Izvor: Politika, 25.Jun.2011, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni Tito, ni Sukarno me nisu zbunili
Istaknuti prevodilac RTS-a priča o prevodu psovki, pravilima titlovanja filmova, reditelju Ingmaru Bergmanu, udvaranju na najvišem nivou...
Zora Čavić-Ilić (74), sportski rečeno, bila je član prve lige prevodilaca Srbije. Počela je da se bavi ovim poslom još u vreme kad je bila u gimnaziji.Ekspert je za engleski, nemački i ruski jezik, a služi se, na visokom nivou, još francuskim i italijanskim. Radila je i kao simultani prevodilac, ali mnogo je više bila angažovana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na prevođenju filmova, pre svega za TV Beograd.
Dva puta se udavala. Prvi put za Dejana Čavića, glumca, s kojim ima ćerku Dušku-Žozi (40), novinara, a drugi put za dr Vladimira Ilića. Sad živi s ćerkom.
Koje pravilo poštujete pri prevodu filma?
Tekst ne sme da vređa ljude, jer je uz ekran često cela porodica. Jeste da se u mnogim filmovima psuje, ali prevodilac mora da ima određenu meru da ne bi prostački preveo tekst. Ni za „fack you” ne mora uvek da se upotrebi naš otrcani glagol – „je.. se”. Može to, zavisno od situacije u sceni, da se prevede i kao „đubre jedno”, pa „marš, svinjo” ili „ma, nosi se”.
Šta je još značajno u prevodu?
U prvom i drugom redu titla, prevoda koji prati govor, maksimalno mogu da budu po 32 slovna mesta. I nije u redu da se iz prethodnog titla prenese kraj reči u naredni. To je zbunjujuće. Svaki titl mora da bude kao dobar potpis ispod fotografije. I mora da se drži dovoljno dugo da se pročita. I svi titlovi bi trebalo da budu beli i sa providnom sivom maskom ispod slova.
Da li ste o tome raspravljali s kolegama?
Najmanje smo dva puta mesečno imali redakcijske sastanke na kojima smo analizirali prevode. Dolazio je i ekspert za jezik prof. dr Ivan Klajn. Posebno je, pri simultanim prevodima, bilo reči o idiomima, odnosno frazama, kao što je naš izraz: „Spava kao zaklan”. U tom slučaju primenjuje se određeni pandan ili se sve, najkraće, objasni.
Šta psihijatri misle o Vašem poslu?
Oni misle da smo, povremeno, po definiciji posla, podvojene ličnosti. Moj poštovani kolega Nikola Čajkanović, svetski ekspert za simultani prevod, imao je za to i lični primer: „U kabini, sa slušalicama i mikrofonom, prevodim, a istovremeno igram karte s kolegom ili ređam pasijans.” Verujem Čajkanoviću, jer on je, zaista, u pohvalnom smislu, svojevrsno čudo od prevodioca.
A šta ste Vi mogli?
Nisam baš čudo od prevodioca kao Čajkanović, ali mogla samda izdiktiram ceo film u mašinu, ako je tačna dijalog-lista. Tačni prevodi su obaveza prevodioca. Kod nas je poznat film „Let iznad kukavičjeg gnezda” s Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi, a to je pogrešan prevod. Taj film se, po preciznom prevodu, zove „Bekstvo iz ludnice”. Neko je to preveo bukvalno zato što je „kukavičje gnezdo” u žargonu „luda kuća”.
Koja poznanstva posebno pamtite?
Godinu dana sam prevodila „Gradić Pejton” i sve to titlovala uživo. Celu plejadu tih glumaca sam upoznala na koktelu u „Borbi”. Bili su to tada najpoznatiji glumci Holivuda: Rodni Karington, Doroti Meloun... Upoznala sam i ruskog reditelja Tarkovskog. Prevodila sam i intervju s čuvenom književnicom Nadin Gordiner, koja je kasnije dobila Nobelovu nagradu za seriju priča iz Južne Afrike „Šest stopa zemlje”. Prevodila sam i veliki intervju sa rediteljem Ingmarom Bergmanom koji je u svakom smislu poseban čovek.
Kako se završavaju takvi razgovori?
Vrlo je moguće da to bude prijatan kontakt uz lepu priču i večeru u, na primer, „Klubu književnika” ili nekom hotelu, a može da bude i vrlo oficijelan.
Čime se ponosite?
Sve što sam radila – radila sam punim srcem, najbolje što mogu. Ni u čemu se nisam štedela. Čak sam radila i nešto što nije moj posao. Pomogla sam glumicama Kseniji Jovanović i Ružici Sokić da u nekoj predstavi na pravi način deo teksta izgovore na engleskom jeziku. A sa Radetom Markovićem pripremila sam crtani film „Zvezdane staze”. Spremila sam mu tekst, sa startovima, da zna gde on govori. Bajno je sinhronizovao ceo film.
Šta niste želeli da radite?
Pre 40 godina mi je preporučeno da se u nekom filmu ne prevede „Srećan Božić” ili „Srećan Uskrs”, već da se napiše „Srećna Nova godina”. Ali, odustali su od toga kad sam ih pitala: „Da li vi mislite da su gledaoci debilni?”
Kad ste bili u glavnoj ulozi?
Uvek sam sebe, i privatno i službeno, doživljavala u tom svetlu. Nisam, naravno, nikad bila nadmena, ali sam uvek izazivala spontano poštovanje i sagovornika i „publike”. Posebno sam bila ponosna kad sam bila u ulozi kustosa. Bilo je to kad je predsednik Indonezije Sukarno bio Titov gost. Na sajmu u Beogradu održan je prvi trijenale jugoslovenske umetnosti.
Kako ste uspostavili kontakt?
Rečeno mu je ko sam i zašto sam tu i on mi je, kao džentlmen, prišao da se upoznamo. Počeo je priču tako što mi je rekao da obožava umetnost i lepotu u svakom smislu. Iza nas su bili Tito, jedan general i direktor „Beogradskog sajma”. U tom razgledanju izložbeTito je u jednom trenutku, dok su svi ćutali, prišao Sukarnu i na engleskom kazao: „Vi ste srećan čovek. Uvek imate dobru ’pušku’ uza sebe.” Ta „puška” bila sam ja. Sukarno se šeretski nasmešio, a Tito me propustio da budem ispred njega. Ali, nisu me zbunili. Bila sam tada mlada, stasita i lepa žena svesna svih svojih mentalnih i fizičkih kvaliteta.
-----------------------------------------------------------
Prevara zbog Karla Metikoša
Kad Vam je bilo neprijatno?
Dogodilo mi se da sam, zbog pevača Karla Metikoša, muža Josipe Lisac, učestvovala u međunarodnoj prevari. Bio je angažovan u Nemačkoj, a želeo je da učestvuje na turneji po Sovjetskom Savezu. Prevara se sastojala u tome što sam, na njegovu molbu, kazala menadžeru iz Nemačke da je na godišnjem odmoru, a ne da putuje u Rusiju. U jednom trenutku sam imala dve otvorene telefonske linije: Rusi su pitali da li stiže Metikoš, a Nemci gde je Metikoš.
Slavko Trošelj
objavljeno: 26.06.2011
