Izvor: Politika, 05.Sep.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robert Kramb: Vole me čudaci poput mene
Jedan od najznačajnijih strip autora, tvorac mačka Frica i Gosn Prirodnog, gost Salona osme umetnosti u beogradskom SKC-u
Za osobu koja važi za povučenog čudaka, koja se iz rodne Amerike preselila u francusko seoce, gde je provela poslednjih 20 godina, Robert Kramb je vrlo radoznao turista. Jedan od najznačajnijih strip umetnika, tvorac mačka Frica i još luđih likova, preksinoć se u beogradskom SKC-u zainteresovano raspitivao o Srbiji, gde prvi put boravi kao gost Septembarskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << salona stripa, koji priređuje izložbu njegovih radova.
Kramb, njegova supruga i čest koautor Ejlin Kominski Kramb, kao i još dva velikana stripa – Lora Fontejn i njen muž Gilbert Šelton, autor „Famozne čupave braće Frik” – takođe gosti salona, upoređivali su američki i srpski sistem javnog prevoza, nakon što su čuli za zapuštenost naših vozova i autobusa. U SAD su vozovi skupi, prljavi, neudobni, spori i opasni, naftaši sabotiraju pruge pošto žele da se svi voze kolima, a policija u Los Anđelesu zaustavlja na ulici pešake, jer ih sumnjiče da su lopovi koji osmatraju kuće ili prostitutke, komentarišu umetnici. Kramb želi da zna i da li su Srbi religiozni i na čemu nam se zasniva privreda. Usput iskaču razne anegdote, poput Krambove o poseti Džima Morisona – „u to doba već je bio tužan prizor” – i Šeltonove o tome kako mu je Dženis Džoplin, koju nikad ranije nije video, pokucala na vrata i, po preporuci zajedničkog prijatelja, zamolila ga da ostane u njegovom stanu dok ne nađe svoj.
Pravi hipik nikada nisam bio
Kramb se i kao dete pedesetih godina prošlog veka osećao otuđeno od vršnjaka i moderne kulture uopšte, pa je i crtačke uzore nalazio u starim autorima. Šezdesetih godina je postao kultna figura andergraund scene, ali se nije uklopio ni u dominantnu struju kontrakulture, hipi pokret koji nije laskavo predstavljen u njegovim stripovima. Kada se otpišu deca cveća i „fini, porodični ljudi”, koje su odbijale seksualne perverzije i crni humor u njegovim radovima, gotovo da je čudo što je u ono doba uopšte našao publiku, priznaje i autor uz smeh.
– Uzimao sam el-es-di, ali nisam imao dugu kosu niti podnosio psihodelični rok. Pravi hipik nikada nisam bio. Zbilja, ne znam kako sam uopšte privukao ijednog čitaoca. Izgleda da me vole probisveti koji nigde ne pripadaju, perverznjaci, čudaci poput mene, šljam koji mnogo pije i drogira se. I vozači kamiona. Jednom je pored mene na ulici projurio neki kamion čiji mi je vozač, kao i mnogi drugi, dovikivao „Nastavi da voziš” („Keep on truckin”) – aludira Kramb na frazu iz njegovog čuvenog stripa, koja se, na užas autora, primila u svakodnevnom govoru.
Dominantne žene i potčinjeni muškarci
Zbog bespoštedne iskrenosti u prikazivanju svojih divljih fantazija u ranim delima, kao i oslikavanju sopstvenih mana u kasnijim, autobiografskim stripovima, za Kramba publika mahom misli da ga potpuno razume. Slično Čarlsu Bukovskom, stereotip o Krambu, kao smešnom i nastranom čudaku, boji interpretacije njegovog dela, čiji dublji slojevi, koji odudaraju od tog klišea, ostaju neprimećeni. Na primer, pošto su mu stripovi puni dominantnih žena i muškaraca koji im se s uživanjem potčinjavaju, uzima se zdravo za gotovo da je Kramb mazohista i perverznjak. Previđa se da on uporno piše o tome kako devojke vole agresivne i nasilne alfa-mužjake i kako je ta dominacija srž „tradicionalne porodice”. Njegova „perverzija” je samo u ogledalu obrnut lik opšte prihvaćene „normalnosti”.
– Na razne načine me shvataju, naročito van SAD. U Francuskoj mi kažu da su prevodioci mojih ranijih radova dali sebi previše slobode. U Americi postoji možda 20.000 ljudi koji zaista prate moj rad i cene ga na pravi način. Ostali me uglavnom znaju po mladalačkim radovima. Pošto im nisu poznata novija dela, mnogi su uvereni da sam mrtav – smeši se Kramb.
Od mačka Frica do Boga lično
Od mačka Frica, beskarakternog zgubidana lakomog na sva uživanja, Kramb je stigao dotle da mu je jedan od glavnih junaka u poslednjim godinama bio lično Bog. Fanovi su bili iznenađeni time što u njegovom stripu „Knjiga o postanju” biblijska priča nije izvrnuta. Ali, sudeći po ostalim skorijim delima, Kramb nije omekšao. U svakom slučaju, on odbija uobičajenu kategorizaciju njegovih stripova kao vrhunske satire.
– Ne znam šta je ali satira nije. Ona je površno ismevanje sa strane, a to ne radim, možda zbog ličnog razumevanja prema mojim likovima – kaže Kramb.
V. Vukasović
objavljeno: 06.09.2012.
