Izvor: Politika, 02.Avg.2011, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najčešće krademo slatkiše, pića i kozmetiku
U porastu broj krađa u samoposlugama i megamarketima, a lopovi su i penzioneri i majke sa bebama, pokazuje istraživanje magazina „Market”
Čokolada, kozmetika i skupa pića, koja se lako preprodaju po buvljacima i manjim privatnim radnjama – najčešće su na meti lopova u Srbiji, pokazalo je istraživanje „Marketa”, časopisa specijalizovanog za istraživanje robe široke potrošnje i tržišna kretanja. Od početka godine, stalno raste broj krađa u samoposlugama i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << megamarketima, a, kako ističu trgovci, kradu sve kategorije stanovništva, bez obzira na godine, pol i obrazovanje.
Megamarket DIS najčešće oštećuju „lovci” na skupe brijače, čokolade, viski, vinjak i na mesne prerađevine u vakuum pakovanju. Oko 80 odsto onih koje prodavci zateknu na delu jesu već registrovani razbojnici i narkomani, koji obično dolaze u vezane grupne krađe – jedan završava i izlazi, drugi ulazi. U ovom lancu ističu da protiv onih koji „zaboravljaju da plate” – ne pomažu ni video-nadzor ni zujalice na robi.
Bombone, žvake, sapuni, dezodoransi i kreme spadaju u onu robu koja često ne stigne do kase, ali se ipak iznese iz „Univereksporta”. Tamo objašnjavaju da je mnogo toga što kupac viđa na uličnim tezgama ili haubama automobila, u stvari, njihova roba. I pored fizičkog obezbeđenja i video-nadzora, broj krađa u njihovim objektima porastao je za oko pet odsto od novembra prošle godine. Često se dešava da potrošači pojedu i popiju šta im se svidi dok su još u radnji, pa zaposlenima ne preostaje ništa drugo nego da na rafovima pronađu praznu ambalažu.
Prodavnice „Aman” izgubile su od 0,5 do jedan odsto prihoda zbog krađa, čiji je broj od početka godine porastao od sedam do deset odsto. Nestaju pića, hemija, sredstava za ličnu higijenu. Taktika kojoj je pribegao ovaj lanac jeste da sada ove proizvode postavlja na mesta koja se vide s kase i koja obezbeđuje veći broj kamera.
SOS marketi pokazali su se kao SOS za neplatiše koji ne mogu bez čokolade, neskafea u teglicama, skupljih pića i mesnih prerađevina. Kradu i javne ličnosti, kleptomani, deca, penzioneri i majke s bebama. Mališani posegnu za sokićem ili žvakama, a, kada ih uhvate, kroz plač obećavaju da neće nikad više. Narkomani u krizi posežu za čokoladom i medom. U jednom od njihovih lokala „operisala” je i supruga direktora poznatog preduzeća, koja je bila registrovani kleptoman. Njen suprug je redovno dolazio da vrati robu ili da izmiri račun.
Zimi se „dignuta” roba skriva pod jaknama, a leti po torbama. Uhvaćene su i „mušterije” čija je roba, umesto u korpi, pronađena u pantalonama, šeširima, intimnom rublju ili ispod bebe u kolicima. Oni koji su spremni da makar nešto plate, prebacuju skuplje proizvode u kutije jeftinijih, dok ostali često nabavljaju sredstvo za skidanje kodova.
----------------------------------------------
Visina sudskih troškova prepreka za krivičnu prijavu
Krivična prijava podiže se samo protiv lica koja su ukrala robu u vrednosti većoj od 15.000 dinara. U suprotnom, trgovci mogu privatno da tuže lopove – što im se, zbog visine sudskih troškova, uglavnom, ne isplati, pa, kako se zaključuje u istraživanju „Marketa”, od toga odmah odustaju.
R. S.
objavljeno: 02.08.2011
.jpg)
