Izvor: Glas javnosti, 15.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj rokenrol ludila
Dakle, Egzit je završen i od sutra ćemo ponovo biti normalni! - konstatuje Vladimir, momak iz Beograda, nalakćen na stočić, glave oslonjene na ruke, zavaljen u stolici na „Martinoj terasi“, jednom od najlepših lokala u Novom Sadu. - Sutra ponovo na posao. Zdrava hrana, manje cigareta, više sna... trebalo bi da se tako oporavim. Mada, možda bi trebalo da odem kod lekara? I možda bi tamo trebalo da me zadrže!?
Komentarišući svoje narušeno zdravlje, opasno zabrinut za stanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << svog tela i duha, osmehujući se opravdava to kako se oseća rečenicom: „Ali, bilo mi je savršeno i doći ću ponovo!“ Snage da se pokrene nema, ali, zadovoljan je. Naslušao se dobre muzike, zabavio se, upoznao neke nove zanimljive ljude, sablaznio se pojedinim pojavama, kao što je devojka u gipsu koja nije želela da propusti festival, pa je upregla svog dečka da je četiri dana nosa po tvrđavi. Generalno, Vladimir se oseća umorno, ali zadovoljno. Pravo sa Dunav stejdža gde je dočekao prelepo svitanje verovao je da će krenuti kući. Međutim, na putu se isprečila dens arena. Poverovao je da može da se zabavlja i u šest ujutru, kako je to moglo hiljade i hiljade ljudi na poljani (ili prašini) pred binom na areni, gde je muziku puštao Dubfire. Ali samo što je ugledao mladića kako spokojno spava na zemlji, među zgaženim plastičnim čašama, shvatio je šta mu treba.
- Zaista nije teško zaspati bilo gde. Verovao sam da je to nemoguće meni da se dogodi. LJudi odavde takve egzibicije vezuju isključivo za Engleze, koji dođu na festival... Ali kada si toliko umoran i kada je atmosfera takva da ništa što bi uradio neće izgledati loše, neobično ili glupo i na kraju krajeva kada ti više nije ni bitno kako će da izgleda, prosto zaspiš uz neko drvo i što je najluđe, kada te probude - stvarno imaš više snage. Sve je u opuštanju - tumači Vladimir „usputno“ spavanje. Čeka da se njegov prijatelj vozač naspava, kako bi se bezbedno vratili kući.
UKLONJENO 150 TONA SMEĆA
Tokom četiri dana Egzita, JKP „Čistoća“ iz Novog Sada je uklonila više od 150 tona različitog smeća sa tvrđave, iz Egzit kampa pored Filozofskog fakulteta i sa Egzit plaže. Poređenja radi, u pitanju je količina smeća koja se sakupi u jednom danu iz Novog Sada bez prigradskih naselja - saopšteno je iz „Čistoće“. S. S.
Zaposleni u kampu čekaju da se kamperi spakuju i urade to isto-odu svojoj kući. Čak su se drage volje ponudili da im pomognu u pakovanju, pa zaposleni s mnogo više entuzijazma sklapaju, nose... Niko više ne primećuje đubre oko šatora, bitno je samo ispratiti ih što pre. S nekima će ići teže jer ima festivalaca koji još ne mogu da se rasane, pa ih ostali preskaču. Ispred kampa nanizali se taksisti. Rade punom parom. Tek što odvezu jednu stranku (naravno, po festivalskoj ceni) vraćaju se po drugu.
Trava koja je prošle nedelje bila prirodno zelena, sada ima boju sena. Turisti su još tu, samo što nisu krenuli. Ni njima se ne ostaje. Četiri dana u prašini, četiri dana razuzdanosti u nekoj dalekoj zemlji istočne Evrope, gde se odlično provode za male pare, biće da je sasvim dovoljno. Strani turisti i domaća publika, čini se drugačije doživljavaju Egzit.
- Nama je bilo savršeno - čuće se od svakoga ko je stigao iz Izraela, Grčke, pa čak i Australije.
- Smeta mi što nema više ljudi odavde - iskreno će reći lokalci - super je što dolaze stranci. U principu ovo su super ljudi. Vole zezanje i muziku, ali bezveze što nema više ljudi iz Srbije. Neki Novosađani zaista nemaju novac da priušte sebi kartu. Neki koji ga imaju bojkotuju festival. Strah je opravdan, da li će postati toliko komercijalan da ćemo na njega gledati samo kao na biznis. Srbi nisu ksenofobični i nije stvar u tome, ali kako je rekao Nikola, novosadski: „Ma muka mi je više od tolikog bahanalisanja. Znaš, kada je sve ovo počelo, bilo je mnogo ličnije. Verovalo se da je Egzit pokret, izraz mladih, umetnost. Bilo je - dođite nam u goste da se zajedno zabavljamo. Sada je pomalo - dođite nam u goste da na vama zaradimo.“
