Izvor: Luftika.rs, 05.Okt.2022, 11:40
Biserku majka pokušala da ubije, hranitelji joj satarom sekli nos, ljubav pronašla kod starog prijatelja
Svakome naiđe loš period u životu, kada pomislimo da su baš naše muke najveće i da nosimo težinu čitavog sveta na svojim plećima.
Međutim, kada čujemo priču nekog kome je od rođenja sudbina namenula ulogu gubitnika, a kroz život ide uzdignute glave kao pravi borac i ne želi da se preda, mora da nas bude makar malo sramota našeg sebičluka.
Upravo je takva životna priča Biserke Stojković iz Obrenovca – puna patnje, bola i nepravde, ničim zaslužene. Golgota.
Ova >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << nesrećna žena je još kao devojčica odbačena od roditelja, bila primorana da živi po hraniteljskim porodicama gde je brutalno zlostavljana, bez osnovnih životnih uslova.
Svaki san i uspeh su joj spočitavali i trudili da ubiju i najmanji tračak nade, a samo je želela da voli i da bude voljena.
Bivši partner ju je mučio, živela je kao sluškinja, a bila je primorana da ćerkicu da na usvajanje, kako ne bi prolazila isti nesrećni životni put.
Pokušavala je i sebi da prekrati muke i oduzme si život, ali je ljubav ipak pronašla sa starim prijateljem.
Najveća želja joj je da pronađe stalan posao i da ima dovoljno veliku kuću, gde bi mogli da žive zajedno sa njenom decom.
Ovo je njena životna priča.
Golgota u hraniteljskim porodicama
Već po rođenju je, priča Biserka, bila predodređena od strane drugih da živi teško i da se bori, pre svega za život.
– Majka mi je bilo silovana kada je imala deset godina i jako joj je bilo teško. Da bi uzimali novac za moje izdržavanje, njoj su branili da budemo zajedno – kaže kroz suze za Telegraf.rs. ova nesrećna žena.
Foto: Nikola Anđić
Ona objašnjava da je bila primorana da živi u raznim hraniteljskim porodicama, gde je prošla kroz stravične patnje i porodično nasilje.
– Sećam se da sam sedela na noši u koju su sipali vrelu vodu. Imala sam opekotine po telu. Satarom mi je isečen nos, donji deo.
Živela sam bez struje, bez osnovnih stvari, nisu mi davali ni da jedem. Znam da su mi davali koru hleba koja je tvrda, i ja sam sisala tu koru, bila sam jako mršava – priseća se ona za Telegraf.
Majka pokušala da je ubije
Mukama i nesrećama tu nije bio kraj, naprotiv. U jednom momentu su, kaže, nju i majku ponovo spojili, a onda su njoj oduzeli sve.
– Nije želela da ja budem nesrećna, ne krivim je, pa ja odlučila da me umota u krpu i baci u reku. Tada, kada je ona to uradila, jedan taksista ju je video i sprečio, hteo je i da je bije, ali je odustao.
Vratio me je u njene ruke, a ja sam ponovo završila u Zvečanskoj, pa nakon toga u hraniteljskoj porodici – kaže Biserka.
Život u ropstvu
U još jednoj hraniteljskoj porodici nije našla svoju sreću. Živela je, kaže, jako teško, u kućama bez struje.
Foto: Nikola Anđić
– Jedno vreme je moja majka živela na tri kuće od mene, ali tim putem nisam smela da prođem, kao ni ona da se ne bismo srele. Trpela sam veliko maltretiranje, i odlučila sam da pobegnem. Našla sam čoveka koji je bio iz imućne porodice, otišla kod njega i tada je počeo haos.
Naime, ja sam počela da živim sa njima, ostala sam trudna i tako trudna bila na skeli i radnicima koji renoviraju kuću doturala malter. Pored toga sam i sve ostalo radila, bila sam pravi rob i sluškinja. Nakon toga, odlučila sam da pobegnem. Vratila sam se u jedno mesto kod Obrenovca, i tu me je dočekala žena koja me je primila da živim kod nje – priča Biserka.
Primorana da dete da na usvajanje
Ruka spasa poznanice za Biserku je u tom trenutku bila sve, a uskoro je ostala i bez nje.
– Zla sudbina nas je zadesila. Žena koja mi je pomagala, bila je velika domaćica. Imala je baštu i kozu, jako je teško živela ali mi je pomagala oko deteta. Jednog dana, izašla je na ulicu i udarila su je kola.
Tada se moj svet srušio, a ja sam ostala sama sa bebom, mojom ćerkom Ivanom u rukama. Bez struje, hrane i vode – opisuje ona strašnu situaciju u kojoj se našla.
Foto: Nikola Anđić
Biserka nije imala kud, bila je mlada i nemoćna. Morala je da nađe rešenje za svoje dete i sebe, te se odlučila na radikalan korak.
– Moje dete, moja prva ćerka nije imala šta da jede, ojedala se po celom telu. Imala sam jednu komšinicu koja mi je davala hranu, kada je imala, i svi su mi rekli da dam dete na usvajanje.
Donela sam odluku da se ne muči kao ja i da je dam, izašla sam na ulicu, i krenula ka Zvečanskoj. Dala sam je, ali sam uvek živela za to da joj nešto odnesem, i kada odem tamo sva deca dođu oko mene, željna su svega. Radila sam nakon toga, čistila zgrade i svakakve poslove, ali sam donela veliku odluku – da ne budem nikome više sluškinja – priča Biserka.
Ponovo u rukama nasilnika
Pored svega, verovala je u bolje sutra i u ljubav koju će je neko pružiti. Upoznala je čoveka sa kojim je stupila u zajednički život.
– Upoznala sam čoveka, otišla kod njega u stan koji nije imao struju, on nije nigde radio. Dobili smo ćerki i sinove, a onda je ponovo krenulo zlostavljanje.
Tukao me je, mučio, omalovažavao i svašta govorio. Njegov otac, tešio me je sve vreme, pokušavao je da mi kaže da odem i da se snađem, sve vreme on je mene tukao, a onda sam odlučila da odem – kaže Biserka.
Staro prijateljstvo pretvorilo se u ljubav
Stari prijatelj je sreo nesrećnu ženu, i rekao joj da je sada pod njegovom zaštitom. I tu se, dodaje, rodila ljubav.
Danas sa najmlađim sinom i mužem živi u Obrenovcu.
– Moja prva ćerka je u Beču, živi kod oca i nemamo kontakt. Ljuta je, jer ja imam još dece, jedan sin i ćerka su kod oca, a jedan sin je kod mene. Tu sam za njih koliko mogu – kaže ona.
Usled svih nedaća, Biserka je dva puta pokušala sebi da oduzme život, ali su je na vreme našli i spasili.
Foto: Nikola Anđić
Danas bije još samo jednu bitku – da nađe posao. Muž joj je zaposlen već 30 godina u JKP.
– Zaposle me, ali nakon nekog vremena dobijem otkaz, ne znam zbog čega, verovatno jer sam tamnije puti. Moram da kažem, da mi je velika želja da imamo našu kuću i da svi zajedno živimo.
Ovako sada imamo jako mali stan i ne možemo svi, a decu bih uzela kod sebe. I oni su propatili mnogo – priča Biserka kroz gorke suze.
Izvor: Telegraf
Hiljade priča se širi mrežama, žene objašnjavaju zašto nisu prijavile nasilje
