Izvor: Story, 12.Apr.2015, 14:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hari Varešanović: I u mom braku postoje krize
Pevač Hari Varešanović otkriva kako njegov odnos sa suprugom, kao i kod svih ostalih, povremeno prolazi kroz turbulencije, ali da je s godinama sve mirniji, više uživa u porodičnom životu i pevanju dečjih pesmica trogodišnjem unuku Ishaku, kao i da to nema nik
Foto: Story press, Privatna arhiva
S jedne strane, Hajrudin Hari Varešanović (54) je nežan, lirski vokal koji već trideset godina peva o ljubavi, džentlmen iz žirija Pinkovih zvezdica čije su reči >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << odmerene i pažljive, veseli Bosanac uvek vedar i raspoložen za šalu, druženje i razbibrigu, muž, otac dve ćerke i jednog sina i deda za primer trogodišnjem unuku Ishaku. S druge strane, jedan je od retkih koji ne krije svoje brojne grehe iz mladosti, uključujući i to da se od prve supruge Aide razveo zbog toga što je s drugom ženom dobio vanbračnog sina, već o njima otvoreno govori, kao što je neposredan i jasan kad iznosi bilo koje mišljenje ili stav. A ima i tu crtu večitog spadala, kad ne završava reči u telefonskim porukama (još snim izv u pola 3 mte) ili kad dogovarajući se za intervju, dečački pita: Imaš Vajber? Ko bi rekao da je reč o frontmenu grupe Hari Mata Hari koja svojim delom muzičke scene samouvereno vlada već trideset godina, iako u publici ima devojaka koje nemaju ni blizu toliko.
Kao da želi da postigne sklad s tom svojom višestrukom ličnošću, Varešanović je za 24. april u Sava centru najavio koncert iz tri dela, praktično muzičku trilogiju – prvi čine pesme drugih izvođača po Harijevom izboru, drugi su najlepše sevdalinke, a u trećem delu naći će se najveći hitovi grupe Hari Mata Hari. I pored ovog zahtevnog koncepta, on ne prestaje da snima Pinkove zvezdice, potom leti u Zagreb, a u svoj toj gužvi trudi se da što više vremena provede sa svojom porodicom u Sarajevu, koja od pre nekoliko godina obuhvata i unuka Ishaka.
Story: Znate li uopšte gde vam je glava?
- Tu je, taj tempo putovanja i rada ušao mi je u krv. Još kao dečak od deset godina sanjao sam da budem ovo što sam danas. San mi se ostvario, tako da sam veoma zadovoljan, čak i kad sam umoran, jer radim posao koji volim. Jedan sam od retkih privilegovanih da žive svoj dečački san.
Story: Viđate li uopšte porodicu? Kad ste, na primer, poslednji put seli sa suprugom Jasminkom, sinom ili unukom da se malo opustite?
- Sve više aktivnosti vežem za Sarajevo da bih provodio više vremena sa svojima i da bih bio u svom gradu, u kom sam najkomotniji. Srećem svoje drugove iz detinjstva, hodam po zemlji, a kad treba da se osećam kao zvezda, tu je publika pred kojom sam već tri decenije. Kako ulazim u ozbiljne godine, sve se više vezujem za porodicu i za Sarajevo.
Story: Može li se znati čije ćete pesme pevati na koncertu osim svojih?
- Scenario će sigurno biti originalan i zanimljiv, to je jedna forma koju dugo pripremam. Ne bih voleo da govorim o detaljima jer ne bi bilo lepo prema publici da im se otkriva ono što će slušati. Mogu da kažem da će biti šezdesetih, sedamdesetih, sevdaha i svevremenog Hari Mata Harija.
Story: Svojevremeno ste rekli da vam ne treba Evrosong, jeste li ostali pri tome?
- To nisam nikad rekao. I dan-danas sanjam da pobedim i dovedem Evrosong u Sarajevo, jer mislim da sam bio nadomak trijumfa sa Lejlom. Očaravajuć je i nezaboravan taj osećaj blizine uspeha i veže me da ponovo pokušam. Nikad neću zaboraviti svoj ponos i sreću kad sam uspeo da ujedinim regiju nakon toliko godina razjedinjenosti. Osećao sam se veoma bitnim jer sam to mogao.
Story: U žiriju ste Pinkovih zvezdica, šta biste rekli na to da se vaš unuk Ishak za koju godinu prijavi na neko takvo pevačko takmičenje?
- Pinkove zvezdice su najbolji, najkvalitetniji, najedukativniji i najgledaniji šou na Balkanu. Ponosan sam što podržavam dečje snove jer oni su veoma važni za odrastanje i ostanak na pravom putu. Godine u kojima su Zvezdice najrizičnije su za decu i lepo je da se bave snovima, a ne ulicom. Ukratko, vrlo rado bih video svog unuka Ishaka na sceni Zvezdica.
Story: Čini li vam se da je pomalo problem to što svi klinci sa ovih prostora žele da budu pevači ili sportisti, kao da ih je ideja o slavi potpuno opila?
- Smatram da je to osnovno pravo dece, upravo da biraju hobi i da sanjaju zanimanje, pa makar to bila muzika. I u moje doba deca su želela da budu fudbaleri, pevači i glumci. Trebalo bi to da realizuju do dvadesete godine ili da se okrenu fakultetima, bibliotekama i doktoratima.
Story: Pesme su vam nežne i suptilne, a u razgovoru ste direktni i jasni, ponekad i oštri – kako objašnjavate taj dualizam?
- U racionalnom svetu želim da budem direktan, pošten i jasan, da bez mistifikacije kažem ono što mislim, zato se čini da sam malo hladan u iznošenju stavova. Pesme su moja unutrašnjost, emotivnost, ljubav prema svemu i svima oko sebe. Prirodno je da svako ima svoj unutrašnji i spoljni oblik.
Story: Jedna ste od retkih javnih ličnosti koje ne kriju svoje grehe po principu vrline javne, poroci tajni, pa ste čak u više navrata priznali da u mladosti, pa čak i tokom brakova, niste bili baš svetac. Ako biste živeli ispočetka, da li biste nešto menjali?
- Gledano iz vizure čoveka srednjih godina sigurno je da bih većinu stvari preskočio i redukovao more budalaština koje sam pravio u mladosti. Ali to je moja mladost i, kao i svaka druga, ona mora da ima svoje slatke slabosti i gluposti.
Story: U poslednje vreme često pričate da ste se smirili, jeste li zavoleli šetnju, pecanje i šah ili vam je i dalje druženje s ljudima smisao života?
- Druženje mi je smisao života i to je neizlečivo kod mene. Komunikacija i razmena energije, iskustava i zadovoljstava osnovna je pokretačka snaga mog života.
Story: Priča se da ste i u drugom braku imali ozbiljnih kriza, šta je od toga tačno?
- Ništa spektakularno, život kao život – i kod umetnika i kod inženjera, apotekara i zidara – jeste plima i oseka, kiša i sunce, nekad ovako nekad onako. Bože moj, takav je život.
Story: Koliko toga, uopšte, jedan umetnik ima pravo da zadrži samo za sebe? Šta ste vi izabrali?
- Malo toga zadržao sam za sebe. To je jedna od mojih glupljih osobina, ali neizlečivo sam takav. Moja iskrenost prerasta čak i želju da ne budem takav. Sve dajem publici, osim onoga što mislim da ih ne zanima i opterećuje.
Story: Šta ste pevali ćerki i sinovima kad su bili mali, a koje pesme pevate unuku?
- Uglavnom volim dečje pesmice, kao i moj unuk, zato što mnogo više kažu nego one za odrasle, tako da se držim pesama ćihu-ćihu-ćihu-hu.
Story: Osećate li krizu srednjih godina?
- Ne mogu baš reći da je svaki dan sunce, padne i poneka kap kiše, ali treba nositi svoje godine i svako doba ima svoj šarm.
Story: Šta radite kad se odmarate od muzike?
- Šetam, plivam, čitam o svemu, svemiru, nauci, istoriji, medicini, pomažem ljudima i srećan sam što nisam nesrećan.
Story: Postoji li danas neko koga biste voleli da ne volite, ili da vas je strah da ga volite kao nekada?
- Ne postoji. Mislim da ljubav nije tolika babaroga, to su bili stihovi.
Story: Verujete li u ljubav do kraja života?
- Verujem u sve.
Piše:Igor Karanov
Izvor: Story.rs
