojenje. Ima još pobednika koji nisu uspeli da izdrže trku na tržištu, ali ima i onih koji nisu pobedili, a imaju velike rezultate. Ima i onih koji su loše predstavili svoje proizvode pred komisijom, pa nisu uspeli da pobede. Tako je jedan naš učesnik uspeo da osvoji svetsko tržište sa dijabolama za vazdušne puške, ali nije stigao do finala jer je neko tokom ocenjivanja procenio da je nezgodno promovisati oružje, iako nije bila reč o tome.
5. Koliko su naše institucije uključene u realizaciju rezultata istraživačkog rada?
Nažalost, nedovoljno. Naši istraživači u institutima i na univerzitetima nisu dovoljno motivisani da se bave praktičnim radom. Uglavnom se sva aktivnost završava objavljivanjem naučnog rada. Ono što se postavlja pred nas kao zadatak jeste to da odemo korak dalje i da premostimo tu kariku koja nedostaje, a to je da inovacija zaživi, da se proizvod pojavi na tržištu. Jer, upravo je to najzanimljiviji deo istraživanja, kada inovaciju pretvarate u proizvod, a mi tu, nažalost, uglavnom stajemo.
6. Šta vi predlažete, kako da napravimo novi model?
Na Zapadu, u visokorazvijenim državama, postoje fondovi takozvanog rizičnog kapitala. To je šansa za ljude sa dosta novca da malo rizikuju, a dobiju mnogo. Da bi procenili šta bi moglo biti isplativo, oni kontaktiraju sa svim onima koji mogu da im pomognu u toj odluci. Čuveni američki košarkašŠakil O’Nil ulagao je u „Gugl” pretraživač na početku njegovog razvoja i on mu je potom doneo više prihoda nego sportska karijera. Kod nas ko ima inovaciju prepušten je sam sebi i često mora da da zalog u nekretnini, kako bi dobio sredstva od Fonda za razvoj, pa se dešavalo da su ljudi izubili imovinu koju su dali pod hipoteku. Istovremeno, poslovne banke koje rade kod nas nisu spremne da snose i najmanji rizik u svom poslovanju, za razliku od poslovanja u zemljama iz kojih dolaze.
7. Kako bismo ovaj model najbolje primenili kod nas?
Ako bismo se obratili našoj dijaspori, oni bi verovatno pomisliti da opet neko hoće da ih prevari i bili bi nepoverljivi. Ali, ako u tom riziku učestvuje i država sa bar pedeset odsto potrebnog kapitala, a polovinu ponudi privatnoj inicijativi kroz akcije, onda će se i oni ozbiljnije zainteresovati. Ako država okupi najkompetentnije ljude i kaže koji su projekti najisplativiji i najsigurniji, to bi imalo velikog odjeka. Da podsetim, mi od doznaka naših ljudi u inostranstvu dobijamo četiri milijarde dolara. Zamislite da se samo jedan odsto za početak uloži u inovacije – to je 40 miliona evra. Kada bi se taj novac zavrteo u novim projektima, onda bi sve krenulo geometrijskom progresijom napred.
8. Koji su naši brendovi prepoznatljivi u svetu?
Teško je reći da li je neki naš proizvod prepoznatljiv u svetu. Kada kažete brend, obično se pomisli na šljivovicu, ali ona nije brendirana. Svako je pravi na svoj način, nemamo jedan proizvod kao što je to metaksa ili votka. Nama je, na primer, od boga dat odličan kvalitet voća i povrća, uz potencijale vezane za termalne vode, možemo napraviti bum samo u ovom sektoru, ali to mora biti posebno naznačeno kao državni cilj, da ni jedan plod u Srbiji ne ostane neprerađen. To traži da se pre svega više okrenemo radu, proizvodnji i plasmanu naših proizvoda na inostranom tržištu, uz otklanjanje svih prepreka koje tome stoje na putu.
9. Kako bi država trebalo da reaguje i sistemski pomogne tehnološki razvoj zemlje?
Po mom mišljenju, našoj državi je potrebno ministarstvo proizvodnje, koje postoji u mnogim zemljama, i odnosi se na proizvodnju u svim oblastima. Svaki zakon koji se donosi u zemlji mora da prođe kroz ovo ministarstvo koje daje ocenu da li on pozitivno utiče na proizvodnju u Srbiji ili stvara nepotrebne prepreke. Tek onda, kada budemo to imali, možemo računati da ćemo biti bolja i razvijenija zemlja sa većim standardom stanovnika. Mi smo pametan i vredan narod, ali u istraživanje i razvoj ulažemo samo sto miliona evra, koliko prema podacima objavljenim upravo u „Politici” dajemo i nevladinom sektoru. Uz dužno poštovanje nevladinih organizacija, mislim da ili mnogo dajemo njima ili premalo za tehnološki razvoj i nauku. Kada se uporedimo sa drugim, čak i nama sličnim, zemljama po potencijalu, ta ulaganja u sopstvena istraživanja i razvoj su neprimereno manja.
10. Osim novca, da li i u organizaciji treba nešto menjati?
Treba nam mnogo čvršća i veća saradnja vrha države sa lokalnim i regionalnim organima vlasti. Nažalost, kod nas se i vlade često menjaju. U poslednjih 11 godina u Srbiji smo imali sedam vlada i šest različitih ministara za nauku i tehnološki razvoj, pa je teško održati kontinuitet i nastaviti tamo gde se prethodno stalo. Ovaj period nije izuzetak jer smo za 180 godina izmenjali čak 150 vlada. Imalo bi smisla da se i s vrha države narod pozove na kreativno stvaranje, da se okupe kreativni ljudi koji nas mogu izvući iz krize. Malo se šta promenilo prema preduzetničkom i privatnom sektoru danas u odnosu na vreme od pre 30–40 godina. I danas je teško nekome da svojim radom i znanjem napravi nešto veliko. Velike i uspešne firme, koje imamo, mogu malim preduzetnicima da budu mentori, da lokalne vlasti kada vide da se neko pojavio u njihovom mestu nastoje da mu pomognu da započne biznis. Makar i samo lepa reč, dobro uputstvo i savet mogu mnogo da reše. Nama je ove godine pomogla u takmičenju firma „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca. Takvih firmi je ranije bilo dosta, koje su sponzorisale sportiste reprezentativce, a danas retko možete da vidite ispisana imena firmi na sportskim dresovima. To je zato što su prodate, a novim vlasnicima je važnije kako novac izneti iz zemlje nego kako nešto stvoriti ovde.
-------------------------------------------------------------
Vakuum pumpa još na čekanju
I Privredna komora Srbije uključila se u program podrške inovatorima, pa je tako nedavno održana prezentacija vakuum pumpe, pronalazača Živoslava Milovanovića iz Velike Plane, koja ima bolje karakteristike od konkurentskih svetskih pumpi i zaštićena je patentima. Njen inovator, po rečima profesora Povrenovića, želi da proizvodnju započne ovde, u Srbiji, ali nema odgovarajuću finansijsku podršku. Proizvod je testiran na Mašinskom fakultetu u Beogradu i doneo bi, po proceni stručnjaka, veliki profit i zaposlio radnike,ali ni ova invencija već nekoliko godina ne uspeva da preskoči tu prepreku, da od dobrepatentom zaštićene inovacije postane profitabilan proizvod.
– To jeste zahtevna pumpa, ali i za nju imamo resurse. Ako smo nekada proizvodili delove za „Boing” u „Prvoj Petoletki”, zašto ne bi domaća pamet savladala i ovaj visokotehnološki proizvod. To je jedna od mnogih priča koje imamo, a veliki broj njih proizašao je iz ovog takmičenja – ističe dr Povrenović.
-------------------------------------------------------------
Slediti dobre primere
U našoj privredi se ulaže u naučni i istraživački rad manje od 0,4 odsto bruto društvenog proizvoda, skoro deset puta manje nego u razvijenim zemljama. U Srbiji je prosek 2,3 patentne prijave na milion stanovnika, a to je 30 puta manje nego u Sloveniji, devet puta manje nego u Mađarskoj i četiri puta manje nego u Hrvatskoj. Ne valja ni to što većinu patenata prijavljuju pojedinci, čak više od 70 odsto, dok je daleko manje učešće instituta, fakulteta i drugih naučnoistraživačkih institucija, navodi dr Gordana Kokeza, profesor ekonomije i menadžmenta na beogradskom TMF-u.
Ona ističe da je Srbija je na poslednjem mestu u regionu prema troškovima obuke kadrova, a jedan od problema je i mala, gotovo zanemarljiva potrošnja preduzeća na istraživačko-razvojni rad. Tome je dosta doprinela i privatizacija, u kojoj su novi vlasnici ukidali razvojne sektore, čineći privatizovana preduzeća još nekonkurentnijim i često ih dovodeći do gašenja. Slaba je i saradnja između preduzeća i univerziteta u oblasti istraživanja i razvoja, tako da nedostaje karika koja bi povezivala pronalaske i njihovu komercijalizaciju.
Mi moramo da shvatimo da smo siromašna i tehnološki i privredno nerazvijena zemlja, i da od toga pođemo u planiranju budućeg razvoja. To podrazumeva da moramo maksimalno racionalno da koristimo oskudne raspoložive resurse i svoje komparativne prednosti, kojih nema mnogo, ali ih ima, kao što su ljudski resursi, tradicija i iskustvo u pojedinim granama proizvodnje, prirodni resursi. Inače će zaostajanje biti sve veće. Posebno je značajno promeniti sistem upravljanja, jer menadžment svojim metodama upravljanja mora stalno da prati, a često i da predupredi, promenljive uslove poslovanja i da im se prilagođava na odgovarajući način.
– Razvijene države su shvatile da je procesu tehničko-tehnološkog razvoja neophodna odgovarajuća podrška od državnih i drugih subjekata, čemu se može, između ostalog, pripisati njihova komparativna prednost u oblasti nivoa tehnološke i ukupne privredne razvijenosti. Na nama je u ovom slučaju da iskoristimo pozitivno iskustvo razvijenih i da ih sledimo, koliko nam mogućnosti dozvoljavaju – zaključuje sagovornica „Magazina“.
