Izvor: Glas javnosti, 09.Maj.2009, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad vas mrzi da vučete kese

Sitnice, dokumenta, putne i obične torbe, diskove, popravljene cipele koje vam se ne mili da ih po kesama i cegerima vučete za sobom po ceo dan, knjiga koju bi trebalo da dostavite kolegi s fakulteta baš u doba dana kada imate sijaset nekih drugih obaveza... Ako živite u Beogradu rešenje postoji. Naime, sve to, pa i više možete poveriti agenciji „Siguran čuvar“, koja od marta ove godine radi u centru prestonice. Radoš Milićević, vlasnik i jedini radnik jedinstvene agencije u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za čuvanje stvari, na ideju za pokretanje „Sigurnog čuvara“ dobio je još tokom studija, jer je svaki put kada je trebalo nešto od nekoga u žurbi da preuzme umeo drugovima da objašnjava kako ne želi da se s njima nalazi, nego da mu stvari ostave u nekoj prodavnici, pekari, kafiću...

Usluga u promotivnom periodu, bez obzira na broj dana i težinu ostavljenih stvari, koštala je 60 dinara, ali je u međuvremenu malo korigovana.

- Cena čuvanja za veće stvari sada je 100, za manje 80 dinara, dok smo za studente još zadržali one promotivne, od šezdeset dinara. Iako ograničenja u vremenu čuvanja nema, reč je uglavnom o stvarima koje cirkulišu tokom dana, mada se desi da budu kod nas i duže... Eto, jednom gospodinu već četiri dana čuvamo sako. Cene su prihvatljive, jer nam je cilj da se ljudi upoznaju s novom uslugom. Da steknu poverenje i naviku da nam na čuvanje ostavljaju stvari koje im, pri obavljanju dnevnih obaveza, nisu zaista neophodne, ali i sitnice koje bi docnije neko drugi trebalo da preuzme. I, iako se nismo nešto mnogo reklamirali, dolaze ljudi, donose stvari, a ima i onih koji samo zvrcnu da pitaju kako to sve funkcioniše i šta se može ostaviti. Najbolji je bio jedan čikica koji je tako, čitajući o nama, servisima za kućnu dostavu i prevoz pripitih vozača nekako sve pomešao i zbrkao, pa je u jednom trenutku potpuno zbunjen došao da nas priupita gde mi to vozimo te ljude i zašto - priča Milićević.

Kako je „Sigurni čuvar“ prva agencija ovog tipa na tržištu, zakonska regulativa o ostavljanju stvari još ne postoji, ali Radoš tvrdi da se kod njih zasad uglavnom ostavljaju knjige, skripte, diskovi, dokumenta, torbe, kese... Mada, na čuvanje se može ostaviti sve, osim onoga što je po zakonu nedozvoljeno za prenos: novac, nakit, plemeniti metali, drago kamenje, životinje, opojne droge, oružje, radioaktivne i zapaljive materije...

- Često se nađe poneko, pa priupita da li čuvamo i decu. Šalu na stranu, ova usluga ljudima olakšava svakodnevni život, a desi se da naše usluge koriste i ulični prodavci, prosto da ne bi tokom noći robu nosali kući, pa nazad. Sve funkcioniše prilično jednostavno - za sve što nam klijenti donesu na čuvanje potpišu potvrdu, koja i nas osigurava da u, recimo, zatvorenom paketu ili tašni neće biti ničega što nije zakonom dozvoljeno. Uz to, napišu i ko će stvari preuzeti. Ko dođe po ostavljeno, takođe ga legitimišemo i odmah donosioca telefonom obavestimo. Uz to, ukoliko se nešto ošteti ili izgubi, nadoknađujemo dvadesetostruku vrednost od cene čuvanja, mada to ovde teško da može da se dogodi. Prosto, čim klijent donese, recimo, knjigu ili torbu, ona se odmah smešta u poseban prostor u kom stoji do momenta ponovnog preuzimanja. Upravo zato planiramo da tu nadoknadu štete i povećamo - objašnjava Milićević.

Nastavak na Glas javnosti...