Izvor: Glas javnosti, 06.Maj.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Njegoši“ iza rešetaka
Kako je Sunce, kao simbol slobode, što je ujedno i ovogodišnja tema Festivala osuđenih literarnih stvaralaca, inspirisalo poete iz 15 srbijanskih zatvora, biće jasno tek 15. maja, kada stručni, nezavisni žiri kaže poslednju reč. Tek, reč je o u Srbiji jedinstvenoj smotri za pesnike „zatvorenog tipa“, koju po četvrti put organizuje valjevski kazneno-popravni zavod za maloletnike. A otkad je u januaru raspisan konkurs, na adresu „Putokaza“, glasila valjevskog zatvora, pristiglo su >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << čak 164 rada - 55 proznih i 109 pesama.
- Na konkurs su radove poslala 72 osuđenika, od kojih su mnogi poželeli da ponešto napišu tek pošto su lišeni slobode. Malo njih je pre dolaska u zatvor pisalo, ali ih je ovde muka naterala. Prosto, poezija im je lek za neke nove, zatvorske emocije, ali i način da prekrate vreme, koje iza rešetaka teče nešto sporije. Kad pričamo o poeziji, to je već domen emocija, a mi se inače uglavnom bavimo onim što je socijalno vidljivo, tim buntom i agresijom. A ispod nje se, najčešće, krije upravo sav taj bol, patnja i tuga, koje često, još od malena ti ljudi nose, duboko u sebi. Pisanje je tako i oblik pozitivne afirmacije. Tek da se vidi da nismo samo „škola kriminala“ - objašnjava Slobodan Arsenijević, upravnik KPZ „Valjevo“.
Žiri, kojim će ove godine predsedavati književnik Petar Pajić, pregledaće radove, najpre će utvrditi da li su neki od njih plagijati, s obzirom na to da poeziju pišu i osuđeni falsifikatori, a oni najbolji će se potom naći u finalu. I, iako među njima ima i osuđenika zatvorenih zbog najtežih krivičnih dela, članovi prethodnih žirija svedoče da bi neke od tih pesama mogle čak biti i objavljene. Kažu da i nepismeni ljudi po zatvorima pišu poeziju, gomilaju neke reči, ali se na konkursu svake godine pojavi bar poneki stih dostojan čak i jednog NJegoša.
Priznanja se, objašnjavaju organizatori, dodeljuju i za prozu i poeziju. Prva nagrada je 8.000 dinara, druga je 5.000, a treća 3.000 dinara, dok ostali nagrađeni dobijaju knjige i diplome.
- Taj skroman program ćemo organizovati 15. maja u Valjevu, kao i svake godine, tokom Dana Desanke Maksimović. Pored zvaničnog dela, u kojem će zatvorenici čitati svoje radove, biće organizovan i kulturno-umetnički program, u kojem će učestvovati učenici valjevskih škola. Prosto, ovako pokušavamo da se bar taj dan ti ljudi ne osećaju kao da su u zatvoru - priča Arsenijević, ne potvrđujući, ali i ne poričući informaciju da će najuspešnije poete možda na ovaj način zaraditi i vikend kod kuće.
Zaglavljena između četiri zida
Baš u zatvoru, od sveta odvojeni rešetkama, neka od svojih najboljih dela pisali su književni velikani poput Fjodora Dostojevskog, Bore Pekića, Aleksandra Solženjicina... U japanskim zatvorima odavno postoje „utukai“ klubovi, koji okupljaju više od 16.000 zatvorenika vičnih pisanoj reči, a slične poete se, po svemu sudeći, lagano rađaju i u srpskim zatvorima. Slobodan Arsenijević, upravnik KPZ „Valjevo“, tako svedoči da, iako ih je među zatvorskom populacijom u Srbiji manje, žene ipak imaju više poetskog duha. LJiljana Hrvatin, zatvorenica požarevačkog zatvora, tako je na prethodna dva takmičenja odnela prvu nagradu, a da li je i ove godine konkurisala, kažu organizatori, nije im poznato, jer su svi predati radovi šifrovani. Stihovima „Zaglavljena između četiri zida, onemela, okamenjena i bez snage... Nisam drvo, nisam ptica, nisam ni reka. Samo sam Tuga zarobljena u ljudskom telu“ LJiljana je lane odnela prvu nagradu.
I stručnjaci se slažu da se zatvorenici odlučuju na pisanje da bi izašli na kraj sa svojim unutrašnjim konfliktima, a da među njima ima istinskih talenata pokazuje i činjenica da su se isti pesnici okitili prvom nagradom po dva puta. Uz to, bilo kakvo stvaralaštvo između četiri zida deluje kao dobra mera rehabilitacije, posebno za one koji će uskoro biti pušteni na slobodu...
- Pitanje je, naime, da li sve te nagomilane emocije zatvorenici uopšte i mogu drugačije da iskažu jer su poezija i emocije teren na kom moraju da rade sami na sebi. I među njima ima veoma inteligentnih ljudi, koji, nažalost, loše funkcionišu u socijalnoj sredini. Upravo poezija je mesto za govor o emocijama, prilika koja im se često ne pruža ni van zatvorskih uslova - ocenjuje Arsenijević.
Tamnica prosto od bezimenih hapšenika često pravi majstore pera, daje uvid u raznovrsne ljudske sudbine, izoštrava moralne kriterijume... A, kako zatvorenici vole umetnost, i umetnici vole da nastupaju u zatvorima, u valjevskom zavodu se često organizuju koncerti, predstave, književne večeri...
- U javnosti postoji predrasuda da je u zatvorskim ustanovama kultura zanemarena. Zato mi pokušavamo da pokažemo da nije tako, pa poslednjih godina organizujemo mnogobrojne kulturne manifestacije u kojima učestvuju naši štićenici, a u svemu tome imamo veliku podršku Uprave za izvršenje zavodskih sankcija i mnogih Valjevaca. Organizujemo mnogobrojne tribine, koncerte, svakog meseca gostuje po jedna pozorišna predstava. Pre nekoliko godina ustanovili smo i priznanje, uzdarje „Od zlata beseda“, koje su do sada dobili vladika Milutin, književnik Radovan - Beli Marković i glumac Milenko Pavlov, likovnu koloniju, list osuđenika „Horizonti“... Jer, za izlazak iz sveta kriminala potreban je veliki intelektualni, duhovni i emocionalni napor, a na ovaj način štićenicima pomažemo da to lakše prebrode - zaključuje Arsenijević.
