Izvor: B92, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 9. oktobar
Univerzitet Jejl, ubijeni Kapodistrijas, Karađorđević i Gevara, rođeni Sans, Pupin i Andrić, srušen Stari most, umro Mrmak
1701. U Nju Hejvenu, u američkoj državi Konektiket, osnovan Univerzitet Jejl, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.
1789. U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo Beograd.
1806. Pruska prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kom je poražena uz teške >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.
1831. U atentatu ubijen predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.
1835. Rođen francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva. Njegov bogat opus obuhvata sve vrste mužičkih dela.
1854. Rođen srpski fizičar i izumitelj Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike na Univerzitetu Kolumbija. Njegov najznačajniji izum, samoindukcioni kalemovi, omogućio telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu "Od iseljenika do pronalazača" dobio Pulicerovu nagradu, 1924.
1892. Rođen Ivo Andrić, prvi i jedini jugoslovenski književnik koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost, 1961, za roman "Na Drini ćuprija".
1915. Nemačke i austrougarske trupe u I svetskom ratu zauzele Beograd.
1934. U Marseju ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat u kom je poginuo i ministar
inostranih poslova Francuske Žan Luj Bartu organizovali lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, izvršio ga Vlada Černozemski.
1944. Počela III moskovska konferencija. Premijer Velike Britanije Vinston Čerčil i lider SSSR-a Josif Visarionovič Staljin razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uređenju Evrope posle II svetskog rata.
1962. Uganda stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963. Više od 2.000 ljudi poginulo u poplavama posle pucanjaq oko 300 metara visoke brana Vajont kod Beluna, u severoistočnoj Italiji.
1967. U Boliviji ubijen argentinski revolucionar Ernesto Gevara Če, simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao borac za pravdu stekao veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u vladi Fidela Kastra, u novembru 1966. postao lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. zarobljen, potom ubijen.
1975. Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio Nobelovu nagradu za mir.
1983. U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno 18 funkcionera Vlade Južne Koreje, među njima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Vlasti Južne Koreje za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.
1992. U pokušaju da spreči razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru BiH. Mirovnim snagama naloženo da nadgledaju zabranu.
1993. U sukobima Bošnjaka i Hrvata u Mostaru, u Bosni i Hecegovini, srušen Stari most, simbol grada, sagrađen u XVI veku, za vreme turske vladavine. Most bio pod zaštitom UNESKO-a.
1997. Više od 200 ljudi poginulo kada je uragan Paulina pogodio meksičko letovalište Akapulko.
2001. Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac
Volfgang Keterle dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Otkrili novo stanje materije, ultrahladni gas, čija primena otvara mogućnosti za razvoj precizne elektronike.
2002. Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma održan TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug. U Stavove sučelili Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.
2002. Umro jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak, jedan od najznačajnijih reditelja u domenu istorijske dokumentarne drame. Oprobao se u svim ostalim televizijskim žanrovima.
2004. U Avganistanu održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje, pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.
.jpg)
