Izvor: Politika, 22.Nov.2010, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubavni slučaj gospođe Robinson
Da li bi film „Diplomac“ („The Graduate”, 1967), režisera Majka Nikolsa, ikada ušao u kategoriju kultnih dela sedme umetnosti, pitanje je oko kojeg i danas vole da se spore svi zagriženi ljubitelji muzike nekadašnjeg američkog pevačkog dueta – Sajmon i Garfankel (Paul Simon & Art Garfunkel). Odgovor je teško naći verovatno stoga što su „Diplomac“ i Sajmonova kompozicija „Gospođa Robinson“ („Mrs. Robinson”) koja se kroz njega provlači praktično – nerazdvojivi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A što je posebno interesantno, „Gospođa Robinson“ u filmu nije u potpunosti ista kao ona koja se kasnije pojavila na albumu „Bukends“ („Bookends”, 1968). Dopisana je i udešena u vreme kada je „Diplomac“ već uveliko osvajao svetske bioskopske dvorane.
Ukratko, film govori o svršenom studentu Bendžaminu Bredoku (glumi ga Dastin Hofman), koji se na jednoj zabavi neočekivano zaljubljuje u udatu ženu srednjih godina – gospođu Robinson (En Benkroft). Kako je u časopisu „Varijete“ pre nešto više od pet godina napisao Piter Bart, režiser Majk Nikols toliko je bio opsednut Sajmonom i Garfankelom da je poželeo da se upravo njihova muzika ugradi u zvučnu podlogu filma. Zadatak da obezbedi saradnju sa duetom dobio je producent Lari Tarmen koji je uspeo da nagovori Pola Sajmona da napiše tri potpuno nove kompozicije za „Diplomca“. Međutim, stvari nisu išle baš glatko. Sajmon je, naime, stalno bio na turneji i jednostavno nije imao vremena da se posveti stvaralačkom radu. Do trenutka kada je film već ušao u montažu imali su urađenu samo jednu kompoziciju.
Prilikom jednog od retkih sastanaka Sajmon je Majku Nikolsu odsvirao nekoliko nota nove kompozicije na kojoj je tek nameravao da radi: „To nije za film... to je kompozicija o prošlim vremenima, o gospođi Ruzvelt (misli se na suprugu nekadašnjeg američkog predsednika Frenklina Delano Ruzvelta), Džou Dimađu i sličnim stvarima...“, rekao je. Nikols je bio fasciniran ali je rekao: „Od sada, pesma je o gospođi Robinson, a nikako o gospođi Ruzvelt“.
Da Sajmonov cilj nije bio samo da muzički obogati film, govori i to što se u konačnoj verziji „Gospođe Robinson“ javlja i, već pomenuti, lik Džoa Dimađa, zvezde američkog bejzbola iz šezdesetih godina. „Deo o Dimađu napisan je, praktično, na samom početku. Uopšte ne znam kako sam do toga došao. Činilo se prilično neobično, kao da uopšte ne pripada kompoziciji. A sa druge strane, bilo je interesantno, tako da smo odlučili da ga zadržimo. Ispalo je da je to jedan od najinteresantnijih stihova koje sam ikada napisao“, pričao je Sajmon 1990.
Kasnije, 1999. nedugo pošto je Dimađo preminuo, Pol Sajmon je objasnio da je svojim stihovima hteo da oslika jedan nepretenciozan herojski lik, koji je i u vremenu kada je sve krenulo da se menja nagore, u vreme kada se u najudarnijim emisijama otvoreno pričalo o privatnom seksualnom životu, uspeo da sačuva ličnu privatnost i samopoštovanje.
„Gospođa Robinson“ je imala sve šanse da u godini kada se pojavio „Diplomac“ osvoji Oskara za najbolju filmsku kompoziciju. Ali, Pol Sajmon je, jednostavno, zaboravio da za to popuni obaveznu prijavu. Ipak, dobila je muzičku nagradu „Gremi“ za 1969. I to kao prva kompozicija u rok maniru kojoj je to uspelo.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 22.11.2010
