Izvor: B92, 03.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 3. oktobar
Rođen Jesenjin, Kraljevina Jugoslavija, ujedinjenje Nemačke, "krnje" Predsedništvo SFRJ, atentat na Gligorova, ubistva na Ibarskoj
1226. Umro italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog franjevačkog reda.
1796. Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije, koji je i poginuo u toj bici.
1824. Skupština Meksika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << usvojila Ustav, prema kom je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.
1866. Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji pripali oblast Veneto i grad Venecija.
1888. Rođen nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor. Umro 1938. od posledica mučenja.
1895. Rođen Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika XX veka. Njegovo pesničko delo i njegov život, okončan samoubistvom u 30. godini, imali značajan uticaj na evropsko pesništvo.
1897. Rođen francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredeljuje se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata, uz Elijara, najznačajniji pesnik Pokreta otpora.
1906. Na Radio-konferenciji u Berlinu SOS ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči Save Our Souls. Konvecnija stupila na snagu u julu 1908.
1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila naziv u
Kraljevina Jugoslavija, državna teritorija podeljena na devet oblasti, banovina.
1932. Irak, po isteku britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.
1952. Velika Britanija na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala svoju prvu atomsku bombu.
1968. Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren sa vlasti u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte, pod vođstvom generala Huana Velaska Alvarada. Po dolasku na vlast, vojna hunta nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sprovodi sveobuhvatnu agrarnu reformu.
1977. Umro srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.
1981. Posle sedam meseci, irski nacionalisti u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kog je umrlo 10 štrajkača.
1989. U okružnom sudu u Prištini počelo suđenje Azemu Vlasiju i trinaestorici kosovskih Albanaca. Optužbe se odnosile na kontrarevolucionarno delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.
1990. Istočna i Zapadna Nemačka se, posle 45 godina, ponovo zvanično ujedinile. Neformalno ujedinjenje počelo 9. novembra 1989, po padu Berlinskog zida.
1991. Predsedništvo SFRJ u nepotpunom sastavu odlučilo da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Od tada, sednicama Predsedništva prisustvovali samo članovi iz Srbije, Vojvodine, Kosova i Crne Gore, Predsedništvo dobilo atribut "krnje".
1995. Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov povređen u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja. Njegov vozač i jedan prolaznik poginuli.
1997. Japanski voz na magnetnim jastucima brzinom od 451
kilometar na čas oborio svetski rekord, na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.
1999. U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković, tom prilikom lakše povređen, optužio vlasti Srbije za ubistvo i atentat.
1999. Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji, nacionalistička Slobodarska partija Jerga Hajdera postala druga po snazi u Parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju Vlade.
2001. Senat SAD odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom.
2003. Pakistan uspešno testirao nuklearni projektil Hatf III, dometa 290 kilometara.
