Izvor: Story, 24.Jan.2015, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Branko Đurić Đura: Ja sam večito u pubertetu
Popularni glumac i komičar, suprug glumice Tanje Ribič i otac troje dece, otkriva kako se Đurine kućne čarolije primenjuju u praksi kad se ćerka rasplače zato što je dobila trojku iz matematike i tvrdi kako mu nije teško da zasmeje i sebe, a ne samo druge.
Branko Đurić Đura, foto: Luka Šarac, Story press
Za klovnove kažu da su posle predstave tužni jer su oni nasmejali sve, a njih nije niko. U filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj produkciji, komičari >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << su sasvim drugačiji karakteri pred publikom u odnosu na njihov privatni život. Na našu, a verovatno još više njegovu sreću, Branko Đurić Đura nije takav. Nekadašnji megapopularni nadrealista čije se Đurine kućne čarolije citiraju češće od Oskara Vajlda, Sun Cua i Njegoša zajedno, tvrdi da humora ima sasvim dovoljno i za javnu i za ličnu upotrebu. Ovo ne treba da čudi pošto pričamo o čoveku koji pre kuvanja uplaši kokošku kako bi joj meso bilo rastresito i meko, a ljuštenje kengura, s kojim većina domaćica ima problema, za njega predstavlja dečju igru. Ipak, susret s njim uopšte nije dečja igra.
Prvo iznenađenje predstavlja činjenica da čovek koji toliko dobro svojim licem prenosi emociju pred publikom uživo, barem na prvi pogled, na licu nema ama baš nikakav izraz. Zapravo, dok ne progovori, ne zna se da li je čovek ili mašina. Ipak, kad počne da priča, situacija je kudikamo rasterećenija. Polako počinje da isplivavaju predusretljivost, finoća, a onda i humor. I dalje bez promene na licu. Istina, to se može pripisati i ubitačnom tempu turneje njegovog šou-programa Đurologija, pošto ova predstava rasprodaje po nekoliko punih pozorišnih sala, pa je on izvodi više puta na dan. Bilo je tu i žiriranje u televizijskoj emisiji Tvoje lice zvuči poznato, a kad se uzme u obzir da je Đura u braku sa ženom koju smatra najlepšom i najprivlačnijom na svetu, kao i da tokom turneje i snimanja sve vreme jedva čeka da se vrati njoj i dvema ćerkama, mora se priznati da je ledeno lice najmanje što je moglo da zadesi i njega i nas. Uostalom, do predstave je ostalo još vrlo malo vremena, euforična publika već pokušava da uđe u salu, Đuričko se na kauču u garderobi priprema za nastup dremkom i ko bi uopšte bio raspoložen za bilo kakvu priču? Ipak, kad je razgovor počeo, ledenice su se otopile, a pažljiv posmatrač čak bi se zakleo da je na Đurinom licu video osmeh, posebno dok objašnjava šta to nudi publici.
- Naziv ove naučne discipline Đurologija dolazi od grčkih reši đuros i logos, gde logos predstavlja nauku, a đuros znači lep, pametan, šarmantan, zgodan, brz. Reč je o zbirci mojih životnih zapažanja koja prenosim publici na jedan duhovit način. To je svojevrsni antistendap u kojem demistifikujem stendap, pozorište, film i posao kojim se bavim prikazujem iz jedne izvrnute perspektive. Iskreno se otkrivam publici.
Story: Imate li klasičan komičarski sindrom? Jeste li izuzetno duhoviti i vedri na sceni, a namćor u privatnom životu?
- Nemam taj problem kako umem da zasmejavam druge a ne znam sebe. Jednako sam veseo na početku, kao i na kraju predstave. Kada je reč o raspoloženju i smehu, znam vrlo dobro da se pobrinem za sebe, svoje prijatelje i porodicu. Da kucnem u drvo, uvek se lepo zabavljamo.
Story: Otac ste troje dece, upotrebljavate li humor i kao pedagoško sredstvo?
- Svoje naslednike učim da budu opušteni i da sve gledaju kroz prizmu humora. Vidim da su oni danas preambiciozni, odnosno takvi su njihovi roditelji i onda su deca u stresu da ne iznevere te ambicije. Još od osnovne škole misle kako moraju da imaju sve petice jer u suprotnom neće moći da se upišu u dobru srednju školu, ako ne budu imali sve petice u srednjoj, neće moći da se upišu na određeni fakultet i onda neće biti uspešni u životu. Nekako smo ubacili decu u tu ambicioznost. Evo, moja mlađa ćerka dobila je trojku iz matematike i bila je uplakana zbog toga. Onda sam joj objasnio da je to totalno nebitno, ocene uopšte nisu toliko važne i ne sme da bude toliko ambiciozna na taj način. Ali, ona vidi svoje drugarice koje tako razmišljaju i to je nešto što smo mi kao roditelji svojoj deci navalili na kosti.
Story: Kako izlazite na kraj s njihovim hormonima, pubertetima...?
- Najmlađa ćerka ima devet godina, starija osamnaest, a sin iz prvog braka dvadeset četiri. Ova mala još nije ušla u pubertet, a ova starija je izašla, tako da, na sreću, trenutno nemam nikoga u pubertetu osim sebe, ja sam večito u njemu.
Story: Čini se i da ste kao pubertetlija zaljubljeni u svoju suprugu Tanju Ribič. Da li i tu humor igra neku ulogu, pošto važi pravilo da najatraktivnije žene ne uzmu ni najlepši ni najpametniji, već najzabavniji muškarci?
- Ne pravi se brak na štosevima, tu ljudi greše. Dok traje ljubav, sve je u redu jer jedino gorivo u svakoj vezi jeste ljubav. Sve drugo, pa i humor, samo su ukrasi oko toga.
Story: Vegetarijanac ste već deset godina i svako jutro vežbate jogu. Pijete li uopšte?
- Pijem svakog dana, od jedne do tri čaše vina.
Story: A napijete li se ponekad?
- Prošlo je sigurno petnaest godina otkad sam se poslednji put napio.
Story: Koje godine je Deda Mraz bio najšire ruke prema vama?
- Ako se gleda materijalno, ovaj moj Deda Mraz dolazi i odlazi, u nekim periodima potpuno me zaboravi, pa me se opet seti. Ako govorimo o emotivnom segmentu, onda moram da ga pohvalim jer je svake godine jednako darežljiv.
Razgovarao: Igor Karanov
