Izvor: Politika, 08.Feb.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kod luksuznih jahti metar je jednako milion
Ne postoji određeni profil ljudi koji kupuju „plutajuće vile” – neki su poznate ličnosti a neki samo bogati i anonimni, kaže urednik „Nautičkog magazina”
Raskošna jahta ukotvljena u svetski poznatoj marini često je stvar prestiža ljudi koji imaju mnogo na bankovnom računu. Jedrilica je isto tako luksuz koji ne može da priušti svako, ali obično podrazumeva i veliku ljubav prema krstarenju na krilima vetra.
Stotinak domaćih ljubitelja jedrenja okupilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se preksinoć u hotelu „Zira” da vidi šta novo nudi švedska kompanija „Halberg Rasi”. Raspitivali su se za modele, ali nije lako odlučiti se za kupovinu plovila koje košta između nekoliko stotina hiljada i više od milion evra.
Onaj ko reši da odvoji toliko novca može da prilagođava broj i raspored kabina u zavisnosti od toga da li mu je namera da jedrilicu lično koristi ili će je izdavati. Na konačnu cenu utiču i finese enterijera.
– Glavni problem konstruktora je prostor za smeštaj stvari i uređaja kao što su televizor, frižider. To treba sakriti i mora da bude bezbedno u toku plovidbe, jer se jedrilica naginje. Svaka treba da ima ono što postoji u kuhinji, a samo luksuznije imaju mašine za veš – objašnjava Dejan Vlaškalić, glavni urednik „Nautičkog magazina”, koji je organizovao događaj.
Model „412”, nominovan za evropsku jahtu godine na nedavno završenom sajmu u Diseldorfu, oduševio je prisutne na beogradskoj prezentaciji krmenim i pramčanim trasterima, koji omogućavaju da se pritiskom na dva dugmeta plovilo parkira u marinu lako kao automobil. Model „55” predstavljen je kao jedrilica kojom može da upravlja jedan čovek. Da li postoji stabilna klupa u unutrašnjosti, gde su dve fotelje po kojima je „Halberg Rasi” čuven i gde je skriven televizor – odgovore na ova i druga pitanja jedriličari su s pažnjom upijali.
Kao urednik specijalizovanog magazina, Vlaškalić je poslednjih devet godina često bio u prilici da zainteresovane kupce posavetuje u izboru. Ipak, ne može da kaže da postoji određeni profil ljudi koji u imovinskoj karti pored vila i džipova imaju i ovaj plutajući luksuz.
– To su obično direktori u predstavništvima stranih kompanija ili vlasnici firmi, ali ima i advokata, lekara i glumaca. Neki su poznate javne ličnosti, a neki su samo bogati ali anonimni – kaže Vlaškalić.
Takođe, ne može se reći da li brod kupuju iz ljubavi prema plovidbi ili samo kao statusni simbol. U načelnu, jedrilica se kupuje iz ljubavi jer je mnogo zahtevnija i njom treba znati upravljati.
Bilo da je iz ljubavi ili samo radi pokazivanja, reč je o skupoj igrački koja „guta” novac dugo pošto je osnovna cena plaćena. Ako je neko u Diseldorfu pazario novi model francuske firme „Žano” za više od 300.000 evra, mora da ima i 10.000 evra za transport do Jadrana.
Motorne jahte kupuje onaj ko može sebi da priušti taj vid zadovoljstva. I tu važi princip da onaj ko može da plati „be-em-ve” sigurno nećete kupiti „juga”. Brod od 12 metara može da se kupi za oko 500.000 evra. Kod velikih, luksuznih jahti cena raste sa svakim metrom, po principu „jedan metar, jedan milion”.
Na sajmu u Diseldorfu ekipa „Nautičkog magazina” uverila se da ovaj segment tržišta nikada nije ni posustajao. Najskuplji je bio novi model engleske marke „Princes”, od 30 metara, koji košta osam miliona evra. Za njim sledi „Sansiker”, od 28 metara, sa cenom višom od šest miliona evra. Brod ove marke vlasništvo je Novaka Đokovića. U odnosu na pomenute modele jahte biznismena Miodraga Kostića (48 metara, 28 miliona evra) i brod bivšeg fudbalera Siniše Mihailovića (40 metara, 20 miliona), deluju kao prave morske grdosije.
„To su brodovi koji imaju posadu od 10 članova. To je priča luksuza koju ne možemo da pojmimo. Neko je izračunao da vam za održavanje jednog broda treba 10 odsto njegove vrednosti”, zaključuje Vlaškalić
J. Kavaja
objavljeno: 09.02.2013.
