Izvor: Politika, 24.Okt.2011, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najtraženiji „pametni” usisivač
Mladi stručnjaci Instituta „Lola” tvrde da je mašina korisna i poslušna onoliko koliko to od nje čovek očekuje
Ukoliko odeću ostavimo razbacanu po sobi, robot bi mogao da je pokupi i stavi u mašinu za pranje veša. A, kada se osuši, da je ispegla i čaksloži u ormar. Zvuči primamljivo? Ko zna, u skorijoj budućnosti moždai bude ostvarivo. Šta na to kažu mladi stručnjaci u Institutu „Lola” u Beogradu, koji se bave programiranjem robota?
– Od postojećih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za sada je ubedljivo najpopularniji robot usisivač, koji se može nabaviti za petstoevra. Ovaj robot tačno zna gde se u stanu nalazi nameštaj i ne može se dogoditi da nešto poruši. A, kada temeljno obavi zadatak sa nekoliko različitih četki, sam se vraća u bazu gde puni baterije. U Japanu, najvećem proizvođaču i tržištu robota, konstruisan je i robot koji usisava hodnike nebodera. Posao obavlja noću i služi se liftom. Japanci su otišli još dalje, pa su napravili i robot koji ima obličje čoveka. On se kreće po različitim podlogama, uključujući i stepenice, reaguje na komande izdate na japanskom i engleskom, ume da svira na klaviru, a može i da sipa piće i donese vam ga na poslužavniku zajedno sa sendvičem za užinu – kažeZoran Dimić, inženjer elektrotehnike, rukovodilac programa za programiranje robota.
Iako su industrijski roboti (jedan robot zamenjuje deset ljudi) manje zanimljivi, za sada su, ipak,mnogo zaposleniji. Dimić podseća da više od pola veka milioni ovakvih mašina umesto čoveka rade opasne, prljave i monotone poslove u fabrikama.
– Kod nas se najviše koriste u građevinskoj industriji, na ciglanama, da pakuju crep, u metalskoj industriji za elektrolučno zavarivanje i u automobilskoj industriji, koja bi danas bila nezamisliva bez robota, za montažu, tačkasto zavarivanje, poliranje…– navodi naš sagovornik.
(Ne)predviđene okolnosti
Na koji način jedna mašina od metala i plastikemože naučiti da radi tako složene poslove?
– Kao svi drugi kompjuterski sistemi, i robot mora da se programira. Robot je pametan onoliko koliko je pametan onaj koji ga je stvorio.Da bi mogao da prima i obrađuje informacije,potrebni su mu veštačka pamet, čula, kojima registruje dešavanja u okolini, delovi koji se pokreću (poput ruku i nogu) i, povrh svega, mora da ima izvor energije koji napaja sve te delove – objašnjavau najkraćim crtama.
Od pomenutih delova, na „telu” robota centralno mesto zauzima procesor, dodaje poznavalac ove oblasti. Tu je smešten njegov „mozak”. U kom pravcu da se kreće, a da ne udari u prepreku,robot znana osnovu onoga što njegova veštačka čula, to jest senzori, „opipaju” u prostoru. Uz pomoć senzora može da oseti i različite mirise i ukuse, temperaturu, pa čak i prisustvo radiotalasa, da vidi infracrvenu svetlost i čuje ultrazvučne talase…
– Jedan od osnovnih postulata koje je postavio Isak Asimov, poznati pisac naučne fantastike,jeste da robot ne sme da povredi čoveka. Da se to, usled nekih nepredviđenih okolnosti koje se tiču mehaničkih kvarova, ne bi desilo, pored samog programiranja rada robota, mi razrađujemo i bezbednosne sisteme, nastojećida se što više tih nepredviđenih okolnosti predvidi – ističu mladi stručnjaci koji ovde rade na „oflajn” delu sistema za upravljanje robotima.
Stigao i na Mars
Tako usavršen, robot je praktično svuda mogao da stigne.
– Izvorno se krenulo od industrijske robotike. Postepeno je našao primenu i u drugim oblastima. Recimo, bespilotne letelice koje se lansiraju u svemir su roboti. Robot „Finiks”, opremljen brojnim instrumentima i laboratorijom, „otišao“ je u misiju istraživanja eventualnog mikroživota i geološke istorije vode na severnom polu Marsa. Sećamo se bombardovanja 1999. godine i „tomahavk” raketakoje su, zapravo, roboti. Ekspedicije po Antarktiku sa istraživačima vode i robote. U Holandiji roboti obavljaju veći deo posla na poljima. U zabavnim parkovima takođe se koriste roboti. Nanoroboti su poslednje što je aktuelno, a koriste se za neka nepristupačna mesta, recimo za čišćenje cevi, i u medicini. Ali, budućnost su mikroroboti, koji će spasavati ljudski život, tako što će, kao podmornica na daljinsko upravljanje, ulaziti u krvotok, prepoznavati zloćudne ćelije i uništavati ih. To u ovom trenutku zadire u oblast naučne fantastike – ističeinženjer Dimić.
Robotika je oduvek fascinirala ljude, bilo da imaju sedam ili sto sedam godina. Ali, uvek se provlači i strepnja da bi ove veštački inteligentne mašine mogle postati nadmoćnije i tako istrebiti ljudsku rasu.
– Takav robot neće moći da postoji ako ga ljudi ne naprave, a to nije cilj robotike. Robot bi trebalo da olakša život čoveku, a ne da mu bude konkurencija. Mislim da će se čovek baviti intelektualnim poslovima, a manipulativne radnje će prepustiti robotu – poručuje na kraju Zoran Dimić.
-----------------------------------
Ekipa mala, ali odabrana
Institut „Lola” proistekao je iz Fabrike mašina i alatki „Lola sistem” u Železniku. U tom sistemu postojala je i prva srpska fabrika koja se bavila proizvodnjom robota. Od čitavog tog giganta ostao je Institut „Lola”, koji posluje kao inženjering.Stručni tim (svi zaposleni su doktorandi na Elektrotehničkom i Mašinskom fakultetu) u odeljenju robotike čine Jelena Vidaković, inženjer mašinstva, aplikativni robot programer, automatičar, Goran Ferenc, inženjer elektrotehnike, programer real-time dela sistema za upravljanje robotima, Maja Lutovac, inženjer elektrotehnike, programer oflajn dela sistema za upravljanje robotima, Dušan Glavonjić, inženjer elektrotehnike, elektroničar, i Vojkan Cvijanović, inženjer informatike, informatičar, kao i dr Vladimir Kvrgić, direktor Instituta. Posvećeni su proizvodnji industrijskih robota. To su robotske ruke koje standardno imaju šest zglobova, što znači šest stepeni slobode kretanja u svim pravcima. Ta robotska ruka nije potpuna imitacija ljudske ruke, ali njena prednost je u tome što može da ima mnogo više zglobova, pa samim tim može da dopre i tamo gde ljudska ruka ne može.
Dana Stanković
objavljeno: 24.10.2011.
