Izvor: Glas javnosti, 10.Mar.2010, 08:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Greje na "makar šta"
MOKRIN - Znanje stečeno na fakultetu primenio je u rodnoj kući i konstruisao kotao na biomasu, pa se ove zime jeftino greje na "makar šta". Magistar Živica Terzić (27) iz Mokrina grotlo velikog kotla "hrani" biljim ostacima nakon žetve i berbe poput bala slame, čokanja ili granja iz vinograda i voćnjaka. Zahvaljujući tome Živica neće ove grejne sezone kroz odžak „spaliti" 120.000 dinara, koliko je prošle platio za prirodni gas, nego četiri puta manju sumu. Najava skorašnjeg poskupljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << plina, koji kao energent koristi najveći broj domaćinstava u Vojvodini, puno ga ne uzrujava. Razmišljajući kako da doskoči papreno skupom plinu, Živica je zasukao rukave i konstruisao kotao koji može da greje čak tri kuće:
- Znanje iz ove oblasti stečeno kod profesora Miladin Brkića i Todora Janića primenio sam u praksi i napravio ovaj kotao, pa se, što mi Mokrinačani kažemo, od ove zime grejem na „makar šta". U najgorem slučaju ove zime ću za grejanje potrošiti 30.000 dinara, što je daleko manje u odnosu na gas. Istina je da početna ulaganja za grejanje na biomasu nisu mala, ali se investicija brzo vraća, već u drugoj godini. Uključujući radijatore, cevi i materijal za kotao u ceo projekat uložio sam manje od 3.000 evra. Inače, cena kotlova na biomasu se kreće između 1.500 i 3.000 evra - kaže Živica.
Uveren je da grejanje na biomasu ima perspektivu, pogotovo u seoskim sredinama zbog dostupnosti jeftinog goriva. Nažalost, svake godine se „u vetar baca" ova energija jer mnogi paori nakon žtve spaljuju biljne ostatke, umesto da biomasu zaoru u dovoljnoj meri, ili je iskoriste kao ogrev:
Biznis u najavi
Ljudi se sve više raspituju za grejanje na biomasu, a magistar Živica Terzić nada se da će znanje stečeno na fakultetu unovčiti i početi da pravi kotlove naveliko.
- Prednosti su velike, moj prijatelj iz Mokrina ima isti kotao kao i ja. Za zagrevanje kuće od 150 kvadratnih metara on će ove sezone utrošiti tri prikolice čokanja. Kupovina tri kiperke čokanja u kikinskoj firmi „Agroseme" koštala ga je svega 12.000 dinara - kaže Živica.
Kaskamo za Evropom
U državnom bilansu biomasa učestvuje samo sa jedan do 1,5 odsto, iako se u Srbiji godišnje proizvede čak oko 11,5 miliona tona. Kada bi se, upozoravaju stručnjaci, iskoristila samo četvrtina raspoložive biomase nastale od biljnih ostataka pšenične ili sojine salme, kukuruzovine i drugih biljnih ostataka, uštedelo bi se više od 1,5 miliona litara ulja za loženje. U zemljama članicama EU planiraju da u narednih deset godina biomasa bude zastupljena sa 20 odsto u ukupnom energetskom bilansu.
