Izvor: Politika, 15.Avg.2013, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Noćne ptice se bolje zabavljaju

Naučnici koji proučavaju bioritam tvrde da se noćobdije i ranoranioci ne razliku samo po društvenom životu, nego i po ličnim osobinama, plodnosti, pa čak i riziku obolevanja od raka

Ako se budite rano i čili započinjete novi dan, a partner se zavlači pod jorgan da još malo dremne, znajte da ste u ne baš zgodnoj zajednici ševe i sove. Po ovim pticama i njihovim osobama popularno su nazvane dve grupe u koje se može svrstati većina ljudi.

Svako ima svojstveni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unutrašnji sat, pa će tako noćobdije bez problema odgledati film u kasnim večernjim satima, pa čak i prionuti na neki intelektualno zahtevan posao. Ševa se probudila s pesmom na usnama, ali joj uveče kapci padaju čak i ako je na programu najuzbudljiviji triler.

Naučnici koji proučavaju bioritam tvrde da ova sklonost ne utiče samo na društveni život nego i na obim struka, plodnost, prag bola, pa čak i rizik obolevanja od raka. Utiče, navodno i na psihološku strukturu ličnosti. Studija objavljena prošlog meseca pokazala je da su noćne ptice narcisoidne ličnosti i skloni obmanama.

Da li je neko jutarnji ili večernji hronotip, kako se to stručno kaže, zavisi od 24-časovnog biološkog sata, a na njega utiču geni.

Na biološki sat izgleda najviše utiče gen poznat kao „period-3”. Britanski naučnici su otkrili da postoje dve verzije ovog gena, duga kod noćobdija i kratka kod ranoranilaca. U pitanju je gen koji pravi takozvani pritisak za san. Kao što nam biološki sat reguliše odlazak na spavanje i ustajanje, takođe imamo sistem koji „koncentriše” pospanost u toku dana. Pomenuti gen utiče da se kod jedne i druge grupe pritisak za san formira različito. Od roditelja nasleđujemo po jednu verziju ovog gena, a ako dobijete istu bićete „ekstremna” sova ili ševa, objašnjava za „Dejli mejl” dr Sajmon Arčer sa Univerziteta u Sareju.

Noćne ptice su davno preokrenule staru poslovicu, pa kažu da „ko rano rani ceo dan zeva”. Zapažanje dr Arčera to donekle potvrđuje, jer se kod ševa brže formira pritisak za san i kako odmiče dan osećaju se sve umornije.

Jutarnje ptice uvek doručkuju najkasnije sat i po posle ustajanja. Noćne su sklone večernjoj gozbi i gojaznosti. U pitanju je možda posledica niskog nivoa leptina, hormona koji mozgu šalje signal da je želudac pun, a vrednosti se poremete usled nedovoljno sna.

Neke studije pokazuju da jutarnje ptice imaju veći rizik od nekih oblika raka, posebno dojke i debelog creva, što izgleda ima veze sa pomenutim hormonom. Druga je teorija da je to povezano sa melatoninom, hormonom ključnim za san. On isto tako štiti od raka, a luči se kad je mrak, dok su ševe više izložene dnevnoj svetlosti.

Noćne ptice imaju lošije pamćenje, jer im se san zbog dnevnih obaveza ranije prekida, pa se prekida i poslednja faza sna, što potencijalno utiče na pamćenje. Generalno gledano, noćne ptice se bolje zabavljaju, otvorenije su i sklonije da rizikuju. Ševe su analitičnije, a sove sklonije depresiji, verovatno zbog manjka sna koji pogoršava simptome.

Jedna studija na univerzitetu u Druhvamu je pokazala da su jutarnji tipovi muškarca uzrasta od 18 do 30 imali u proseku 3,6 partnerki do trenutka anketiranja, a noćne ptice 16,3. To ima veze sa aktivnijim društvenim životom, ali i sa biologijom, jer je drugom studijom ustanovljeno da muške sove imaju viši nivo testosterona, hormona takođe vezanog za cikluse budnosti i sna.

Večernji tipovi imaju više dece, ali kad su analizirane samo žene, najplodnije su ševe, što je možda povezano sa hormonima koji regulišu ovulaciju.

Kakvi god da su geni, biološki sat se tokom života menja. Posle desete godine dete počinje da odlazi u krevet sve kasnije i da se budi kasnije. Noćna ptica dostiže vrhunac oko dvadesete godine. Posle toga su muškarci veće noćobdije. To ima veze sa polnim hormonima estrogenom i testosteronom, što znači da kad oni počnu da slabe svi postepeno postajemo jutarnje ptice. Ova transformacija u sove često navede lekare da kod starijih postave dijagnozu depresije, jer se bude sve ranije, onda dremnu po podne, pa noću ne mogu da spavaju.

----------------------------------------------

Noćobdije

Preskaču doručak

Bolje se zabavljaju

Imaju više dece

Imaju više partnera pre tridesete

Skloni gojenju

Češće hrču

Poželjne profesije: barmen, lekar u urgentnom centru, slobodni novinar, muzičar

Ranoranioci

Ne treba im budilnik

Skloni džet-legu, posebno ako putuju na zapad

Analitični

Bolje pamćenje

Veći rizik od raka dojke i debelog creva

Viši prag bola

Manji rizik od depresije

Poželjne profesije: ribar, voditelj jutarnjeg programa, svi korporativni poslovi

J. J. K.

objavljeno: 16.08.2013.

Nastavak na Politika...

medio.rs: Noćne ptice se bolje zabavljaju