Izvor: B92, 28.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodilo se na danasnji dan, 28. jul
1330. Srpski kralj Stefan Decanski potukao u bici kod Velbuzda vojsku bugarskog cara Mihajla Sismana.
1586. Tomas Heriot iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Krajem XVI veka krompir prenet i u Spaniju. U pocetku gajen kao ukrasna biljka, ali zbog porasta stanovnistva, ratova i gladi poceo sirom Evrope da bude koriscen za ishranu.
1655. Umro francuski pisac Sirano de Berzerak, poznat po delu "Drugi svet", u kojem je spojio politicku satiru i naucnu fantastiku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
1741. Umro italijanski kompozitor i virtuoz na violini Antonio Vivaldi, jedan od najznacajnijih predstavnika baroka i prethodinika novog doba klasike. Iz njegovog obimnog stvaralackog opusa najcuveniji koncert za violinu i orkestar "Cetiri godisnja doba".
1750. Umro nemacki kompozitor Johan Sebastijan Bah. Savremenici ga vise cenili kao orguljasa, a interes za njegovu muziku i svest o njegovom znacaju u istoriji muzike pojavili su se tek pocetkom 19. veka u doba muzickog romantizma.
1794. Na giljotini pogubljeni jedan od glavnih vodja Francuske revolucije i vodja jakobinaca Maksimilijan Robespjer i njegovi sledbenici. To je bio kraj "jakobinske diktature" koja je zavedena u jesen 1793.
1821. Peru proglasio nezavisnost od Spanije.
1858. Prvi put upotrebljen otisak prstiju kao znak identifikacije. Upotrebio ga je Vilijem Hercel u Indiji kada je uzeo otisak od Radjadhara Konaija na poledjini jednog ugovora.
1868. Ratifikovan 14. amandman Ustava SAD, kojim su crnci dobili pravo na drzavljanstvo.
1876. U bici na Vucjem dolu Crnogorci pobedili tursku vojsku pod komandom Muktar-pase i naneli joj teske gubitke, oko 4.000 mrtvih i ranjenih i 310 zarobljenih.
1899. Rodjen srpski knjizevni i pozorisni kriticar Velibor Gligoric, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Objavio vise dela iz oblasti knjizevne i pozorisne kritike.
1914. Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu. Dalji tok dogadjaja doveo do Prvog svetskog rata.
1919. U Amsterdamu poceo Medjunarodni sindikalni kongres na kom je osnovan Internacionalni savez sindikata, poznatiji pod nazivom Amsterdamska sindikalna interancionala.
1928. Rodjen Alberto Fudjimori, predsednik Perua od 1990, japanskog porekla.
1937. Japanci u Kinesko-japanskom ratu zauzeli Peking.
1940. Britanci u Drugom svetskom ratu odbili nemacki napad na mediteransko ostrvo Maltu.
1941. U odmazdi za pozare u nemackim garazama Nemci u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali vise od 120 ljudi, mahom Jevreja, komunista i njihovih simpatizera.
1942. Umro britanski arheolog Vilijam Pitri, koji je 1880. poceo prva naucna arheoloska iskopavanja u Egiptu i vodio ih gotovo pola veka. Osnovao Britansku arheolosku skolu u Egiptu.
1945. Americki bombarder B25 u gustoj magli udario u "Empajer stejt bilding" u Njujorku, tada najvisu zgradu u svetu. Poginulo 14 ljudi.
1968. Umro nemacki hemicar i nuklearni fizicar Oto Han, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944. Jedan od inicijatora i potpisnika Getingenskog apela protiv atomskog naoruzanja.
1976. U zemljotresu u kom potpuno razoren kineski grad Tangsan poginulo najmanje 242.000, a ranjeno 164.000 ljudi.
1984. Predsednik SAD Ronald Regan otvorio Olimpijske igre u Los Andjelesu, koje su bojkotovali SSSR i jos neke zemlje tadasnjeg sovjetskog bloka kao revans za bojkot SAD Olimpijskih igara u Moskvi 1980.
1999. Evropski sud za ljudska prava proglasio Francusku krivom za torturu nad uhapsenim koji je osumnjicen za rasturanje droge. To je bila prva presuda tog suda jednoj evropskoj zemlji.
2000. Mirovne trupe UN usle u delove granicnog podrucja izmedju Libana i Izraela. Izrael 24. maja, posle 22 godine, povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara.
