Izvor: Politika, 23.Jun.2013, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rukovanje i pogled važni koliko i ugovor
U knjizi „Neverbalna komunikacija, razlike među kulturama”, Marko Burazor opisuje šta se od poslovnih partnera očekuje na četiri strane sveta
Gde u svetu nikako ne smete da zakasnite na poslovni sastanak, a gde će vaši poslovni partneri sigurno kasniti? Da li smete da pričate o privatnim stvarima, gledate sagovornika pravo u oči ili ga potapšete po ramenu?
Na ova pitanja poslovnog bontona u različitim delovima sveta odgovara Marko Burazor u novoj knjizi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Neverbalna komunikacija, razlike među kulturama”.
Reč je o kratkom, praktičnom uputstvu o tome šta se od vas očekuje kada sklapate posao u drugačijim sredinama. Zbog opšteprihvaćenog stava da čovek može da ostavi loš utisak a da ništa ne kaže, Burazor u ovom izdanju „Drasler partnera” nudi pravila ponašanja u biznisu. Burazor, inače ekonomista i autor ranije uspešne knjige o neverbalnoj komunikaciji „Naučite jezik kojim ceo svet govori”, ističe da nije isto sklapati posao sa Amerikancima, Rusima, Arapima ili Japancima. Ako vam je stalo do posla, smatra on, naučićete šta se od vas očekuje. Ali, ako je svaka kultura različita, ko se kome prilagođava?
– Onaj kome je više stalo do posla – siguran je naš sagovornik.
– Ako, na primer, mala firma iz Srbije želi posao sa Nemcima, naravno da njeni pregovarači treba da se prilagode i budu tačni u minut. Ali, ako Nemci žarko budu hteli neki posao u Srbiji, sigurno je da će postati fleksibilniji prema našim poslovnim manirima.
Osim što su tačni, Nemci su i formalni – ne zanima ih izgradnja odnosa i druženje sa partnerima već precizan ugovor. Ali ako odete na pregovore u Indoneziju, piše Burazor, spremite se na obilaske grada, ručkove, odlaske na društvene događaje koji prethode sklapanju poslova. Ako besprekorno ne govorite francuski, bolje se ne pojavljujte pred francuskim partnerima. Pri prvom susretu sa američkim saradnikom potrudite se da mu čvrsto stisnete šaku pri rukovanju i gledate ga pravo u oči jer to kod Amerikanaca ostavlja utisak odlučne osobe.
– Ne tvrdim da je sve što sam napisao stoprocentno tačno jer sigurno postoje odstupanja. Ni u jednoj kulturi nisu svi ljudi isti. Međutim, činjenica je da se većina prilagođava sistemu i da neću pogrešiti ako kažem da su zapadnjaci veoma okrenuti poslu dok je u Latinskoj Americi biznis podređen društvenom životu. Ljudi tamo „rade da bi živeli” a ne „žive da bi radili”.
Međutim, pravila ponašanja se menjaju, udaljeni delovi planete trpe zapadni uticaj pa tako u Brazilu biznismeni sve više liče na stanovnike Severne Amerike.
– Ako sklapate posao u Rio de Žaneiru, još možete da očekujete da vam partneri nekoliko puta tokom pregovora kažu „ne”, „ne”, „ne” ili da za vreme sastanka ne bude ni sekunde tišine. Ali u Sao Paulu, ekonomskoj prestonici zemlje, usvojen je zapadni način poslovanja.
Amerikanci, piše Burazor, ne pridaju veliki značaj razmeni vizitkarti i obično ih samo sklone u novčanik, dok će im Japanci posvetiti pažnju i pristupiti im sa poštovanjem. Autor ističe da je do svih ovih karakteristika došao ne samo čitajući literaturu o neverbalnoj komunikaciji već i anketiranjem poslovnih ljudi, stranaca, koji su radili ili rade u Srbiji. I sam je kao savetnik stranih firmi i agencija sarađivao sa partnerima koji dolaze iz drugačijih podneblja.
Prema odnosu koji gaje prema kašnjenju, ugovoru, ćaskanju i izražavanju emocija na sastancima, zemlje je klasifikovao u nekoliko osnovnih grupa. Tu su se našle veoma različite kulture – od Rusije i baltičkih zemalja do Dalekog istoka. Jedino nigde nije „smeštena” Srbija.
– Namerno nisam pisao o Srbiji jer smo još u tranziciji, što znači da se kod nas dosta toga menja. Mnoge stvari usvajamo, druge se uporno održavaju. Ipak, ono što sigurno može da se kaže jeste to da kod nas ugovor nije toliko važan koliko stvaranje dobrih odnosa sa saradnicima i istorijat poslovanja sa partnerima. I naravno – računa se na kašnjenje akademskih 15 minuta.
----------------------------------------------
Brz pogled na cipele
Burazor u knjizi pominje mnogobrojne detalje koji mogu da pomognu u savladavanju neverbalnog jezika biznisa. Neke kulture izrazito poštuju hijerarhiju, zvanja i titule, ne trpe emocije na pregovorima niti priču o privatnim stvarima. Amerikanci nisu navikli da primaju poklone od poslovnih partnera i zbuniće ih bilo koji dar, dok se darivanje u Turskoj smatra znakom pažnje i zahvalnosti.
Kako ističe Burazor, Nemci ne obraćaju pažnju na odelo sagovornika, ali će zato uvek baciti pogled na njegovo cipele, ne zbog marke, već da vide koliko su čiste.
J. S.
objavljeno: 24.06.2013.
.jpg)
