Izvor: Luftika.rs, 06.Okt.2022, 18:58
Popila sam kafu u kafiću gde rade mladi sa smetnjama u razvoju: Dočekao me je širok osmeh, zagrljaj i nezaboravna ekipa (FOTO)
Ovde možete da svratite na kafu, čaj, bilo koji topli ili osvežavajući napitak. Možete da radite šta god poželite, slušate glasnu muziku, dovedete ljubimca, pevate, igrate – samo ako to nikome ne smeta.
Mladi ljudi koji ovde rade jedva čekaju da dođete kod njih.
Zabrana nema. Ima jedno pravilo – dočekaće vas uvek širok osmeh uz puno ljubavi, a ponekad i zagrljaj.
Ušuškan u vračarske višespratnice, u Čuburskoj 12 nalazi se kafić “Zvuci srca” specifičan >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << po mnogo čemu.
Foto: Luftika/Jelena NIkolić
U njemu rade oni koji ne znaju za loš dan, muku “zbog ponedeljka” ili ranog ustajanja, uvek su nasmejani. Zaposleni su mladi ljudi, sa smetnjama u razvoju.
Predrasude navode ljude da o licima sa smetnjama u razvoju posmatrate kao bespomoćne, ali ne. Oni ovde na delu pokazuju zapravo svoju moć.
Novinarka magazina Luftika posetila je kafić i družila se sa ekipom koja je dodirnula srca svih koji su u proteklom periodu čitali o njima ili popili kafu na ovom mestu.
Foto: Luftika/Jelena Nikolić
Dok pravi kafu koju sam naručila, Mihajlo mi strpljivo i uz osmeh objašnjava koliko voli svoj posao, kao i da “crtanje po kafi nije toliko teško”. To mi potom i pokazuje i dobijam kapućino sa srcem. Uz osmeh. Usput me je pomazio po ruci.
Pored šanka stoji Miloš, konobar, koji se nadovezuje i kaže da je crtanje veoma jednostavno i da lako mogu naučiti, “samo treba da voliš to”.
Kaže da već tri godine radi tu, ali da ima i drugi posao. Strpljivo priča sa mnom, prima porudžbine i deli posao sa koleginicom Milicom.
Foto: Luftika/Jelena Nikolić
Ne smeta im, kažu, gužva. Vole ljude, ništa im nije teško.
Pijem kafu i razmišljam koliko sam se puta bezvoljna ujutru probudila, besna jer moram na posao rano.
Moje razmišljanje prekida širok osmeh koji ovaj dvojac ispred mene upućuje novim gostima.
– Oni su potpuno radosni kad im se obratite, kad ih nešto pitate, primetit. Naš pristup svemu tome može samo pomoći da se te predrasude prevaziđu, a samim tim što je neko došao u kafić, napravio je prvi korak u tom prevazilaženju. Predrasude dolaze od straha od nepoznatog. Ovo je prilika da se jasno vidi šta oni i kako rade – rekao je za naš portal Goran Rojević, osnivač i direktor Humanitarne organizacije “Dečje srce”.
Foto: Luftika/Jelena Nikolić
Kafić funkcioniše već 4 godine, na 18. rođendan humanitarne organizacije “Dečije srce”, koja postoji već 21 godinu. Želja je bila da pokažu kako mladi sa smetnjama u razvoju mogu da razbijaju predrasude i postanu korisni članovi zajednice, vredni pažnje I divljenja, a ne neko ko će da bude zapostavljen.
– Kod nas je sve neizvesno, ako naručite kafu, pitanje je da li ćete tu kafu baš i dobiti. U tome i jeste čar ovog lokala. Ali, dobićete 100% ljubav, emocije i maksimum od njih. Da li je taj maksimum nešto što vas zadovoljava, to je nava ma…..do sada se niko nije žalio, niti je bilo neprijatnih situacija ni za goste ni za zaposlene. Račun ne postoji, plaća se dobrom voljom. Ostavljate onoliko koliko imate i želite, prilogom u kutijama koje su postavljene na stolovima – objasnio je on.
Foto: Luftika/Jelena Nikolić
Kafić „Zvuci srca“ nije samo kafić, već i radionica, proizvodnja, sa raznim predmetima i proizvodima koje pravi ova divna ekipa. Slike i tople poruke ispisane su na cegerima, šoljama, slagalicama, odeći…
Radionica je nastala u doba korone, sticajem okolnosti, kao potreba da se uklopi u “novu normalnost”.
– Mi smo ih učili kako da budu socijalno prihvatljivi, priđu drugim ljudima, obrate im se, a onda dođe korona i morate da ih naučite da NE prilaze ljudima, NE grle se ili rukuju…sve suprotno od onoga što smo do juče učili. To kod njih ne postoji, oni ne znaju šta je virus. Niti ih interesuje. Kad im niko ne dolazi, imaju osećaj da su oni loši, neprihvaćeni, ne znaju da rade nešto što bi vama prijalo – ispričao je Goran i dodao da je zato i pokrenuta radionica, kako bi svi mladi ljudi koji su se osposobili za rad u kafiću, počeli da proizvode različite proizvode.
Za sada je njih 15 angažovano na radu u kafiću, a još 10 ih se priprema za ceo ovaj proces. Zapošljavaju se preko NSZ koja omogućava da 75 odsto bruto njihove plate finansira država, samim tim i da se veći broj njih uključi u ovo.
Una ima Daunov sindrom, roditelji je ostavili, brat misli da je mrtva, a onda se pojavila Silvana
Jelena Nikolić
.jpg)
