Izvor: Politika, 18.Jul.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Enciklopedije uzmiču pred internetom
„Britanika” više ne izlazi na papiru dok je „Brokhaus” pred gašenjem, jer se nove generacije za skoro svaki podatak okreću svetskoj mreži
Nedavna vest da je nemačka enciklopedija „Brokhaus” pred gašenjem stigla je samo nekoliko meseci nakon što je i „Britanika” objavila da prestaje da se štampa, potvrdivši tako krizu na tržištu referentnih enciklopedijskih izdanja.
Internet je kao brz, besplatan i nepouzdan izvor informacija postao mesto na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojem ljudi traže gotovo svaki podatak koji im zatreba. To je otežalo poslovanje izdavačkih kuća koje moraju da plate autore tekstova i štampanje obimnih izdanja. U borbi sa ekspresnim medijem, enciklopedijama ostaje da insistiraju na tome da su referentne, odnosno da računaju na to da će uvek biti čitalaca kojima treba izvor koji mogu da citiraju (studenti, profesori).
„Brokhaus” ima 300.000 pojmova koje objašnjavaju stručnjaci. Takvo izdanje košta (cena izdanja iz 2005/2006. je 3.000 evra) i zauzima prostor u stanu. „Vikipediju” pišu korisnici interneta, ništa ne košta, može joj se pristupiti sa bilo kojeg računara, a ako je to onaj u kući – on zauzima neuporedivo manje prostora od 30 tomova „Brokhausa”. Ova enciklopedija je sada data na prodaju, ali u slučaju da ne bude zainteresovanih kupaca, biće to kraj kapitalnog nemačkog izdanja. Enciklopedija „Britanika” već je prestala da se štampa, ali je ostala u elektronskoj verziji. Njen izdavač tvrdi da mnogo više ljudi čita „Britaniku” onlajn nego na papiru i da je zato morao da se posveti posetiocima sajta. Za razliku od štampanih, elektronske strane ugledne enciklopedije osvežavaju se više puta dnevno, što je još jedna prednost onlajn izvora.
Tako će poslednje dostupno štampano izdanje „Britanike” biti ono iz 2010. Jeste štampano u 32 toma, ali i košta više od hiljadu evra. Sa druge strane, godišnja pretplata na sajtu ove enciklopedije košta samo 55 evra.
„Britanika” na svetskoj mreži ostaje nadmoćna u odnosu na slobodnu enciklopediju, jer je uređuje više od sto urednika i na njoj radi na hiljade stručnjaka uključujući nobelovce. Njene elektronske strane posećuje oko sto miliona ljudi. „Vikipedija” napreduje u kvalitetu i broju navedenih referenci, ali ne može da se citira u dokumentima ili studentskim i naučnim radovima. Bez obzira na to, ona je osmi najposećeniji sajt u Srbiji. Dok njena verzija na srpskom jeziku sadrži više od 200.000 članaka, dotle domaće knjižare sadrže brojna enciklopedijska izdanja prevedena na srpski i to iz oblasti istorije, civilizacije, mitova i legendi, prirodnog i biljnog sveta. Uglavnom je reč o tematskim izdanjima, a ne o sveobuhvatnim enciklopedijama opšteg tipa. Kako objašnjava Radoš Jovanović, direktor „Mladinske knjige Beograd”, podjednako su popularne prevedene tematske enciklopedije „Dorling Kinderslija” („Bašta”, „Zemlja”, „Istorija”, „Čovek”, „Životinje”, „Vasiona”, „Biljke i cveće”, „Umetnost”, „Nauka”), kao i originalna izdanja „Mladinske knjige” – „Čudesna Srbija” i „Vladari Srbije”.
– U eri široko dostupnih multimedijalnih sadržaja, video-igara i 3D filmova, gde vizuelni utisak nadjačava sve drugo, opstaju enciklopedije koje su bogato ilustrovane i kombinuju različite sadržaje, a mogu se koristiti u različitim oblicima, objašnjava Jovanović.
Sa druge strane, u „Laguni” veruju da najsvetlija budućnost čeka dečje enciklopedije i da su upravo zato u Srbiji toliko popularni „Lagunini” prevodi izdanja francuskog „Larusa”.
– Na dečje enciklopedije se može računati u budućnosti. To su izdanja koja nisu obimna, ali deca ih vole, jer uvek saznaju nešto novo – kažu u „Laguni”.
U ovoj kući dodaju da oni prevode i objavljuju enciklopedijska izdanja verujući u potrebu čitalaca za stručnim i proverenim podacima.
– „Vikipedija” je ponekad izvor netačnih informacija, a izdavači upravo taj podatak treba da iskoriste u svoju korist. Enciklopedije sastavljaju timovi stručnjaka i nekoliko puta se proveravaju činjenice i podaci koji su u njima.
Izdavačima preostaje da insistiraju na tome da stručni autori odnose prevagu nad neproverenim izvorima. Konačno, na njima je da preuzmu rizik štampanja enciklopedija za koji direktor „Mladinske knjige Beograd” kaže da nije ni veći ni manji od drugih, jer „svako izdanje predstavlja određen rizik za izdavača.”
– Iako je oslanjanje na internet široko rasprostranjeno zbog dostupnosti informacija, brzine i lakoće kojima im se može pristupiti, enciklopedije ipak pružaju sveobuhvatan, vizuelno prijemčiv, informativan, tematski obrađen sadržaj iza kojeg stoje vrhunski stručnjaci. Samim tim internet za sada ne predstavlja pretnju enciklopedijskim izdanjima, već dopunu u njihovoj upotrebi – zaključuje Jovanović.
J. Stevanović
objavljeno: 19.07.2013.
