Izvor: Politika, 06.Apr.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glas koji gori u tuzi
U Domu omladine Beograda, večeras projekcija dokumentarnog filma „Šaban”, reditelja i glumca Miloša Stojanovića
Među hiljadama tekstova koji su širom sveta napisani nema nijednog u kojem pored njegovog imena ne stoji „kralj ciganske muzike”. Reč je o neponovljivom Šabanu Bajramoviću, kome je večeras, u 20 i 21 sat u Domu omladine, posvećen film reditelja i glumca Miloša Stojanovića, pod nazivom – „Šaban”.
„Ovaj pevač iz Srbije poseduje ogroman >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << talenat koji se na svoj način može porediti sa onim koji imaju Nusret Fatah Kan ili Mari Boni Persen. Oni svoju muziku donose sa duhovnošću koja s lakoćom premošćuje inače nepremostive kulturne barijere. Njegov glas kombinuje patos istočnjačke muzike i duhovnosti fadoa. Njegova muzika je vrsta balkanskog ciganskog džeza”, napisao je svojevremeno Endi Gil iz britanskog „Indipendenta”.
Muzičar kojem je život naneo brojne ožiljke, vidljive ne samo na licu, već i čujne u njegovom glasu koji kao da gori u tuzi, kako je pisao Majk Domakin, u ovom 52 minuta dugom filmu govori o životu, pre svega, šaljući poruku optimizma, naglašava reditelj Miloš Stojanović.
– Pitao sam ga, „Šta je za tebe sreća”, a on mi je kratko odgovorio: „Najveća je sreća kad čovek živi sa osobom koju voli” – priča Stojanović koji je film o Bajramoviću snimao od 6. maja 2005. do 12. maja 2006. godine.
Premijera je bila godinu dana kasnije u Zvezdara teatru, da bi nakon toga film „krenuo” na brojne festivale – u Zagrebu, Lajpcigu, Salcburgu, Sevilji, Buenos Airesu, Rio de Žaneiru, Londonu, Parizu, Roterdamu….
– Bio sam fasciniran pričom o Šabanu Bajramoviću. Upoznao sam ga tokom boravka u Nišu još 2002. godine i tada mu predložio da napravimo film. Rekao mi je da mu tako nešto svaki čas predlažu. „Moraš da znaš da ja nisam jeftin tip”, dodao je. Dve godine kasnije pozvao me je i rekao da dođem pred italijansku ambasadu. Bio je, zaista, lik za sebe, toliko specifičan – priča reditelj koji je film snimao u nekoliko gradova – Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Mostaru, ali i u Ženevi i Parizu.
– U Mostaru smo sedam dana snimali ploču „Šaban protiv Mostar sevdah reuniona”, koja je kasnije nagrađena, a i danas možete u evropskim gradovima da je kupite za deset evra i jedna je od najprodavanijih u oblasti „vorld mjuzika” – kaže Stojanović koji je kasnije snimanje nastavio u Ženevi gde je u jednom parku pokušao na miru da snimi razgovor sa Šabanom.
– Otišli smo u park, jer više nisam znao kako da nađem neko mirno mesto gde ga niko neće prekidati. On je bio čovek, kako u filmu kaže jedna žena, za kojim su ljudi u Nišu koračali, pa se tako dogodilo da Šaban prolazi glavnom niškom ulicom, a za njim ide 5.000 ljudi. Zato smo stigli u Ženevu, otišli u park, on je seo na klupu i dok sam se ja samo za tren okrenuo, on je nestao. Pogledom smo ga našli nešto dalje i čuli kako iz sveg glasa peva. Kada je pogledao ka nama počeo je da nam maše i viče „Ćao bambini, ćao ragaci”. To je pozdrav koji sam ostavio i za kraj filma u kojem smo koristili muziku koju je snimio u Mostaru – ističe reditelj Miloš Stojanović.
S. Čikarić
-----------------------------------------------------------
Kralj ciganske muzike bio zadovoljan filmom
„Šaban je film video dok je bio u montaži, bez odjavne špice. On i članovi njegovog orkestra su ga odgledali. Rekao mi je da je pretpostavljao šta ću da napravim. Bio je zadovoljan”, priča Miloš Stojanović.
objavljeno: 06.04.2012
