Izvor: Story, 26.Jun.2015, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od voća se lako možemo ugojiti
Naš organizam nije dizajniran za varenje fruktoze, pa se neobrađeni višak zadržava u crevima, gde bakterije izazivaju fermentaciju i proizvodnju vodonika.
Voće, foto: Profimedia
Fruktoza je šećer koji sadrže svi voćni plodovi i pojedine vrste povrća. Iako je zdravo, previše voća može biti štetno po naš organizam, a neki od simptoma prekomernog unosa su umor, grčevi, nadutost, gasovi, neprijatam zadah, mučnina, bol na jednoj strani želuca i iznenadni >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << prolivi koji ubrzo prestaju.
Intoleranciju na šećer mogu izazvati već i male količine laktoze (šećera u mleku) ili fruktoze. Problem leži u tome što naš organizam nije dizajniran za varenje te vrste šećera pa se višak fruktoze i laktoze zadržava unutar debelog creva, gde bakterije izazivaju fermentaciju i proizvodnju vodonika koji čovek kroz dva do tri sata izbacuje u izdahu, uz istovremenu nadutost, grčeve i druge probleme.
Nedavna istraživanja potvrdila su vezu između mozga i bakterija u crevima, pa je zaključak da ovakve vrste netolerancije mogu podstaknuti depresiju i oscilacije u raspoloženju. Jednostavan test koji će postaviti dijagnozu oko intolerancije na fruktozu je u vidu testa disanja kojim se ispituje količina vodonika u izdahnutom vazduhu.
Ljudi kod kojih je utvrđena netolerancija trebaju prilagoditi ishranu tako što će dnevni unos voća smanjiti na jednu do dve porcije i izbegavati ono voće koje izaziva najteže reakcije.
Stručnjaci još uvek ne znaju dovoljno kako bi utvrdili zašto voće kod nekih izaziva reakciju, osim što se pretpostavlja da je stvar u različitim nivoima osetljivosti creva, a poznato je da dugotrajna izloženost nesvarljivim vrstama šećera može dovesti i do sindroma iritabilnih creva.
Procenjuje se da trećina pacijenata koji imaju problema sa netolerancijom na fruktozu ili laktozu pate od sindroma iritabilnog creva, iako te pojave ne moraju biti povezane.
Smetnje mogu da izazovu sve vrste voća, pre svega, ona koja su slađa. Fruktozu sadrže i neke vrste povrća, kao što su tikvice i grašak, a problematične mogu biti i sve vrste hrane s dodatkom šećera, poput keksa ili zaslađenog jogurta.
Zbog toga što ne možemo ni da pretpostavimo koje sve namirnice sadrže dodatu fruktozu, korisno bi bilo pre kupovine dobro proučiti deklaraciju na proizvodu.
Kiselije voće sadrži manju količinu fruktoze, pa je samim tim lakše za varenje.
Osim što može izazvati probleme sa varenjem, višak fruktoze u voćnim, posebno prerađenim sokovima, predstavlja i prazne kalorije. Fruktoza ne aktivira impulse ka mozgu koji daju informaciju da ste jeli. Pad šećera nakon unosa fruktoze može vas navesti da jedete više nego što je potrebno.
Visok nivo glukoze i fruktoze koristan je ujutro kada treba razbuditi organizam. Nakon buđenja, unosom banane ili grožđa u organizam, sprečićemo razgradnju mišića do koje dolazi tokom sna. Fruktoza iz dinje, kruške ili jabuke, pola sata pre treninga, daće vam zdravu energiju potrebnu da izdržite fizičku aktivnost.
Najbolje vreme za konzumaciju voća je ujutro pre doručka, odnosno između obroka, a nikako nakon obroka. Ako se pomeša sa hranom iz obroka, fruktoza koja fermentira može izazvati probavne probleme i kod onih koji inače nemaju problema sa voćem.
Izvor: 24sata.hr
