Izvor: Luftika.rs, 16.Apr.2025, 16:06

Novosadski dokumentarista Aleksandar Reljić o filmu Najglasnija tišina: U jednoj noći sažeta priroda studentskih protesta

Osam minuta pre podneva, 1. novembra 2024. godine u Novom Sadu se srušila nadstrešnica na zgradi glavne železničke stanice i na licu mesta ubila petnaestoro ljudi, dok je šesnaesta žrtva povredama podlegla nekoliko meseci kasnije.
Događaj je pokrenuo spontane građanske proteste i blokade saobraćaja mirom i tišinom svakog petka u 11 sati i 52 minute. Kada su tokom jednog od tih protesta na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti napadnuti studenti od strane režimskih batinaša, organizaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << protesta su preuzeli studentski plenumi koji su formirali listu jasnih zahteva institucijama da počnu da rade svoj posao.
Taj novi talas protesta pokupio je i one već postojeće građanske inicijative i tako postao najveći u svih dvanaest godina koliko traje vladavina Aleksandra Vučića, aktuelnog predsednika Srbije i njegove Srpske napredne stranke.
Protesti koji se kapilarno šire Srbijom po pravilu jednom mesečno prerastaju u masovne skupove po najvećim srpskim gradovima: Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Rovovska bitka između režima i studenata još uvek traje, piše Lupiga.
Novinar-reporter i dokumentarista iz Novog Sada, Aleksandar Reljić, prihvatio se zadatka dokumentovanja makar dela te studentske borbe za bolje i pravednije društvo. Svojim filmom „Najglasnija tišina“, koji je zajedno sa Slijepčevićevim „Crvenim toboganom“ otvorio ovogodišnji ZagrebDox, poveo nas je u srce grupe studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za vreme organizacije jednog posebnog događaja – uličnog dočeka Nove godine koji ne prolazi u svečarskoj, već u komemorativnoj atmosferi.
Prateći troje protagonista, Baneta, Milu i Lazara, Reljić hvata specifikume trenutnog studentskog otpora, fenomena koji se u srpskoj i jugoslavenskoj istoriji ciklično ponavlja po jednom u generaciji. Ključne reči bi tu bile: prijateljstvo, elokvencija, pametna organizacija, kreativnost i rešenost.
Međutim, autorov cilj nije nikakva ekspozicija ili demistifikacija, već im sa svoje pozicije pruža nedvosmislenu podršku, a uspeva da uhvati emociju, što inače nije čest rezultat ovakvog, pre svega, „reporterskog” filma.
„Od starta sam hteo da pokušam da snimim film u jednoj noći, toj novogodišnjoj, jer mi se učinilo da bi taj zabeleženi trenutak nosio u sebi svu univerzalnost i unikatnost studentskog bunta, odnosno studentskog pokreta u Srbiji. Ta Nova godina koju nisu slavili, odavanjem pošte žrtvama korupcije režima, simboličnog ulaska u novo vreme, moguću novu eru političkih prilika u Srbiji i slično, sve su to bili razlozi zbog kojih sam pokušao da snimim film samo u toj noći i mislim da sam donekle uspeo da prikažem sve te slojeve. Mislim da se u tom kratkom filmu, u toj samo jednoj noći vidi priroda studentske organizacije, ali i njihove rešenosti da neće pokleknuti i da će se do kraja boriti za ciljeve koje su postavili“, ispričao je Reljić u nedavnom intervjuu za Lupigu.
„Najglasnija tišina“ možda je tek prvi film od mnogih koji će na temu studentskih protesta u Srbiji uslediti, ali svojom jednostavnošću i čistinom postavlja letvicu prilično visoko.
Izvor: Lupiga
Dvanaesti minut, novi dokumentarni film studenata FDU (VIDEO)

Nastavak na Luftika.rs...

Luftika.rs: Bilbord sa reklamom za stambene kredite za mlade ispred Železničke stanice (FOTO)