Izvor: Glas javnosti, 06.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božić Bata ponovo među Srpčadima
Božić Batu, koji je darovao dobru i grdio lošu decu, pre pola veka oterali su neki ljudi, dobra vila ga je sakrila i posle pola veka ponovo se vratio kod nas - ovako Božić Batu opisuju današnji mališani.
Iako je patina zaborava pokrila sećanja na Božić Batu, deca ga, ipak, i danas očigledno prepoznaju. Istina, ona deca koja su ga čekala te posleratne godine odavno više nisu deca već bake i deke, ali tu su njihova unučad i praunučad. Za Božić Batu vreme ne postoji, postojao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je oduvek i postojaće zauvek, pa za njega ne igraju ulogu generacije već deca.
Dr Vesna Marjanović, etnolog, iz Etnografskog muzeja u Beogradu, radeći doktorsku disertaciju o maskama, bila je u prilici da se pozabavi i Božić Batom koji je nekada stanovao u ovim našim krajevima.
- Deca su u iščekivanju darova koje im je sveti Nikola donosio, stavljala svoje čarape u prozore. Na našim prostorima, tokom vremena, grupa sa likom Nikole svedena je na jednog ili eventualno dva maskirana muškarca, uglavnom rođaka ili komšija koji su posećivali kuće do iza Drugog svetskog rata, a potom je ovaj običaj potpuno iščezao iz prakse. Ogrnut je krznenim kaputom ili opaklijom okrenutim naopako, nosi jedno zvono okačeno o vrat, oko struka vise praporci ili manja zvona i klepetuše, ispod opaklije je u čojanom odelu, ima tkanu torbu sa slatkišima kao darovima za decu i štap kojim s vremena na vreme zamahuje kada uđe u kuću.
NOSI SUVA ZLATA
Do tridesetih godina prošlog veka Božić Bata bio je neprikosnoven, a onda je polako padao u zaborav. U retkim mestima u Srbiji to se nije dogodilo i do danas su se sačuvale mnoge dečje pesmice posvećene Božić Bati.
„Božić, Božić Bata nosi suva zlata, od vrata do vrata. Na čija će vrata dat’ blagoslov zlata? Na naša će vrata prosut šaku zlata“.
ZABORAVLJENI I DETINCI
Pored Božić Bate još jedan lep običaj je gotovo zaboravljen. Uoči smene stare i nove kalendarske godine, obležavaju se tri pojedinačne nedelje pod imenima - Detinci, Materice i Oci (Očevi).
Kad su Detinci deca se simbolično vežu nekim kanapčićem oko ruke ili članka noge. U vreme Materica, vezuju se majke, a na praznik Očeva deca vezuju tate.
„Drešenje“ ili „odvezivanje“ podrazumeva da će „vezani „ dati poklone...
Sva tri običaja podrazumevaju porodičnu prisnost, mnogo golicanja, smeha, veselja, igre... Zato ovi praznici doprinose jačanju porodice i rastu poštovanja između mlađih i starijih članova.
E moja Zaklina. I ti je trebalo da se zoves Jovanka! Bolje bi bilo i za tebe i za nas.
A Bozic Bata ne donosi ugalj nevaljaloj deci nego stap. Ugalj si prepisala iz tudje (anglo-saksonske) tradicije.
Raspitaj se malo.
