Izvor: Politika, 15.Feb.2012, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putovanje u središte „Gernike”
Jednu od najviše proučavanih slika u istoriji moderne umetnosti skenira robot da bi se uočila oštećenja i omogućila bolja restauracija
Čim se isprati i poslednji posetilac iz Muzeja kraljice Sofije u Madridu, u jedno od najpoznatijih dela Pabla Pikasa pogled upiru svemoguće oči kustosa budućnosti! Koristeći najsavremeniju tehnologiju – infracrvene i ultraljubičaste zrake – i uz pomoć kamera, robot nazvan Pablito snima i stvara do tančina precizne fotografije koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dosežu do 25 mikrona(25-hiljaditi deo kilometra). Ove virtuelne slike u 3D tehnologiji omogućiće kustosima i restauratorima da odrede stanje „Gernike”, jedne od najviše proučavanih slika u istoriji moderne umetnosti.
Mural nastao 1937, svetu premijerno prikazan na međunarodnoj izložbi u Parizu, u okviru Španskog paviljona, prikazuje impresiju majstora kubizma o tragici rata, kroz scene bombardovanja grada Gernike.
U okviru projekta „Putovanje u središte Gernike”, a povodom obeležavanja 75 godina od nastanka dela, angažovan je robot da detaljno ispita stanje čuvene slike. U noćnoj tišini praznog muzeja, ovo metalno čudo tiho kruži, 360 stepeni okolo dela, na posebnim šinama dimenzija 3,5x7,8 metara, naročito instaliranim za ovu namenu.
– Ovo nije prva, ali svakako jeste najpreciznija analiza stanja umetnine i revolucionarni metod – kaže profesorka Teresa Espeho, sa univerziteta Granada, i dodaje:
– Iks-zraci će omogućiti da vidimo „unutrašnjost” slike, da ispitamo stanje platna, nanose boja, a moći će da se uoče i osnovne skice koje je vukao Pikaso.
Robot će vredno raditi sve do leta, a onda sledi analiza.Od kada je 1981. konačno vraćena kući, odnosno u Španiju, „Gernika” je bila dijagnostikovana u nekoliko navrata: najpre 1998. a zatim deset godina kasnije. Tradicionalnim metodama uočeno je čak 130 oštećenja: pukotine, nabori, mrlje... Na loše stanje u kome se ovo delo nalazi uticale su stalne selidbe, kao i napad sprejem za grafite 1973. u muzeju Moma u Njujorku, kada je jedan demonstrant protiv rata u Vijetnamu oskrnavio delo.
U međuvremenu, dok se ne dobiju konačni rezultati analize slike, vode se rasprave gde je prava adresa slike. Suprotstavljene strane smatraju da je za „Gerniku” najbolje da ostane u muzeju u Madridu i da se više ne seli. Ima i onih koji su za nastavakputovanja ovog dela po svetu. Takođe se vodi i polemika da li je Madrid prava adresa boravka slike, jer je traže Baskijci, za muzeje u Bilbau, kao motiv bombardovanja baskijskog grada Gernike. Od bombi koje je vazduhoplovna jedinica „Konrad” nacističke Nemačke, koja je bila na strani generala Franka u Španskom građanskom ratu, izručila na civile 26. aprila 1937.stradalo je više hiljada stanovnika.
A. C.
-----------------------------------------------------------
U Španiju tek posle Frankove smrti, po Pikasovoj želji
Delo je nastalo 1937, a od 1939. bilo je u Njujorku po želji autora. Početkom pedesetih godina obilazila je galerije širom SAD, bila je izložena i u Brazilu, ponovo je prelazila okean, da bi je videli i Evropljani. Prvu restauraciju imala je u njujorškom Moma muzeju 1957. Delo je vraćeno na Pirinejsko poluostrvo 1981, šest godina posle Frankove smrti (1975), tek kada je okončan diktatorski režim generala, čime je ispunjena poslednja Pikasova želja.
objavljeno: 15.02.2012
