Izvor: Glas javnosti, 09.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LJudi koji su preživeli put smrti
U organizaciji Društva srpsko-norveškog prijateljstva u Gornjem Milanovcu već 26 godina održava se Marš prijateljstva i susret preživelih interniraca u znak sećanja na 4.268 rodoljuba koji su u toku Drugog svetskog rata bili zatočeni u nacističkim logorima u Norveškoj. Od ovog broja, njih 2.368 zauvek je ostalo u zaleđenim norveškim prostranstvima.
Od onih koji su uspeli da prežive golgotu nemačkih logora smrti, danas je u životu svega njih 29. Četvorica, Ranko Nešković >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << (85) i Miroljub Bisenić (89) iz Čačka, Čeda Đonparina (87) iz Kikinde i Radovan Jaćimović (86) iz Valjeva, i ove godine su došla u Milanovac da odaju poštu svojim drugovima iz logora smrti koji su imali manje sreće od njih i nisu dočekali slobodu.
- Malo nas je živih i iz godine u godinu sve nas je manje, ali ćemo dolaziti ovde dok god budemo mogli jer je to naša obaveza i želja i najmanje je što možemo da učinimo za one koji su zauvek ostali na čuvenom „Putu smrti“. Dolazimo ovde da odamo poštu našim ratnim drugovima sa kojima smo delili zlo nacističkih logora, ali i da po ko zna koji put izrazimo zahvalnost norveškom narodu koji nas je nesebično pomagao i kada je u najtežim trenucima rođeno prijateljstvo između Srba i Norvežana. Dok smo bili u logoru, stvarnost smo doživljavali kao ružan san, a budni smo sanjali o lepim vremenima koja moraju doći. Tako je i bilo, ali nažalost i danas kao da nam se ponavlja nešto poput onog sna. Podele koje nam se danas dešavaju u zemlji nije ono o čemu smo sanjali i zbog čega su naši drugovi ostali u ledenoj pustoši nacističkih logora u Norveškoj - ističu vremešni internirci.
Ovogodišnji Marš prijateljstva okupio je oko 500 potomaka interniraca iz Beograda, Niša, Rače Kragujevačke, Vrnjačke Banje, Prokuplja, Novog Sada, Zrenjanina, Čačka, Kikinde, Kraljeva... predstavnika norveškog grada Mušjen, s kojim je Gornji Milanovac zbratimljen, i mnogih drugih poštovalaca rodoljuba koji su, kada niko nije, imali hrabrosti da se suprotstave nacizmu koji je u to vreme harao Evropom.
Marš prijateljstva započeo je u spomen-kompleksu na Brdu mira u Gornjem Milanovcu, ispred jedinstvenog spomenika podignutom svim nastradalim jugoslovenskim logorašima. Na spomeniku u jednoj rečenici „Niko imenovan - niko zaboravljen“ rečeno sve, a kraj njega su preživeli logoraši, članovi porodica umrlih interniraca i zvanične delegacije opštine Gornji Milanovac i norveškog grada Mušjen položili cveće.
Marš prijateljstva je završen u Kući jugoslovensko-norveškog prijateljstva koja je već decenijama u isto i vreme simbol prijateljstva ova dva naroda i simbol patnje i stradanja jugoslovenskih interniraca među kojima je bilo najviše Srba.
