Izvor: Glas javnosti, 20.Avg.2009, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đetinja bila za petama Nijagari
Dok je 1895. u Kanadi, na slavnoj Nijagari, zahvaljujući patentima Nikole Tesle, s radom počinjala prva hidrocentrala na svetu, pripreme za iste takve istorijske poduhvate odvijale su se i u Srbiji. Sprovodio ih je Teslin prijatelj i poštovalac Đorđe Stanojević koji je do tada već inicirao uvođenje električne struje u Beograd i ovaj grad načinio jednom od prvih moderno osvetljenih prestonica Evrope.
Na ideju ovog fizičara i rektora Beogradskog univerziteta 1900. je sa radom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << počela hidrocentrala na reci Đetinji u Užicu, a tri godine kasnije prve kilovate struje ka Leskovcu emitovala je i hidrocentrala na reci Vučjanki.
Prva hidroelektrana na Balkanu, pod užičkim Starim gradom radila je do sedamdesetih godina prošlog veka kada je prilikom izgradnje pruge Beograd - Bar, zatrpan njen jaz. Elektrana na Đetinji je druga hidroelektrana u svetu, a prva u Evropi koja je sagrađena po Teslinim principima polifaznih struja. Potpuno je obnovljena 2000. od kada je ponovo u pogonu doprinoseći osvetljavanju Užica.
Od 1903. do danas hidroelektrana na Vučjanki nije prestajala s radom. Spada u derivacioni tip elektrana sa vodozahvatom, vodovodnom komorom, derivacionim kanalom i cevovodom. Svetski institut inženjera elektrotehnike (EEE) u čijem je članstvu 365 hiljada naučnika iz 160 zemalja svega uvrstila je Vučje 2005. među 64 najznačajnija svetska i samo 15 evropskih objekata iz istorije elektrotehnike i program „Majllestoun“.
Podsetimo da su u ovoj kategoriji i prva elektrifikacija naizmeničnom strujom u NJujorku 1886, istraživanja Bendžamina Frenklina o elektricitetu (1757-1775), stvaranje prvog kompjutera „ENIAC“, 1946. emitovanje prvog televizijskog signala preko satelita, 1962. Markonijevi rani eksperimenti sa bežičnim prenosom, 1895, Prvo transkontinentalno korišćenje telegrafa, 1861, Prvo transkontinentalno emitovanje radio signala, 1901. Voltin pronalazak električne baterije, 1820. i drugi malobrojni projekti važni za naučnu istoriju današnjeg sveta.
Revija JAT Ervejza
.jpg)
