Izvor: Politika, 05.Okt.2015, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar roman ne nastaje za godinu ili dve
Autor dela „Jedro nade” govori o Boki kotorskoj, budnom oku Velikog brata, knjižarstvu pre Gece Kona, trima glavnim temama u književnosti...
Romanima Nikole Malovića (45), pisca iz Herceg Novog, i savremena srpska književnost dobila je izlaz na more. Diplomac beogradskog Filološkog fakulteta skrenuo je pažnju na sebe romanom „Lutajući Bokelj”, a sad, posebno, činjenicom da je njegovo „Jedro nade” jedan od najboljih romana u ovoj godini. Dobio je priznanja: „Borisav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stanković”, „Pečat vremena” i „Branko Ćopić”.
U „Jedru nade” piše o fenomenu jednog od najpoznatijih modnih desena: prugastoj plavo-beloj majici, uniformi mornara. Svako ko nosi takvu majicu na primorju je hodajuća avantura.
Radnja se dešava u baroknom, bajkovitom Perastu, gradu koji je sve što ima izgradio od „nautičkog zlata”. Roman doživljava finale u tvrdnji da je najpoznatiji moreplovac svih vremena Kristifor Kolumbo, najverovatnije, bio pokršteni Jevrejin. Jer, malo je čudno da na prva tri broda 1492. nema ni jednog katoličkog sveštenika, ali ima, imenom znanog, Luisa de Toresa – tumača za hebrejski. Malović se u „Jedru nade” bavi i istraživanjima čuvenog Simona Vizentala, lovca na ratne zločince, i baca potpuno novo svetlo na istoriju.
Kako ste vaspitavani?
Intelektualno na lepoj književnosti.
Otkud u „Jedru nade” toliko mora?
Otud što ga je oduvek bilo malo udomaćoj književnosti. Boka kotorska se i ovom knjigom razvija. Postaje literarna slika sveta.
Pišete i o razvoju „Gugla”?
Da, između ostalog. Razvoj „Gugla” nije jedini razvojni motiv u romanu, ali je jednako zastrašujuć, s obzirom na to da pokazuje kako se oko nas, polako, zatvara medijski i vojni „konclogor” pod budnim okom Velikog brata.
Kako vi osvajate slobodu?
Od malena sam učen da govorim istinu. Čini mi se da samo tako možemo osvajati slobodu svakog dana. Da se i u konclogoru može ostati umom slobodan naučio sam od jevrejskih pisaca – nobelovaca.
Šta biste bili da pišete na takozvanom crnogorskom?
Tada bih u Crnoj Gori, moguće je, bio književni polubog. Ali, ko zna. Visoka je cena čovekove samostalnosti i suverenosti.
Kad pisac zna da je to postao?
Kada ne može zaspati ako bar malo nije poradio na tekstu, na njegovoj potentnosti.
Što jepotentno u Boki kotorskoj?
Njeno lice. Boka je jedan od najlepših zaliva na planeti. Jedini je fjord na Mediteranu. Bokelj sam od 1694, od dolaska mojih predaka u Boku, i ne kažem da jednog dana neću silom morati put Beograda gde sam se venčao 1999. godine. Ali, ipak bih voleo da otpočinem pod grobljanskim kiparisima s pogledom na zalivsko more.
Šta vas vezuje za Herceg Novi...
Činjenica da sam sa suprugom obnovio najstarije regionalno klasično knjižarstvo i izdavaštvo. Hercegnovska knjižara „So”, u kojoj živimo, baštini tradiciju knjižarstva Jova Sekulovića od 1898, tri godine pre knjižarstva Gece Kona. Neko bi pomislio da vredi grudima jurišati na bajonete zbog tradicije od – 117 godina.
...a šta za Beograd?
Kod kuće sam na obe adrese.
Koja je lepeza vaših osećanja?
Nikad ni u kom obliku sem u – umetnosti.
Šta sve podrazumeva ljubav?
Žrtvu, dakako.
Kako doživljavate erotiku...
Kritika je rekla da je erotska velika scena u „Jedru nade” kad junak i junakinja vode ljubav u moru koje „gori” usled letnje bioluminiscencije,koja „pali” papir kad na njega padne – užareni čitalački pogled.
...a kako politiku?
Politika predstavlja umetnost traženja nevolje. Valjda zato ima i malo nesamostalnih pisaca (na stranu njihova popularnost), jer su punjeni nevoljom umesto stalno novim pogledom na jedine od tri teme koje postoje u književnosti, a to su – ljubav, smrt i bog.
Ko su vam uzori?
Roditelji, pre svega. U izdanju knjižare „So” objavio sam, početkom godine, knjigu dokumentarne proze „Bokeški berberin”, čiji je junak najstariji aktivni zalivski barbijer, moj otac. Manirom,grlom u jagode, priča ne samo što daje esenciju drevnog zanata koji je othranio brata pomorca i mene, nego prati 70 godina života naših roditelja, sa sve podacima šta se u zemlji i svetu dogodilo od 1944. do 2014. Od „fiće” i u Jugoslaviji proizvedenog prvog radija, preko hitova „Bitlsa”, do spiska zemalja u kojima smo živeli ne mrdnuvši s mesta.
Čemu se nadate?
„Jedro nade” na 310 strana odgovara na pitanje kako su tačno složena moja nadanja. Samo da ne bude rata.
Kad ne govorite istinu?
Svesno ulazim u sve sukobena tu temu stalnim nastojanjem da – uvek govorim istinu.
Da li volite samoću?
Pisca valja zamisliti kao monaha koji s verom vredno radi kao pčela. Dobar roman, roman od vrste koja će se po knjižarama tražiti zauvek, ne nastaje za godinu ili dve. Ne može delo lepe književnosti da nastane u roku kraćem od tri godine. Kazujem to kao knjižar. Raspitajte se koliko je dugo roman pisan, onda ga kupite. Uloženo vreme je garancija kvaliteta.
Koliko su dugo pisani vaši romani?
„Lutajući Bokelj” pet godina, a „Jedro nade” šest.
Koji je vaš životni moto?
Moja perspektiva je u mojoj retrospektivi.
----------------------------------
Sveti Sava na bokeljskom ostrvu osnovao prvu Zetsku episkopiju
Ko je prvi izveo srpsku književnost na more?
Na to pitanje gledam kroz posebnu optiku. Ako je Sveti Sava lično, kao prvi srpski pisac i učitelj, na jednom bokeljskom ostrvu osnovao prvu Zetsku episkopiju, to znači da naš jezik, bez prestanka, zapljuskuje evropske obale. Srpska književnost ne napušta naše more. Ona je ovde ukotvljena. Svoja je na svom.
