Izvor: Advertiser-Serbia.com, 09.Jun.2023, 12:28

SONJA ĆETKOVIĆ, Infostud: „Promenili su se faktori atraktivnosti i vrednovanja poslodavaca“

Draga Sonja, najpre želim da vam čestitam što ste još jednom uspešno sproveli HR Experience, konferenciju koja već pet godina postoji u organizaciji vaše kompanije Infostud. Voleo bih da za naše čitaoce saberete svoje opšte utiske o tome kako je konferencija protekla, kakva je bila atmosfera, koliki je broj posetilaca prisustvovao konferenciji, koliko je bilo predavača i kakav je bio nivo njihovih prezentacija itd.?

– Hvala puno na čestitkama. Drago mi je što mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Advertiser-Serbia.com << iskreno da kažem da iz godine u godinu, HR Experience raste u svakom pogledu. Svake godine uspevamo da podignemo lestvicu više, a cilj nam je da tako bude u svemu što radimo. Imali smo prepunu salu, 300 ljudi koji su doneli odličnu energiju, otvorenost da se druže, da šire poglede. Imali smo četiri govornika iz inostranstva, jednu gošću iz Srbije, i svi oni su ozbiljni i inspirativni profesionalci koji se decenijama bave temama iz oblasti HR-a, liderstva, psihologije i organizacije.  Kao i svake godine, poseban deo programa posvetili smo najboljim HR pričama. Radi se o konkursu koji počinje par meseci pre same konferencije, u okviru kojeg kompanije mogu da prijave uspešne prakse koje su primenile u svojim organizacijama u protekle dve godine. Ove godine imali smo čak 52 prijave, što pokazuje da naše tržište i te kako inovira, ima šta da pokaže i čime da  se pohvali, ali i sjajnu spremnost kompanija da dele svoja znanja. Naš stručni žiri odabrao je 5 priča koje su se predstavile na samoj konferenciji, a publika je uživo birala pobednike. Za kraj konferencije, zabavila nas je sjajna ekipa Državnog posla.

Rekla bih da smo svi izašli iz sale sa novim saznanjima i novom dozom inspiracije za budućnost. I sa fenomenalnom energijom.

Konferencija HR Experience kao svoj osnovni cilj postavlja unapređenje oblasti ljudskih resursa, kroz kvalitetnu analizu ove oblasti, predviđanje trendova u njoj i prezentovanje najboljih praksi…Na koje teme iz oblasti HR-a ste ove godine stavili akcenat?

– Ove godine stavili smo akcenat na liderstvo, jer od lidera sve počinje. Oni vode kompaniju i sve njene zaposlene ka realizaciji strategije, oni definišu organizaciju i kreiraju kulturu kompanije, a to su sve važni faktori zadovoljstva i angažovanosti zaposlenih, pa dalje i faktori koji određuju brend poslodavca i njegovu poželjnost na tržištu.

Lidere možemo naći u svim nivoima kompanije, od top menadžmenta do tim lidera i važno je kako će kompanija pristupiti njihovom građenju.

Glavna poruka konferencije, koja mi je ostala baš upečatljiva, a koja se prožimala kod svih govornika, jeste da nikada ne zaboravimo da od nas samih sve počinje. Znamo to svi na nekom nivou, ali je pitanje da li zaista tako i funkcionišemo.

Pre nego što počnemo da utičemo i vodimo ljude, timove, organizacije, treba da pogledamo sebe i dobro osvestimo da, to kako smo mi sami sa sobom, kako zračimo, šta govorimo, šta ne govorimo, i te kako utiče na ljude oko nas. To je tačka u kojoj počinje liderstvo.

Ali ovo nije poruka samo za lidere. Ovo je poruka za svakoga od nas, za svaki dan, u svakoj interakciji.

Da bi jedna konferencija bila uspešna, pre svega je bitno da njeni predavači budu kvalitetni. Koje ste ljude odabrali da ove godine prenesu svoja znanja i iskustva u promišljanju oblasti HR-a?

– Doveli smo predavače za koje smo znali da će se dobro nadovezati jedni na druge i da će svako dati vrednost iz drugačije perspektive, kao i da će sve izrečeno u zbiru formirati  jednu kompaktnu celinu. Bavili smo se temama koje će pozitivno uticati na otpornost kompanija u vremenu globalne neizvesnosti i brzih promena.

Antoni Lacinai iz Švedske nam je govorio o tome kako da efikasnom komunikacijom i pravilnim pristupom zadržimo angažovanost i motivaciju zaposlenih u kriznim vremenima, Mirjana Gomilanović je stavila fokus na to kako treba da krenemo od sebe i kako izgradnja ličnih kapaciteta emocionalne inteligencije može da transformiše liderstvo, a samim tim i kvalitet života mnogih drugih ljudi oko lidera. Astrid Groenewegen nam je dala odgovore iz bihevioralnih nauka, kako svakodnevna radna ponašanja u kompaniji mogu izazvati motivaciju i posvećenost zaposlenih. Alan Watkins nas je ponovo vratio na nas same i na to kako da kroz rad na sebi i kroz stvaranje lične otpornosti, lakše rešavamo teške situacije i pozitivno utičemo na druge. Pia-Maria Thoren nam je pričala o izgradnji agilnosti u HR-u i kako HR može da pomogne da kroz agilni pristup kompanije naprave potrebne transformacije i brže rastu.

Možete li da napravite jedan kroki onoga što se može nazvati dobra HR praksa savremene kompanije?

– Najkraće rečeno, dobra HR praksa je zapravo partnerstvo menadžmenta i HR-a koje omogućava da se ostvare ciljevi kompanije angažujući ljude na pravi način, kroz slušanje i adekvatno vrednovanje zaposlenih i kreiranje zdravog, prijatnog motivišućeg mesta za rad.

To su inicijative, projekti i procesi, kultura koja daje sinergiju, dobru energiju i dobre rezultate.

Generalno gledano, koja su pitanja i teme najintrigantnije u oblasti HR-a?

– Trenutno je najintrigantnija tema uticaj veštačke inteligencije na tržište rada, na poslove kakve poznajemo danas. Posebno je zanimljiva tema korišćenja veštačke inteligencije u HR-u i reakcije HR zajednice na mogućnosti, ali i rizike koje nam pružaju ove tehnologije. Velike su razlike u reakcijama domaćeg tržišta na sve što se dešava na ovom polju – od ignorisanja, preko straha od gubitka posla do entuzijazma zbog svih automatizacija koje pruža. Biće zanimljivo pratiti šta nam donose meseci i godine koji su pred nama.

Za koje probleme u oblasti HR-a na svetskom nivou možete reći da su najznačajniji? Možete li to isto da nam kažete i za Srbiju ali i za region Jugoistočne Evrope, s obzirom da je ovo u suštini jedinstven prostor?

– Najveći globalni problem je neusklađenost ponude i potražnje na tržištu rada, kako geografska, tako i strukturna. U poslednjih nekoliko godina u našem regionu, a svakako u Srbiji, suočavamo se sa problemom deficita radnika, koji je kod nas dodatno pojačan velikim odlivom radno sposobnog stanovništa iz zemlje.

Nedostaju nam kvalifikovani kandidati u gotovo svim oblastima rada, a neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama privrede dodatno usložnjava celu priču i najavljuje iste probleme i u budućnosti.

Koji su aktuelni trendovi u oblasti HR-a?

– Istakla bih dve, po meni, najaktuelnije teme u HR-u. Prva se tiče prilagođavanja kompanija promenjenim očekivanjima zaposlenih i kandidata. Naime, u post covid godinama, a u uslovima visoke stope inflacije i rasta globalne ekonomske, ali i geopolitičke neizvesnosti, promenili su se faktori atraktivnosti i vrednovanja poslodavaca.

Danas ljudi biraju stabilne poslodavce koji, na prvom mestu, nude adekvatnu finansijsku kompenzaciju, ali i koji obezbeđuju dobar balans između posla i privatnog života.

Manje su spremni na kompromise i sve manje spremni da se povinuju višedecenijskoj kulturi izgaranja na poslu, jer su im se tokom pandemije prioriteti promenili, ali su se i ohrabrili rastućom pregovaračkom moći zaposlenih na tržištu rada, koja je rezultat rastućeg deficita kandidata. HR je ovim stavljen pred nove izazove, jer prilagođavanje ovim promenama zahteva često promenu mindseta menadžmenta i cele kompanije, promenu kulture, izgradnju novih procesa i praksi, pa time izgradnju humanijih organizacija.

Drugi trend, a svakako blisko povezan sa prvim, jeste employer branding, jer je velika potreba kompanija da se istaknu kao dobri poslodavci, kako bi uspeli da privuku odgovarajuće kandidate, ali svakako i da zadrže postojeće.

Po prvi put počinju blisko da se povezuju HR i marketing i zajedno utiču na KPI-jeve koji su do juče bili isključivo u odgovornosti HR-a. Na ovom polju od velikog je značaja da poslodavci prvo osveste šta su njihove snage i slabosti, kako ih tržište vidi. Zatim je potrebno da definišu koji je to njihov jedinstveni paket vrednosti prema zaposlenima, ali i da ga procene spram ostatka tržišta, odnosno da jasno osveste svoje konkurentske prednosti kao poslodavca. I svakako da rade na slabostima.

Za kraj, potrebno je da definišu ciljnu publiku, definišu jasne poruke i kanale komunikacije kroz koje će unapređivati svoj brend poslodavca i privlačiti kandidate. Employer branding nije nova tema na tržištu ali tek sada, u uslovima deficita kandidata, kompanije u punoj meri osvešćuju neophodnost rada na njoj i tek sada veći broj kompanija ovu temu stavlja među top prioritete kompanije.

Možete li, za kraj, da nam otkrijete nešto o svojim planovima za narednu HR Experience konferenciju koja će biti održana 2024. godine?

– Čim završimo sumiranje utisaka sa prethodne konferencije, počinjemo lagano sa planiranjem naredne. Rano je još za konkretizaciju, ali ćemo sigurno razgovarati o temama koje će biti aktuelne i relevantne spram situacije u kojoj budu ekonomija, pa i ponuda i potražnja na tržištu rada, spram trendova po pitanju očekivanja zaposlenih i poslodavaca ali i tehnoloških trendova.

Menadžment i HR su bliski partneri i rezultati postoje samo ako deluju usklađeno, zato ćemo nastaviti da adresiramo kako HR aspekte tako i menadžment / liderske aspekte poslovanja. Trudićemo se da damo još više inspiracije, još više da omogućimo razmenu znanja, umrežavanje i druženje.

Autor: Nenad Danilović

Izvor: Advertiser Serbia

Nastavak na Advertiser-Serbia.com...