Izvor: Glas javnosti, 23.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećamke na doktora Stefanovića
Kao i uvek do sada u proteklih skoro sedam decenija, Romi iz Cigan male u Gornjem Milanovcu nasred ulice koja prolazi kroz njihov džemat postave šatru i pod šatrom uz iće, piće i muziku proslavljaju Malu Gospojinu. Do 1941. godine Mala Gospojina se vekovima slavila samo u čast Bibije, ciganske pramajke koja je bila zaštitnica zdravlja ciganske dece, a od te godine milanovački Romi, uz Bibiju, slave i čuvenog predratnog milanovačkog lekara Dušana Stefanovića, čijom hrabrošću su spaseni >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << životi milanovačkih Roma. Od tada su se izbrojale mnoge godine i retki su oni koji se sećaju Male Gospojine 1941. godine, a jedan od poslednjih je Živorad - Žiko Vuletić (88), nekada nenadmašni violinista, koji danas često ima problema oko toga „da li negde treba da ide, ili neko treba da mu dođe“, ali taj događaj je zapamtio do najsitnijih detalja koji prepričava iz godine u godinu o kolektivnoj romskoj slavu o Maloj Gospojini.
- Ti fašisti su stvarno bili mlogo zaguljeni i to smo mi Romi, zajedno sa našom braćom Srbima, osetili na Malu Gospojinu 1941. godine. Tada smo i saznali da jedan Nemac vredi sto naših ljudi i to nije bilo bitno dal je Rom ili Srbin, jer su nam već bili iskopali zajedničku rupu. Jes’, tamo u Kragujevcu. Ma, napali ovi naši pratizani neku nemačku kolonu na putu od Kragujevca do Gornjeg Milanovca, tamo negde na Rapaj brdu, i ubili nekoliko nemačkih vojnika. E, onda ti Nemci dobro zašilje olovku pa po njihovom računu za svakog njihovog da satru sto naših ljudi. E, to im je bila neka specijalna nemačka matematika zbog koje zamalo da satru celu našu Cigan malu. Povatali po Kragujevcu, to smo posle čuli, mlogo naroda, ali im po računu nije bilo dovoljno pa došli i u Gornji Milanovac da nakrpe onoliko koliko im je bio manjak. Između ostalih, za streljanje smo bili predviđeni i mi Romi, ali dočuje to tadašnji predsednik opštine Svetozar Ćirović i poruči nam da begamo gde znamo i kako znamo, ali gde si, bre, mogao da begaš kad nam se noge odsekle od stra. Za fašističku nameru čuo i čuveni milanovački doktor Dušan Stefanović koji nas je pre rata besplatno lečio, Bog mu dao carstvo nebesko, pa je dotrčao u Cigan malu i okolo postavio neku traku na kojoj je pisalo da u Cigan mali vlada tifus i da je cela mala pod karantinom, a nama je rekao da legnemo u krevete i da kukamo koliko nas grlo nosi - priseća se tih dana najstariji među Romima Žiko Vukletić.
U SVAKOJ KUĆI INSTRUMENT
Slava u Cigan mali, kao i svaka slava - slavska sveća, lomljenje slavskog kolača kod zapisa između ovogodišnjeg domaćina i onog koji će biti domaćin slave sledeće godine, a kada se sve to obavi po svim pravoslavnim običajima, otpočinje opštenarodno romsko veselje koje traje onoliko koliko domaćini i gosti izdrže. Ića i pića ima dovoljno, a za muziku niko ne brine jer se gotovo u svakoj romskoj kući nalazi po neki instrument.
Dr Dušan Stefanović je tada mnogo rizikovao da prevara ne bude otkrivena, što bi značilo da bi i on završio zajedno sa drugima u Kragujevcu. Ali, hrabrost se isplatila.
- I stvarno, majku im fašističku, u neko doba dođoše Nemci pod punom ratnom opremom, a sa njima i doktor Stefanović. Nemci se nešto domunđavaše, obilaziše oko one trake, a mi iz kuća virimo i vidimo da se i njima baš ne ulazi. Ma, premrli smo od straha toliko da su se neki i upišali, ali posle jedno sat vremena neki njihov najglavniji oficir komandova „curik, curik“ i mi ti, eto, zahvaljujući tom komšiji doktoru Stefanoviću pretekosmo. Mada, kasnije smo načuli da je onaj najglavniji nemački oficir znao za prevaru, ali se, valjda, kao duševan čovek, pravio lud. Od tada, od Male Gospojine 1941. godine, pored Bibije, Romi iz Cigan male slave i doktora Dušana Stefanovića i za svako slavlje pozivamo i njegovog sina doktora Milančeta Stefanovića koji je, kao i otac mu, veliki prijatelj Roma - ponovio je vremešni violinista Žiko po ko zna koji put priču o milanovačkim Romima i dr Stefanović.
