Izvor: Politika, 19.Maj.2012, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brišemo naše priznate naučnike, a gubimo mlade potencijale
Kardiovaskularni patolog priča o aterosklerozi, stavu Getea i Eliota, zasluzi Darvina, Votsona i Krika, mentoru Edvardsu, supruzi kao svom najvećem otkriću...
Akademik, profesor na poslediplomskoj nastavi Medicinskog fakulteta u Beogradu, predsednik Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i osnivač te medicinske grane i škole u Jugoslaviji, i Udruženja za aterosklerozu Srbije dr Vladimir Kanjuh, dobio je s akademikom prof. dr Miodragom Ostojićem i docentomdr Brankom Beleslinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nagradu grada Beograda za medicinu, za kouredništvo i koautorstvo poslediplomskog udžbenika „Kardiologija 2011”.
Član je savetodavnih odbora Evropskog i Međunarodnog udruženja za aterosklerozu, gostujući je profesor Registra za kardiovaskularne bolesti „Džesi E. Edvards” u Sent Polu (SAD), a jedna urođena srčana mana danas se naziva Kanjuhova mana.
Živi u Beogradu u braku s dr Snežanom Kanjuh.
Šta je ateroskleroza?
Ona je u 80 odsto slučajeva, u osnovi svih kardiovaskularnih bolesti, koje su ubica broj jedan čovečanstva.To je oboljenje kod kog, zbog utiskivanja lošeg holesterola iz krvi u zidove arterija, dolazi do njihovog sužavanja, pa nastaje manji priliv krvi u organe i, još opasnije, do stvaranja aterosklerotičnih ploča koje mogu da prsnu i momentano dovedu do tromboze arterije koja zatvara njen lumen. Tada se potpuno prekida priliv krvi u odgovarajući organ i njegove ćelije izumiru, odnosno – nastaje infarkt.
Kako živeti da bi se ovo izbeglo?
Potrebno je održati stalnu psiho-fizičko-seksualnu aktivnost. Nastaviti svaki kreativni rad, ispravno se hraniti, bez pušenja i s jednom čašom crnog vina dnevno. Trebalo bi uspostaviti balans između rada i odmora, želja i mogućnosti, ali i izbegavati stres u društvu, na radnom mestu, u porodici, seksualnom životu. Još je Gete kazao da se živi „đavolje brzo”, a Eliot da protiv stresa postoje dva zlatna pravila. Prvo: „Ne smemo se nervirati zbog malih stvari”. I drugo: „Sve stvari su male”! Nikad se ne bi trebalo prepustiti napetosti, depresiji i agresiji. Potrebno je zadržati optimizam, smeh i radost življenja.
Od koga ste najviše naučili?
Patologiju od profesora dr Živojina Ignjačeva, berlinskog i praškog đaka, u Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, a kardiologiju od akademika Božidara S. Đorđevića sa Interne B klinike istog fakulteta. Subspecijalizaciju kardiovaskularne patologije imao sam sreću da završim u čuvenoj školi „Minesota”, kojom je počela moderna svetska kardiologija, kod doajena svetske kardiopatologije američkog naučnika Džesija E. Edvardsa, inostranog člana SANU, u Sent Polu u Mineapolisu. Zatim, u Parizu, Londonu i Amsterdamu.
Zašto niste ostali u Americi?
U ono vreme, kod nas bi se to tumačilo – „prodao se za dolare”, a ne zbog uspešne svetske nauke. Želeo sam da se vratim u zemlju i da svoje znanje prenesem u našu sredinu, što sam i učinio.
Kojim ljudima se divite?
Čarlsu Darvinu jer je otkrio poreklo vrsta i čoveka; Votsonu i Kriku koji su pronašli strukturu i funkciju DNK; Rudolfu Virhovu, najvećem patologu 19.veka, koji je srušio dogme srednjovekovne medicine i postavio temelje za modernu medicinu 20. veka i mom mentoru Džesiju E. Edvardsu koji je u drugoj polovini prošlog veka stvorio osnove za modernu kardiologiju.
Čime se još bavite?
Istorijom. Nastojim da pokažem značajne naučne doprinose naših lekara koji su manje poznati i u Srbiji. Lekar, naučnik i književnik Laza K. Lazarević prvi je otkrio dijagnostički znak kod išijasa tzv. Lazarevićev znak, a ne francuski neurolog Laseg.Srpski patolog onkolog Đorđe Jovanović, redovni profesor patologije na bečkom Medicinskom fakultetu, jedan od osnivača beogradskog Medicinskog fakulteta, svetski je pionir u otkriću procesa autoagresije u medicini. Naš Aleksandar Ignjatovski, profesor interne medicine Medicinskog fakulteta u Beogradu, pre Aničkova iz Sankt Peterburga izazvao je eksperimentalnu aterosklerozu životinja.
Za šta se još borite?
Protiv diskriminacije priznatih naučnika prema uzrastu. Od vremena Bizmarka obavezno se odlazi u starosnu penziju sa navršenom 65. godinom života. S druge strane naša omladina odlazi u svet bez povratne karte, pa dvostruko gubimo!Brišemo naše priznate naučnike, koji hoće i mogu da se i dalje uspešno bave naukom, a gubimo mlade potencijalne naučnike, koje smo skupo školovali za bogate zemlje. To ne rade SAD. Amerikanci čuvaju svoje naučnike dok god je njihov rad koristan. Navešću i moj lični primer. Sa navršenom 65. godinom imao sam 513 bibliografskih jedinica i 10 knjiga, a sa navršenom 82. napisao sam još 638 bibliografskih jedinica i 10 knjiga!
Koji su Vam omiljeni pisci?
Moji afiniteti su konzervativni: Dostojevski, Tolstoj, Šolohov, Šekspir, Kronin, Igo, Zola, Cvajg, Kazancakis. A od naših: Andrić, Selimović, Crnjanski, Ćosić, Mihailović...
O čemu razmišljate?
Da li će Srbija uspeti da onemogući nelegalno bogaćenje obaveznom godišnjom prijavom porekla imovine svakog građanina, kao i da li ćemo suzbiti belu kugu i vratiti dijasporu matici.
Koje je Vaše najveće otkriće?
Prošle godine na Kongresu Evropskog društva patologa u Helsinkiju, na svečanoj večeri, bila nam je uručena knjiga o dostignućima finske medicine. Zahvaljujući se na poklonu i pozdravljajući kolege, upitao sam ih da li znaju koje je moje najveće otkriće. Dok su očekivali moju sledeću rečenicu pokazao sam im, pokretom ruke, moju suprugu dr Snežanu Kanjuh! Usledio je buran aplauz.
--------------------------------------------------------------
Od boksera do šahiste
Koliko ste bili u sportu?
U 14. godini bio sam bokser muva kategorije u Srpskom maču. Mršav, visok, sa dugim rukama, dobrim eskivažama i igrom nogu. Borio sam se na distanci i, uglavnom, pobeđivao na poene. Povukao sam se zbog udaraca u glavu. Potom sam bio jedan od desetorice najboljih omladinaca Beograda u šahu, ali to sam napustio kad sam shvatio koje vreme traži studiranje medicine. Igrao sam i tenis. Sada igram stoni tenis i plivam.
Slavko Trošelj
objavljeno: 20.05.2012.
.jpg)
