Izvor: Politika, 28.Apr.2014, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
E, da je danas onih udarnika…
Od 1941. do 1990. godine, oko dva miliona omladinki i omladinaca provelo je dobrovoljno radeći više od 130 miliona dana. Počeli su žetvom, skupljajući letinu ispred neprijateljskih položaja, sečom drva, branjem kukuruza i nastavili pošumljavajući brda, gradeći pruge, mostove, puteve
Nema starog akcijaša iz vremena obnove posleratne Jugoslavije, koji s ljubavlju i poštovanjem ne prebira po uspomenama ispunjenim pesmom i znojem, ističući da bosonogu mladost i ruke pune >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žuljeva ne bi menjali ni za kakvu drugu. Jer su, ma kako zvučalo, kao milion puta pominjana fraza – na trasi su izgrađivali i zemlju i sebe, poklanjajući, kako je neko prebrojao oko 130 miliona dobrovoljnih radnih dana.
Današnje generacije često, žale se, ne samo da ne razumeju njihov trud, već i zaboravljaju da je mnogo toga, počev od puteva, pa i kanalizacije, što se i danas koristi, njihovih ruku delo.
Početkom aprila svečanim saborom u organizaciji Udruženja učesnika ORA i volontera Srbije obeležen je dan akcijaša i predstavljena monografija „To su naših ruku dela” dr Slobodana Ristanovića, o svim radnim akcijama od 1941. do 1990. godine. Na 1.130 strana. Bile su potrebne četiri godine, opet udarničkog, danonoćnog rada nekadašnjeg akcijaša i udarnika da se prikupi obiman materijal i 3.200 fotografija.
– Javljali su mi se učesnici da ponude svoja sećanja, dnevnike, što predstavlja važna svedočanstva. Mi smo imali statistiku na radnim akcijama možda bolju od državne. Svaki dan meren je učinak na gradilištu, koliko kubika, kolica, postavljenih koloseka ako je pruga u pitanju, asfaltne trake – dužnih metara i sve se to sabiralo svakih 10 dana. Na kraju svake dekade proglašavane su najbolje brigade po učinku, na trasi, gradilištu. Uspeh se rangirao i po rezultatima u popodnevnim aktivnostima, kulturnim i sportskim. Sve se merilo – objašnjava dr Ristanović.
Na pitanje šta je motivisalo mlade da se late lopate i krampa, naš sagovornik kaže:
– Mnogi su se tih poratnih godina nosili mišlju ako su naši stariji drugovi išli u rat da zemlju oslobode zašto ne bi smo i mi u slobodnoj zemlji dali svoj doprinos, jer to je naše – otvaraju nam mogućnosti srećnijeg života, zaposlenja. Što se tiče seoske omladine trebalo bi imati na umu da su u to doba u Srbiji sela bila prenaseljena, danas su tamo ostala samo staračka domaćinstva. Brojni mladi ljudi želeli su da odu iz sela, nešto nauče, da se zaposle. Njih gotovo 100.000 je opismenjeno, naučili su da čitaju i pišu i prvo pismo roditeljima kao pismeni poslali – priseća se naš sagovornik.
Omladina je, između ostalog, učestvovala u izgradnji velikih fabrika i montaži mašina, mnogi su završavali i stručne kurseve, pa je 30 do 50 odsto radne snage regrutovano iz reda brigadira koji su i gradili fabrike „Ivo Lola Ribar” u Železniku (od aprila 1947. do početka 1948. uz učešće 15.566 omladinaca), valjaonicu bakra u Sevojnu kod Užica, magnezijskih opeka (današnji „Magnohrom”) u Kraljevu; tekstila „Raška” u Novom Pazaru (od 1951. do 1953.); kablova „Moša Pijade” u Svetozarevu (1952); šamota u Aranđelovcu i Mladenovcu. Na radnim akcijama se radilo i učilo moralu, poštenju, toleranciji, drugarstvu. Svedoci tog doba sa setom pričaju kako su se uz pesmu i rad, rađale velike ljubavi i najsnažnija prijateljstva koja su ostajala za ceo život – dodaje dr Slobodan Ristanović.
Kao dan Omladinskih radnih akcija u SFRJ obeležavan je 1. april, dan kada su 1946. godine počele pripreme za organizovanje izgradnje pruge Brčko–Banovići.
– Uvek su na taj dan počinjale akcije i potrajale do 29. novembra, Dana republike. Redovno se prijavljivalo čak i trostruko više mladih nego što je bilo određeno. Morali su da budu ispunjeni i određeni kriterijumi: đaci da su dobri učenici, nisu smeli biti lakši od 50 kilograma i ne mlađi od 16 godina. Bio je obavezan lekarski pregled, pa je to bila prilika za sistematsku kontrolu zdravlja. I onda odabrani idu na vakcinaciju – priseća se hroničar omladinskih akcija i dodaje da je tri godine zaredom učestvovao na njima.
Prve u ratnom vihoru
Radne akcije su počele još tokom rata, trebalo je ishraniti stanovništvo i vojsku, partizanske jedinice. Formirane su omladinske brigade pretežno od devojaka koje su uglavnom noću žele sve do ustaških i nemačkih položaja.
– Za najveću radnu akciju tokom Narodnooslobodilačke borbe smatra se žetva u Saničkoj dolini blizu Ključa, tokom jula i avgusta 1942. godine, kada je više od sedam hiljada devojaka i mladića pokupilo 270 vagona pšenice, ječma, zobi i kukuruza, pet vagona pasulja, osušilo tri vagona šljiva i jabuka, izvadilo 17 vagona krompira, napravilo četiri vagona pekmeza od šljiva za ishranu vojske i naroda. Omladina iz Podrinja, beogradskog, požarevačkog i kragujevačkog okruga, zajedno sa mladima iz Srema i Banata, u januaru i februaru 1945. godine, nedaleko od vatrene linije Sremskog fronta, obrala je kukuruz sa više od 20.000 jutara zemlje. Nešto kasnije oko 15.000 mladih je obavilo i setvu na 49.000 jutara napuštenih njiva – navodi primere dr Ristanović.
Pred konačnim oslobođenjem mladi su, po njegovim rečima, u oslobođenim krajevima radili na raščišćavanju i obnovi puteva, pruga i mostova, raščišćavanju naselja. Po dubokom snegu i ciči zimi do minus 30 stepeni Celzijusovih 1945. na Crnom vrhu kod Bora golobradi mladići nasekli su 10.000 kubnih metara drva za ogrev u Beogradu, pre svega za bolnice pune ranjenika sa Sremskog fronta.
U prvim posleratnim saveznim omladinskim radnim akcijama građeni su putevi, pruge, fabrike, čak i čitavi gradovi. Najviše saveznih radnih akcija bilo je od 1946. do 1952. godine.
– Posle rata prešlo se na gradnju razrušene zemlje. Prvi veći izazov bila je izgradnja 90 kilometara pruge Brčko–Banovići, od maja do novembra 1946, na kojoj je učestvovalo 62.268 omladinaca iz svih krajeva Jugoslavije. Najteže je bilo probiti tunel kroz Majevicu, useke na Kiseljaku i kroz Orlovsku klisuru, ali to nije omelo mlade da velika omladinska pruga bude završena 22 dana pre roka, 29. novembra, a na prvom vozu koji je krenuo iz Banovića prema Beogradu pisalo je „Mi gradimo prugu – pruga gradi nas”. Već sledeće 1947. godine na red je došla pruga između Šamca i Sarajeva, koju je gradilo 211.370 omladinca i 5.840 mladih iz 56 inostranih brigada, računajući kasnije i 14 mostova preko reke Bosne i devet tunela. Na spisku dela dobrovoljno okupljene omladina je još 14 pruga – pominjemo samo neke od Ristanovićevih podataka za sve bi trebalo bar još stotinak ovakvih stranica.
Bratstvo i jedinstvo
Nizali se poduhvati i među njima je najveća omladinska radna akcija, izgradnja autoputa „Bratstvo i jedinstvo” koja je sa prekidom, potrajala devet godina. Deonicu Beograd–Zagreb (1948–1950), u dužini od 382 kilometra, gradilo je oko 320.000 brigadista iz svih krajeva naše zemlje i 1.200 mladih iz 32 inostrane zemlje. Godine 1958. omladina je izgradila nastavak od Zagreba do Ljubljane, a zatim su svake godine građene deonice kroz Srbiju i Makedoniju, sve do 1963. godine, kada je završeno sve – 1.066 kilometara izgradilo je 573.737 brigadira..
Radne akcije nastavljene su šezdesetih i sedamdesetih, uređenjem Ade Ciganlije i nasipa na Savi kod Zagreba, zatim su se ređale „Sutjeska”, „Kozara”, „Morava”, „Ibar–Lepenac”, „Partizanski put” na Fruškoj Gori, „Palić” i „Deliblatski pesak”. Omladina je obnavljala zemljotresom porušeno Skoplje, Banjaluku i Bar i Budvu u Crnoj Gori, gradila delove Jadranske magistrale, put Preljina – Čačak – Požega – Titovo Užice, deonice pruge Beograd–Bar i dr... Mladi su gradili i hidrocentrale „Zvornik”, onu na Vlasini, „Jablanicu” na Neretvi, „Mavrovo” i „Vinodol”.
Nekadašnji omladinci, danas veterani, članovi Udruženja učesnika omladinskih radnih akcija na ovogodišnji Sabor su pozvali i mlade volontere iz svih krajeva Srbije (gorane, ferijalce, mlade istraživače, izviđače, članstvo kancelarija za mlade) i namera ovog međugeneracijskog susreta bila je da se podstakne saradnja svih koji su spremni na dobrovoljan rad za opštu dobrobit, da se spoje iskustvo starijih i snaga mlađih, da se ojača motivacija za zajedničko delovanje u javnom, društvenom interesu.
-------------------------------------------------------------------------
Ima i naslednika
Raspadom stare Jugoslavije, 1990. godine, ugasile su se i omladinske brigade, ipak ne sve. Kada su u Srbiji svi pomislili da je akcijaštvo umrlo, petnaestak komandanata ranijih brigada iz Beočina okupilo se i nastavilo da sprovodi lokalne akcije. Tako je Omladinska radna brigada „Dimitrije Lazarov Raša” iz Beočina 2005. godine obnovila svoj rad, a iduće godine će obeležiti 45. godina trajanja i učestvovanje na 19 omladinskih radnih akcija širom bivše Jugoslavije, kao i u nizu akcija nakon 2000. godine. Komandant ove brigade koja ima 202 člana, jeste Andrija Mumović. Među njima ima i mladih i starih, muškaraca i žena, penzionera i školaraca, onih koji su gradili širom SFRJ i onih koji se prvi put sa tim susreću.
– Oko šezdeset ljudi koje smo okupili devet dana i noći neprekidno su branili Beočin od bujica vode. Mnogi od njih nisu imali čizme, već su u patikama, sa nogama u vodi, punili džakove sa peskom. Zajedno sa vatrogasnom brigadom pomogli smo evakuaciju ljudi, stoke, ali i spasavanje materijalnih stvari – kaže komandant jedine brigade u Srbiji koja još aktivno radi.
Nekoliko godina kasnije teška životna priča o dvoje mladih ljudi kojima su roditelji preminuli i koji su živeli u straćari nadomak Kragujevca, bila je povod da se brigada, zajedno sa meštanima i dobrotvorima, pokrene na veliku akciju. Do jeseni ta deca su dobila krov nad glavom.
Poslednja akcija je bila čišćenje potoka, zahtevan posao vredan milion dinara i to u dva navrata, što znači da su uštedeli dva miliona lokalnoj zajednici.
– Nažalost, ona za nas nema sluha. Tražili smo sredstva da opremimo interventnu brigadu, odbijeni smo. Pre dve godine smo predložili da proširimo i uredimo gradsko groblje, 10 vikenda, trebalo je samo da se obezbedi materijal za staze, proširenje, klupe, kandelabre. Sve bi bilo oko dva miliona dinara, jer su „ruke džaba”. A onda je angažovana privatna firma kojoj je plaćeno osam miliona dinara, s tim što radovi još nisu završeni. Kada su bile poplave u Banatu obratili smo se svim nadležnim institucijama sa predlogom da akcijaši podignu 400 kuća. Niko na to nije reagovao, a do sada je izgrađeno samo 40 kuća za koje je trebalo mnogo više novca – požalio nam se komandant brigade, naglasivši da je šteta što država ne podržava ovaj vid akcija, jer ovo nije samo rad, već i nastojanje da mladi steknu radne navike i postanu tolerantni.
-------------------------------------------------------------------------
Mladi su zakon
Nadležni iz Ministarstva omladine i sporta povodom podsećanja na akcijaše istakli su da omladina može dati novi zamajac razvoju zemlje i zato ih valja maksimalno podržati. Mladi će svojim besplatnim idejama i radom poboljšati okolinu u kojoj žive, a ministarstvo finansijski podržati i tako zajedno sa njima razvijati duh solidarnosti, tolerancije, jednakih šansi. Svake godine, sve veći broj volonterskih grupa se prijavljuje na konkurse, što ukazuje da su mladi sve više motivisani da se uključe u takve aktivnosti, a sve više se primećuje i doprinos sugrađana, škola, privatnog sektora...
– U cilju promocije volonterizma i pružanja podrške mladima da doprinesu boljem životu u mestu u kome žive, a imajući u vidu da veći deo populacije volontera čine mladi, Ministarstvo omladine i sporta već četvrtu godinu zaredom širom Srbije sprovodi program „Mladi su zakon”. Konkurs je raspisan i ove godine, a usmeren je na podsticanje aktivnog učešća i volonterskog angažovanja mladih – kaže Snežana Klašnja, pomoćnica ministra za omladinu.
Naša sagovornica dodaje da je program nacionalnog karaktera, i da su do sada finansirana sa više od 59 miliona dinara i sprovedena u delo 673 omladinska volonterska projekta udruženja mladih i neformalnih omladinskih grupa.
– Volonterski projekti uključili su mlade ljude u društvene tokove, dali doprinos zajednici i zaštiti životne sredine, uređenju prostora za kvalitetno provođenje vremena, pokazali da su mladi najbolji promotori solidarnosti i humanosti, razumevanja i tolerancije. Program „Mladi su zakon” omogućio je i da više od 1.000 različitih udruženja mladih i neformalnih udruženja mladih prođe obuku za pisanje projekata i upravljanje projektnim ciklusom – ocenjuje Klašnja.
Slavica Berić
objavljeno: 28.04.2014.
