Izvor: Politika, 26.Okt.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generacijske nedoumice Keta Stivensa
U kompoziciji „Otac i sin” muzičar danas poznat pod imenom Jusuf Islam suprotstavlja dva različita pogleda na svet, ali i posledice istih
Odavno je znana priča o nesporazumu između oca i sina, između iskustva sakupljanog godinama i u najrazličitijim okolnostima, sa jedne, i želje da se živi punim plućima, sad i odmah, bez mnogo razmišljanja o posledicama, sa druge strane. To je priča koju žive, ili su već proživeli, mnogi od nas i po kojoj se ne razlikujemo ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od svoje prošlosti ni od svoje budućnosti.
O odnosu dve generacije napisane su brojne knjige, snimljeni filmovi, pa i muzička dela. A reči Keta Stivensa celu ovu priču sažele su u kratku formu, izuzetno jasnu i poučnu. Mladost nosi svoje potrebe, ali se one često sukobljavaju sa okruženjem i mogućnostima onoga koji ih nosi.
Autor kompozicije „Otac i sin”, Ket Stivens, Britanac kiparskog porekla, rođen je 21. jula 1948, pod imenom Steven Demetre Georgiju. U poznijim godinama, međutim, prešao je u islam i uzeo ime Jusuf Islam.
Kako je zapisano, „Otac i sin” je jedna od najznačajnijih Stivensovih pesama i urađena je u obliku dijaloga između oca i njegovog već odraslog sina. Originalno, zamišljena je kao deo mjuzikla „Revolucija”, posvećenog revolucionarnim promenama u Rusiji, čiji akter je trebalo da bude čuveni glumac Najdžel Hotorn. Autor je odslikao momka koji želi da se pridruži revolucionarima uprkos protivljenju svog oca. Nažalost, usled različitih okolnosti, pa i bolesti pojedinih učesnika, projekat nikada nije realizovan. Ipak ostala je kompozicija „Otac i sin” kao svedočanstvo navedene generacijske dileme, ali i društvenih konflikta u principu.
Umesto da bude deo mjuzikla, „Otac i sin” je stavljena na Stivensov album „Čaj za Tilermena” iz 1970. i postigla izuzetan uspeh.
Interesantno, na snimku Stivens u ulozi oca peva u dubljem registru, dok kao sin podiže melodiju za celu oktavu. Tu je i prateći vokal koji pripada Alunu Dejvisu, Stivensovom prijatelju i gitaristi koji u neuobičajenom maniru izgovara reči poput „Ne” i „Zar zaista moraš sam da donosiš odluke?” Ove reči izrečene izuzetno tiho pojačavaju se kako se bliži kraj kompozicije.
Mnogi su se pitali da li je „Otac i sin” autobiografskog značenja. Njen autor je jednom prilikom istakao: „Lično nisam razumeo svog oca, ali mi on nije branio da radim šta želim. Ova pesma je za one koji nikada nisu uspevali da prevaziđu taj generacijski jaz. Neki misle da ja ovde zastupam sinovljevu stranu, ali da li bih mogao da zastupam i suprotan stav da ga zaista ne razumem? Nedavno sam preslušao kompoziciju i shvatio da su to reči ne samo mog oca, već i svih mojih muških predaka.”
Ket Stivens je karijeru počeo pevajući po londonskim klubovima. Pošto je shvatio da najbolje prolazi kao kantautor i solista odrekao se rada sa bendovima. Takođe, ime Georgiju nije baš bilo atraktivno za publiku, pa je na nagovor devojke uzeo umetničko ime – Ket Stivens. „Nisam ni mogao da zamislim bilo koga ko bi ušao u prodavnicu ploča i zatražio album Stivena Demetre Georgiju”, našalio se jednom prilikom dodavši: „Uostalom, u SAD i Britaniji ima sasvim dovoljno ljubitelja životinja, tako da je ime Ket bilo prihvatljivo”.
Otac i sin
Nije trenutak za promene
Opusti se, odahni
Još si mlad, to ti je minus
Još mnogo toga moraš da naučiš
Nađi devojku, smiri se
Ako hoćeš možeš i da se oženiš
Pogledaj mene, star sam ali srećan.
Nekada sam i ja bio takav
I znam da nije lako
Ćutati kada vidiš
Šta se sve dešava
Ali pričekaj, razmisli
Misli na sve što imaš
Jer sutra, bićeš i dalje ovde
Ali ne i tvoji snovi
Kako da mu objasnim?
Kada pokušam, on okreće leđa
To je ista stara priča
Od časa kada sam progovorio
Naređeno mi je da slušam
Ali sada postoji način
I znam da moram da se uklonim
Znam, moram da idem.
Nije vreme za promene
Sedi, uspori
Još si mlad, i to ti smeta
Još toliko toga ćeš da prevališ
Nađi devojku, smiri se
Možeš i da se oženiš
Pogledaj mene, star sam ali sretan
Svo vreme koje sam preplakao
Skrivajući u sebi stvari koje sam znao
Teško je, ali još teže ignorisati ih
Da su bili u pravu, složio bih se
Ali oni su ti koji znaju, a ne ja
I znam da moram da se uklonim
Znam, moram da idem.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 27.10.2014.
.jpg)
