Izvor: Mondo, 03.Feb.2013, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jogurt sa Kodeksom alimentarijusom?!
Kontroverzama o ovoj temi nema kraja. Jedni tvrde da je reč o standardu koji je deo Hasapa i garantuje bezbednost hrane, drugi kažu da je to propis koji ne obavezuje proizvođače GMO hrane da je deklarišu kao proizvod genetski modifikovanih organizama. Šta je istina?
(Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Tema i dalje izaziva veliko interesovanje, a ako ostavimo po strani priče o globalnoj zaveri, najnoviji povod za zaziranje potrošača od ovog kodeksa je to što se >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << na našem tržištu pojavio jogurt na čijem je pakovanju proizvođač napisao da ima Kodeks alimentarijus. O čemu je zapravo reč? Da li potrošači imaju razloga za zabrinutost kada to pročitaju na pakovanju nekog prehrambenog proizvoda ili nemaju?
Istina je, zapravo, da je veoma malo pravih sagovornika na ovu temu. Oni koji su najveći protivnici Kodeksa alimentarijusa i pokreću raznorazne inicijative na internetu, zvanično za medije uglavnom ne žele da govore, dok je prava adresa u stvari institucija zadužena za kontrolu bezbednosti hrane na našem tržištu - Ministarstvo poljoprivrede, odnosno njegove inspekcije koje kontrolišu namirnice koje kupujemo.
U ovom ministarstvu, uz ogradu da je reč o veoma opširnoj temi da bi mogla da bude objašnjena u jednom novinarskom tekstu, objasnili su šta je, u stvari Kodeks alimentarijus.
"Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) na jedanaestom zasedanju Konferencije održanom 1961. godine i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) na šesnaestoj skupštini održanoj 1963. godine, donele su Rezoluciju da se osnuje Komisija za Kodeks alimentarijus (CAC). Ta komisija je odgovorna za podnošenje predloga i konsultacija sa generalnim direktorima FAO i WHO o svim pitanjima uvezi sa primenom zajedničkog programa FAO/WHO vezane za standarde hrane", kažu za "Potrošač" u ministarstvu i dodaju da je svrha tih standarda, po Kodeksu alimentarijusu sledeća:
– Zaštita zdravlja potrošača i obezbeđenje fer postupka u trgovini hranom.
– Unapređenje koordinacije rada na standardima u vezi sa hranom koju sprovode međunarodne vladine i nevladine organizacije.
– Određivanje prioriteta, iniciranje i usmeravanje priprema nacrta standarda uz pomoć odgovarajućih organizacija.
– Finalizacija standarda koji su gore navedeni i, posle njihovog prihvatanja od vlada, objavljivanje tih standarda u Kodeksu alimentarijusu u vidu regionalnih i svetskih standarda zajedno sa međunarodnim standardima koji su završila druga tela, kad je to moguće.
– Dopuna objavljenih standarda posle izvršenog odgovarajućeg pregleda uz uvažavanje određenog razvoja.
Dalje, u ministarstvu kažu i to da danas članstvo u ovoj komisiji obuhvata 175 zemalja koje predstavljaju blizu 98 odsto svetske populacije.
"Mnoge zemlje članice imaju nacionalne komisije za kodeks za koordiniranje aktivnosti na nacionalnom nivou. Usaglašavanje standarda koji se odnose na hranu generalno se smatra preduslovom za zaštitu zdravlja potrošača, a to olakšava i međunarodnu trgovinu. Kodeks alimentarijus nije važeći pravni akt Republike Srbije", rekli su.
Shodno tome što su naveli u odgovorima na pitanja "Potrošača", u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede ističu i da su standardi bezbednosti hrane koji su navedeni u Kodeksu alimentarijusu postali principi bezbednosti hrane na kojima je zasnovan Hasap sistem.
"A kako je primena Hasapa u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane obavezna kod svih onih koji posluju sa hranom, mi poručujemo potrošačima da nemaju razloga da budu zabrinuti na bilo koji način kada pročitaju da neki proizvod ima Kodeks alimentarijus", tvrde u Upravi za veterinu.
Zeleni Srbije takođe imaju savete za potrošače, odnosno odgovor na pitanje – šta kupcima govori to što neki proizvođač primenjuje ovaj kodeks i ima li razloga za zabrinutost.
"Potrošači kojima trgovci i proizvođači kažu da primenjuju Kodeks alimentarijus treba da znaju da to ne znači da biljke i životinje nisu živi GMO organizmi i da hrana nije GMO proizvod. Kodeks alimentarijus je jedna velika zbirka propisa o trgovini, odnosno o bezbednosti trgovine poljoprivrednim proizvoda i hranom. U njoj se nalazi preko hiljadu propisa. Učesnici u svetskoj trgovini poljoprivrednim proizvodima i hranom treba da poštuju te propise, jer se time olakšava svetska trgovina. Time se garantuje elementarna obaveštenost potrošača o zemlji porekla, sastavu, kvalitetu i obavezi deklarisanja prethodnih podataka", navodi Ivan Karić, narodni poslanik Zelenih Srbije, dodajući da to ne isključuje ulogu nacionalnog zakonodavstva, institucija za kontrolu kvaliteta i ulogu nacionalnog udruženja za zaštitu potrošača.
U Zelenima objašnjavaju i gde je tačno veza između Kodeksa alimentarijusa i GMO.
"Kodeks alimentarijus ne obavezuje proizvođače GMO hrane da je deklarišu kao proizvod genetski modifikovanih organizama, kao i da obeleže da su životinje i biljke kojima se trguje GMO. Prema tome, jedino država može i mora svojim nacionalnim zakonodavstvom, što se Zelenih Srbije tiče, da zabrani promet živih GMO organizama i hrane GMO porekla", navode.
Veliku zabunu među kupce unelo je nedavno i to što se na tržištu pojavio jogurt "bravo" "Mlekare Loznica" koji se pravi za trgovine "Aman", a na čijem pakovanju piše da ima Kodeks alimentarijus, kako je to redakciji "Potrošača" javila čitateljka i pitala zašto je to navedeno.
"Ne možemo znati šta je 'Mlekara Loznica' želela da istakne na taj način, ali znamo da na mnogim Hasap sertifikatima, koje izdaju ovlašćene sertifikacione kuće nakon implementacije i revizije Hasap sistema, nose i oznaku Kodeks alimentarijus. Verovatno su zaposleni iz 'Mlekare Loznica' samo preneli grafički logo koji se nalazi na njihovom sertifikatu", navode u Upravi za veterinu.
Gradimir Knežević, tehnolog u ovoj mlekari, kaže da je Kodeks alimentarijus jedan od dokumenata koje primenjuju u proizvodnji.
"U proizvodnji primenjujemo mnoštvo propisa, kakvi su zakon o radu, razni pravilnici o proceni rizika, Hasap, pa i Kodeks alimentarijus. Naš pravilnik je usklađen sa evropskim standardima i tu nema ništa loše. Tako je i naš Hasap standard, kao i svaki drugi, usklađen sa Kodeksom alimentarijusom", kaže Knežević i tvrdi da potrošači nemaju razloga za bojazan.
"I nama su se javljali pojedini kupci i pitali da li to znači da naš jogurt sadrži GMO. To nije tačno", rekao je on.
(MONDO)
.jpg)
