Izvor: Politika, 21.Maj.2012, 02:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nošnja je prošla test vremena

Šumadijske čakšire, šarene slovačke košulje i stara srpska kuhinja inspirisali radove domaćih autora i postavku „Novi folklor”

Odeća nadahnuta nošnjom, posteljine i krpe inspirisane vezom i kuvaricama i torbe sa tradicionalnim motivima, deo su postavke „Novi folklor”, koja će biti otvorena 24. maja u Kulturnom centru „Grad” u Beogradu. Želja autorke postavke Ljudmile Stratimirović je da pokaže kako je nasleđe primenjivo u modernom dizajnu.

Ljudmila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stratimirović, umetnička direktorka „Grada”, postavila je pred 30 umetnika, grafičkih i modnih dizajnera i strip-crtača jedan zadatak – na osnovu baštine, napravite nešto što moderan čovek može da nosi.

– Zanimala me je upotrebna vrednost folklora – kaže autorka izložbe.

– Ne treba da se stidimo tradicije. Te stvari su prošle selekciju vremena, što znači da su vredne.

Učesnici izložbe su sarađivali sa zanatlijama, etnolozima i istoričarima umetnosti. Staro tkanje dospelo je na savremen nakit, tapete, prototip keramičkih pločica...

Grafički dizajner Mane Radmanović će izložiti kuhinjske krpe.

– Nadahnuli su me srpska kuhinja i naše majke i bake koje kuvaju za nas – kaže Radmanović, uveren da je hrana ona tradicija po kojoj se prepoznajemo i kojom želimo da zadivimo goste iz inostranstva. On kaže da je sve iz baštine pogodno za dalju obradu.

– Nasleđe je primenjivo i treba ga reciklirati. Ja sam za renesansu folklora.

Pod uticajem nošnje Slovakinja u Vojvodini i šumadijskih muških pantalona, kostimografkinja Jelena Petrović sašila je odeću za koju veruje da je sasvim nosiva.

– Da li će moje teksas čakšire ili šarene haljine neko danas nositi zavisi od njegovog ličnog stila, ali ta je moda apsolutno funkcionalna – kaže Jelena Petrović.

Ona dodaje da joj se dopada kada vidi da vojvođanske Slovakinje nose različite šare i kombinuju tufne, cvetiće i druge dezene.

– Da biste to obukli potrebno vam je možda i malo hrabrosti, ali ova moda promoviše individualnost i neobičnost.

Dragana Mrđu, arhitektu koji godinama živi u Njujorku, začudio je poziv da učestvuje u ovoj postavci. Stari vizuelni simboli su mu u velikoj meri neprihvatljivi, ne voli ukrase i smatra da je dobar dizajn onaj kome više ništa ne može da se oduzme. Ipak, ovaj modernista je na kraju zaključio da pripada društvu „Novog folklora”.

– Shvatio sam da mogu da pokažem svoje jednostavne cipele i čizme jer sam kreirajući ih na dva načina bio povezan sa tradicijom. Prvo, i ja se bavim ručnim radom kao što su se njime ljudi bavili nekada, a drugo, stvaram u potpunom miru i tišini kako su i naši stari nekada tkali, vezli i šili.

Sa folklorom je u svom stvaralaštvu povezana i modna kreatorka Dejana Momčilović koja će se predstaviti garderobom od vune.

– Folklor je pre svega tehnika koja vredi. Koristim ga u svojim kreacijama jer ne volim da uvek stvaram jednu istu vrstu garderobe i zato biram da eksperimentišem – ističe Dejana Momčilović.

Na postavci će do 31. maja biti izloženi i jastuci, broševi i drugi nakit, a sve ih spaja ideja Ljudmile Stratimirović da se promoviše ručni rad.

– Želim da potenciram pojedinca kao stvaraoca nasuprot masovnoj proizvodnji.

----------------------------------------------

U svetu simbol bogatstva, kod nas – siromaštva

Dejana Momčilović kaže da joj smeta kada se o tradicionalnoj izradi govori kao o starim zanatima jer taj naziv asocira na nešto prevaziđeno.

– U stvari, reč je o vrhunskoj tehnici – smatra Momčilovićeva.

Ona zapaža da se Srbija razlikuje od većine planete po odnosu prema tradiciji.

– U svetu ne može svako da nosi ručnu izradu. Ona je simbol bogatstva. Kod nas ljudi preziru ručni rad jer veruju da on dokazuje nemaštinu, da nosite džemper koji vam je ištrikala majka samo ako nemate para da ga kupite. Time degradiramo nešto što je stvarano lično za nas.

J. S.

objavljeno: 21.05.2012.

Nastavak na Politika...

SEEcult.org: Novi folklor u Gradu