Izvor: Glas javnosti, 25.Okt.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Laseri spas za Akropolj

U protekla dva i po milenijuma, hramovi Akropolja odolevali su, ali i stradali u požarima, bombardovanjima i zemljotresima. Danas, naučnici pokušavaju da ih spasu od novog, savremenog neprijatelja - decenija teškog hemijskog zagađenja od saobraćaja i obližnje industrije. Hramovi na steni u centru Atine, grada sa više od četiri miliona stanovnika, prekriveni su slojem crne prljavštine od izduvnih gasova, zagađenja hemijske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << metalurške i naftne industrije, kiselih kiša i požara.

Tim grčkih inženjera i restauratora koristi savremenu lasersku tehnologiju kako bi očistio površinu starih spomenika, otkrivajući boje i ornamente skrivene decenijama.

- Zagađenje je veoma ozbiljna stvar. Uništava detalje skulptura i slika, čak i strukturu. Jedan od naših ciljeva jeste da uz pomoć nove tehnologije povratimo te detalje značajne za kulturu - izjavila je agenciji Rojters Marija Joanidu, direktorka službe za restauraciju Akropolja.

Stručnjaci su tokom godina isprobali 40 metoda restauracije, uključujući mehaničke i hemijske procese ne bi li pronašli najbezbednija rešenja da vrate belinu mermera iskopanog u antičko vreme iz obližnje planine Pendeli gde su kamenolomi i danas. Izabran je sistem čiji je tvorac Fondacija za istraživanja i tehnologiju sa Krita, a koji podrazumeva istovremenu upotrebu dva laserska snopa infracrvenih i ultraljubičastih zraka. Te dve vrste zraka u prošlosti su odvojeno korišćene za čišćenje starog mermera, ali je ustanovljeno da jedni ostavljaju žut trag, a drugi siv. Novi sistem se razlikuje po tome što uspešno skida nagomilane crne slojeve, dok detalji ostaju netaknuti i njihova boja nepromenjena. Ali i to je rizičan proces.

SANTIMETAR PO SANTIMETAR

Restauratori, iako opremljeni zaštitnim naočarima i maskama, smeju da rade samo po dva sata dnevno uz zaslepljujuće zrake lasera. Restauracija trema sa karijatidama trebalo bi da traje godinu dana, pošto se radi santimetar po santimetar, a čišćenje će se nastaviti jer zagađenja ima stalno.

- Ako uklanjate nešto što posle ne možete da vratite, morate biti sigurni da skidate samo neželjene tragove zagađenja, a ostavljate netaknutim podatke sa originalne površine - kaže inženjer hemije Evi Papakonstantinu, koja je na čelu tima.

Sistem je prvi put korišćen 2004. godine u restauraciji skulptura zapadnog friza Partenona. Tim je sada počeo da radi na tremu sa karijatidama, gde osim zagađenja ima i tragova gareži od požara, a treba ispraviti i greške restauratora iz prethodnih vekova koji su krov pokušali da poprave betonom čija je armatura zarđala.
Pogledaj vesti o: Seizmološki Zavod Srbije

Nastavak na Glas javnosti...