Izvor: Politika, 15.Sep.2014, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I pesnici se pridružili svetkovini
Pesnička kolonija okupila je najpoznatije pesnike iz cele Srbije koji su nedelju dana gostovali u manastiru da na svoj način izgovore stihove, poeme, molitve, zdravice…
Posle istoričara i slikara – pesnici. Povodom velike proslave osamsto godina postojanja manastira Mileševa, Pesničkom kolonijom,nastavljeno je odbrojavanje do 2019. Na čelu manastira je njegovo preosveštenstvo episkop mileševski Filaret, koji je još pretprošle godine započeo obeležavanje ove neobično >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << značajne za srpski rod, svetkovine, rođendana prekrasnog zdanja Mileševa. Tada je u septembru organizovan međunarodni naučni skup pod nazivom „Osam vekova manastira Mileševa”, dok je prošle godine u istom mesecu organizovana likovna kolonija, a ove godine, prošle nedelje s namerom da pod okriljem Belog anđela, duha Svetog Save, reke Mileševke i divnih konaka sačine pesme od kojih će se napraviti zbornik pesama povodom svetkovine.
– Manastir Mileševa kojeg su mnogi vekovima nazivali i manastirom Svetog Save, bio je i ostao duhovni i kulturni svetionik srpskog naroda – rekao je vladika Filaret sačekavši pesnike i novinare. – Bio je on to ne samo savršenstvom svoje arhitekture i umetnosti, već i duhom Svetoga Save čije su svete mošti ovde počivale, vekovima je ovaj sveti grob za Srbe bio ono što je za hrišćane Hristov grob vascelog sveta.
– Zahvalan sam velikim i svetski poznatim istraživačima koji su preneli slavu Mileševe širom sveta. Posle naučnog skupa koji je održan pretprošle godine dobili smo knjigu punu tekstova o ovom manastiru. Lane su ovde bili slikari koji su ostavili svoje radove inspirisane okruženjem, a verujem da će dragoceni zbornik poema, zdravica i molitvi koje će naši uvaženi pesnici napisati doprineti duhovnosti i značenju ne samo proslave Mileševe, već nadahnuti i buduće generacije – dodao je vladika.
Da bi ovaj susret i druženje pesnika protekao u svečarskom duhu, pozvana su i kulturno-umetnička društva koja su svake večeri, na otvorenoj pozornici, pored reke Mileševke i pod okriljem zvezda izvodili pripremljen folklorni program. Prve večeri nastupio je KUD „Štavalj” iz Sjenice. Sledeće večeri iz Prijepolja su došli igrači i ansambl iz Doma kulture, dok je treće večeri gostovalo Kulturno-umetničko društvo „Pljevlja” i oduševilo prisutne svojim umećem, uigranošću i srčanošću.
Pesnici su na pozornici kazivali svoje pesme inspirisane manastirskim okruženjem – što je uz nastup hora „Sveti knez Lazar” iz Priboja kojim bi se mogli pohvaliti najveći kulturni centri sveta, zvučalo zaista prelepo. I društvo „Zlatar” iz Nove Varoši pridružio se poetama, a boravak u pesničkoj koloniji završen je nastupom grupe duhovne i etno-muzike „Đurđevi stupovi” iz Beograda. Posebnu pažnju skrenula je jedanaestogodišnja Marija Kuburović iz Priboja, čije i majka i tetka pevaju u horu. Devojčica je pevajući „Crven cvet” o kosovskom božuru pokazala neverovatan talenat, pleneći lepotom i dragošću.
Naravno pesnička kolonija je okupila velika imena, između ostalih, bili su tu Ljubivoje Ršumović, koji je već imao svoju poemu, priznajući da iz Mileševe odlazi sa inspiracijom za još stihova. Nadahnuti Dobrica Erić je govorio svoje zdravice i molitve, izvanredni Blagoje Baković je svojim nadahnutim stihovima „lomio” atmosferu u Mileševi. Bilo je zadovoljstvo slušati Radomira Andrića, Petra Žabeljana, Rajka Džakovića, Živka Nikolića, Mirka Vukovića, Toda Nikoletića, Ljubišu Đidića, Gorana Vučkovića, Ranka Preradovića, Vladana Rakića. Đorđe Sladoje govorio je svoju poemu o Gavrilu Principu. Milorad Ćirilović čitao je svoj esej kao i Milivoje Tomašević.Bratislav Milanović govorio je nadahnutu poeziju, Milan Bosiljčić koji oduvek peva o Belom anđelu podsetio je prisutne na još jedno umetničko viđenje poznate freske, a bile su tu i pesnikinje Nevena Vitošević, Olja Stanić, Ivanka Radmanović, Aleksandra Mihailović…
Mileševa kao duhovno sabiralište svih dobronamernih i duhovnih ljudi među Srbima istrajava i za budućnost…
-----------------------------------------------------------------------------
Beli anđeo – simbol mira
Na osnovu postojećih zapisa i predanja, princ Vladislav je započeo gradnju manastira Mileševa 1218. a završio 1219. godine. S tim što je oslikavanje nastavljeno nekoliko narednih decenija. Kasnije je Vladislav krunisan, što svedoče i freske u samoj crkvi. Mošti Svetoga Save prenete su u Mileševu 1236. godine, a vest o njegovoj smrti stigla je 27. januara iste godine, tako da su se tri i po veka ovde nalazile da bi ih Turci odneli na Vračar 1594, to jest Sinan-paša, spalili, ne zna se kako je istrgnuta ruka Svetog Save koja se sada nalazi u ćivotu u crkvi. Ne zna se ni kada je naslikan prekrasni Beli anđeo i ni ko ga je naslikao, ali je velika sreća da je preko ove najlepše freske na svetu u međuvremenu urađena druga koja ga je čuvala, tako da je njenim skidanjem (pre nekoliko vekova) Beli anđeo mogao da zaseni svojom lepotom.
Prvi satelitski prenos video signala 1962. između Evrope i Severne Amerike sadržao je i sliku Belog anđela iz Mileševe među prvim kadrovima koji su zapravo bili pozdrav Evropljana Amerikancima. Nešto kasnije, isti signal je bio poslat u svemir prema mogućim vanzemanjskim oblicima života a Beli anđeo je izabran kao širom sveta prepoznat simbol mira.
Dušica Milanović
objavljeno: 15.09.2014.
