Izvor: Glas javnosti, 14.Feb.2010, 08:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od glumice do sirotice
KIKINDA - Nekad su se divili njenoj lepoti i glumi, a sada zaboravljena od svih živi u bedi. Kikinđanka Marija Lainščak (73) svojevremeno je sa uspehom igrala na mađarskoj sceni amaterskog pozorišta i virtuozne uloge ostvarila u dramama.
Međutim, život se potrudio da joj režira tešku dramu, protkanu patnjom i borbom za golu egzistenciju. Iako prema saznanjima Centra za socijalni rad živi u neposrednoj blizini dobro situirane sestre i ima sina, Marija se izdržava od socijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pomoći i paketa hrane koje joj donosi Crveni krst. Već dve godine u sobici od nekoliko kvadrata živi bez struje.
U nevelikoj prostoriji nalaze se šporet, krevet, sto, tri stolice i stari orman. Na licu izbrazdanom dubokim borama i uokvirenom sedom kosom, još su lepe samo plave oči, za kojima su nekada uzdisali muškarci.
- Pozivu da glumim u pozorištu rado sam se odazvala i na mađarskoj sceni amaterskog pozorišta u Kikindi igrala od 1950. do 1960. godine. Glumačku karijera prekinula sam nakon razvoda braka sa pokojnim suprugom, koji je takođe bio glumac. Dok se nije odao alkoholu, naš brak bio je skladan. Razvod mi je upropastio život, jer su zbog moje loše finansijske situacije deca tada pripala mužu. U međuvremenu ćerka mi je umrla, pa me jedino sin ponekad obilazi. Kad mi nešto treba, pomogne mi i obezbedim ogrev. Sećanja na dane kada sam lepa i mlada blistala na sceni gotovo su iščezla. Za mene odavno više niko ne pita - kaže Marija.
Dok nemoćno krši ruke, priznaje da ni slutila nije da će doživeti ovakvu starost.
- Od "dobrog života" malo su mi popustili živci, a bolujem i od reume. Dve godine živela sam u hladnom, jer nisam imala ogrev. I pored sve ove muke ne dopada mi se mogućnost da budem smeštena u Gerontološkom centru. Retko napuštam svoju sobicu. Ponekad prođem pored pozorišta, ali zbog onoga što danas jesam nemam volje da uđem unutra - kaže Marija.
Sekretarka kikindskog Crvenog krsta Aranka Felbab kaže da je duboko potresena Marijinom sudbinom. Nesrećnu ženu upoznala je 1994. godine kada je u Kikindi počela da radi Narodna kuhinja. Spas od gladi i nemaštine potražila je na sirotinjskom kazanu.
Zakazali srodnici
- Marija je naša korisnica od 2002. godine. Ona ostvaruje pravo na tuđu negu i pomoć od 6.700 dinara. Takođe dobija i materijalno obezbeđene porodice od 5.400 dinara. Od svih prostorija u kući Marija koristi samo jednu sobicu, ali mi nismo nadležni niti imamo sredstava da rešimo njenu stambenu situaciju. Predlagali smo joj da bude smeštena u Gerontološkom centru, ali je to odbila. Smatramo da je u ovom slučaju zakazala srodnička solidarnost. Nažalost ovakvih primera u Kikindi ima još - ukazuje Biljana Grubić, socijalni radnik Centra za socijalni rad.
Voljena, pa zaboravljena
- Pamtim je kao nadarenu glumicu i izuzetno lepu ženu, kojoj su posebno "ležale" drame. Kada sam je pre nekoliko godina srela srce mi se steglo. Ko zna kako bi njen životni put izgledao da se nije razočarala u brak. Poput Marije i ja sam na svojoj koži osetila šta to znači biti hvaljen i voljen, a onda zaboravljen. Punih 50 godina glumila sam u dramskoj sekciji KUD-a Eđšeg i bila prvakinja scene na mađarskom jeziku. Međutim, niko od kolega za moje zdravlje nije upitao već dve godine - kaže Kikinđanka Etel Labadi (73), nekada poznata glumica.
