Izvor: Politika, 25.Maj.2010, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza? Pa šta, jednom se živi
To što su zbog dugova svetska tema broj jedan Grcima ništa ne smeta da žive kao i do sada i pune kafiće i tržne centre
Atina – Šetnja ulicom Ermou, atinskom „štraftom”, na prvi pogled može u potpunosti da demantuje sliku razbesnelih Grka, koju poslednjih nedelja prenose svetski mediji. Ne samo da nema tragova nasilnih demonstracija nego ovo odredište za kupovinu izgleda kao bilo koje u Evropi. Dominiraju izlozi u kojima se prodaju najnovije kolekcije poznatih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proizvođača neznatno skuplje nego što su u beogradskim radnjama, a zainteresovani ih u velikim grupama razgledaju i kupuju.
U buticima u ulici Ermou videli smo redove devojaka koje čekaju ispred kabina da isprobaju nove „krpice”. Jedan mladi Atinjanin ne odaje utisak nekog ko ozbiljno razmišlja o tome da počne da štedi. Prosečna grčka plata, koja je sada oko 800 evra i manja je od evropskog proseka, zbog restriktivnih mera vlade prvi put će posle 35 godina biti smanjena. Iako Međunarodni monetarni fond zahteva od prezadužene Grčke da manje troši, tako da Grci uskoro mogu očekivati smanjenje plata, zasad se ponašaju kao da se cela priča o bankrotu države dešava nekom drugom. U međuvremenu, omiljena zadovoljstva poskupljuju.
– Moje drugarice su najviše gunđale zato što su poskupele cigarete. Jedan dan pakla košta 3,20 evra, a već sledeći 3,80. To je samo jedan od banalnih primera svakodnevnih drastičnih poskupljenja, ali moje drugarice Grkinje ne razmišljaju o tome da batale cigarete – otkriva Una Todorović, Paraćinka na postdiplomskim studijama u Atini.
Skoro svaka porodica i dalje makar jednom nedeljno ruča u nekom od boljih restorana. Kafići, u kojima su cene nešto malo više od onih u beogradskim, prepuni su u bilo koje doba dana ili noći. U noćnim klubovima sve vrvi od života, a na pitanje o tome kako je moguće da se toliko izlazi u vreme kada ekonomisti Grčkoj predviđaju bankrot mladi odgovaraju: „Pa, jednom se živi”.
Tako ni odlazak na letovanje nije doveden u pitanje.
– Uglavnom poseduju kuće ili poznaju nekog ko poseduje kuću na moru tako da ih letovanje ne košta mnogo, pa možemo reći da oni to ne doživljavaju kao luksuz – kaže Una.
Baš kao što se i izveštaj o stvarnom finansijskom stanju države uspešno zataškavao, tako se Grci, svesni štetnosti nereda, trude da svakodnevne probleme sakriju od turista kako ne bi ugrozili značajan izvor prihoda. Čak su i policajci, kojih u poslednje vreme ima više oko zgrade parlamenta, raspoređeni tako da ne ometaju grupice stranaca koji fotografišu nepomične stražare, jednu od atinskih atrakcija.
Na strance računaju i imigranti koji se „muvaju” po turističkim zonama i nude jeftine kopije svega i svačega.
– Govorim engleski, grčki tek pomalo. Grčka mi je samo usputna stanica ka nekoj drugoj evropskoj zemlji gde se bolje živi. Radim sve, sve što mi se ponudi – otkriva dvadesetčetvorogodišnji Nigerijac Abajomi, ilegalni imigrant, koji je u Atinu došao pre nekoliko meseci. On, kao i brojni drugi ilegalci, prodaje kopije proizvoda „luja vitona”, „gučija” ili „samsonajta” za svega dvadesetak evra. Podjednako kupuju i Grci i turisti. Imigranti obilaze goste po baštama restorana nudeći im veliki izbor piratskih diskova sa muzikom domaćih muzičara ili porno-filmovima. Svu svoju robu uglavnom nose u koferima ili uvijenu u čaršav kako bi brzo mogli da je pokupe ukoliko naiđe policija.
Ništa ne odaje utisak da je Atina glavni grad zemlje koja je do guše u ekonomskim problemima. U stvari, skoro ništa. Ako se samo malo odmaknete od turističke zone i prošetate ulicom Stadiou, gomila buketa, sveća i poruka na grčkom podseća na troje ljudi koji su početkom meseca poginuli tokom nereda na ulicama. Oštrijem oku ne mogu da promaknu ni mrlje od crvene farbe kojom su demonstranti kažnjavali fasade pojedinih institucija.
Ali, osim toga, Atina ne izgleda drugačije nego pre krize. To se vidi na svakom koraku, naročito po punim baštama ugostiteljskih objekata i opuštenim pričama koje se tu vode. Ipak je lakše kada se o finansijskim problemima raspravlja uz jaku kafu ili kada se političari spominju uz čašu dobrog vina ili piva.
Uostalom, taj balkanski mentalitet nam je dobro poznat.
S. Korać
[objavljeno: 26.05.2010.]
