Izvor: Politika, 11.Apr.2011, 23:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez tajni o Gagarinu i prvom letu

Svestan da je velika verovatnoća da se neće vratiti, prvi čovek u svemiru slagao je suprugu da će poleteti nekoliko dana kasnije

Nebo je tamno, drugovi, veoma tamno. A zemlja plavičasta kao veliki balon, izvanredna slika – odgovarao je Jurij Gagarin ljudima koji su mu žurili u susret u kraju u kom se spustio posle svog podviga.

Danas je tačno 50 godina otkako se 27-godišnji pilot sovjetskog vazduhoplovstva, rodom iz siromašne porodice iz Smolenske oblasti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otisnuo u kapsuli „Vostok” (istok) i ušao u istoriju kao prvi čovek koji je dotaknuo zvezde.

O njemu se sada zna i ono što je doskora bilo zapečaćeno kao najstroža tajna. Da razveju uporne glasine o tome kako je ubijen po nalogu paranoičnih sovjetskih vođa, vlasti su nedavno, uoči 50. godišnjice podviga, skinule oznaku tajnosti sa svih 700 stranica dokumenta. Objavljeni su rezultati istrage vladine komisije krajem šezdesetih godina prošlog veka koji pokazuju da je pao najverovatnije zbog naglog manevra koji je izveo da bi izbegao meteorološki balon.

Skroman mladi čovek očaravajućeg osmeha bio je visok samo 158 cm, što je bila prednost u kabini „Vostoka”. Krenuo je na kosmodrom u Bajkonuru slagavši suprugu, s kojom je imao dve ćerke, da će poleteti nekoliko dana kasnije. Bio je svestan da je velika verovatnoća da se možda neće ni vratiti.

U prvom intervjuu za zapadne medije njegova ćerka Elena Gagarina, koja je tada imala dve godine, objašnjava kako je očeva misija zauvek promenila život porodice.

Izabran među 2.200 pilota iz cele Rusije, prošao je zahtevne testove fizičke i psihičke snage, jer niko nije imao tačnu predstavu šta bi moglo da se dogodi čoveku u svemiru.

– Kandidati su bili zatvoreni u komoru bez prozora 21 dan, a temperatura je varirala od minus 50 do preko 50 stepeni Celzijusovih – ispričala je Elena Gagarina za Bi-Bi-Si.

Samo dva dana pred let saznao je da je izabran.

– Moj otac je izuzetno brzo reagovao u teškim situacijama i mislim da je to na kraju bio presudan faktor – kaže Gagarinova ćerka.

Istog jutra za let se spremao i German Titov. Obojica su tog 12. aprila 1961. pojeli svemirski doručak (kobasice, džem od borovnica, kafa), prošli testove i obukli skafandere, ali je Titov u 5.30 dobio poruku da se vrati u opservatoriju.

Neki kažu da je izbor pao na Gagarina između ostalog i zbog siromašnog porekla i nedaća koje je preživeo u detinjstvu (za vreme rata brat i sestra su mu poslati u logor u Poljskoj).

Letelica „Vostok” je letela brzinom od 27.400 km na sat, a na najvišoj tački bio je iznad nivoa mora 327 km.

Veza sa Gagarinom održavala se preko kratkotalasnih prijemnika, a pomoću radiometrijskog i televizijskog sistema vršena su posmatranja kosmonauta tokom leta. U 9.22 stigla je poruka: „Let teče normalno. Osećam se dobro”.

U 10.15 javio se iznad Afrike radio-telegramom koji je glasio: „Let teče normalno. Stanje bez težine podnosim dobro”. Tokom 108 minuta putovanja oko Zemlje prešao je iznad sovjetskih republika, Tihog okeana, Magelanovog moreuza, Atlantika i Afrike. Bio je to veliki trijumf za SSSR i poraz hladnoratovskog rivala SAD.

Ipak, let nije protekao glatko kako se govorilo u prvim izveštajima. Tokom povratka kapsula umalo nije eksplodirala. Kablovi koji su povezivali dva dela letelice nisu se razdvojili kako je planirano i spoljni sloj kapsule počeo je da gori. Gagarin se desetak minuta tresao, skoro izgubivši svest, ali je uspeo da iskoči na visini od sedam kilometara i padobranom se bezbedno spustio na tlo. Taj podatak se držao u tajnosti puna četiri meseca.

Odmah je dobio titulu nacionalnog heroja, ali je stekao i svetsku popularnost, putujući po svetu da pronese slavu dostignuća SSSR-a. Dočekivali su ga kao heroja u Češkoj, Bugarskoj, Finskoj, Velikoj Britaniji, na Kubi, u Brazilu, Kanadi, Mađarskoj, Indiji…

Izgleda da je teret slave i konstantne pažnje bio veći od onog koji je trpeo tokom priprema. Zbog statusa nacionalnog heroja bilo mu je zabranjeno da opet leti u svemir. Pričalo se da je voleo da popije. Posvetio se obuci kosmonauta i upisao se na prestižni Žukovski institut za aeronautički inženjering.

Nepunih sedam godina pošto je postao prvi čovek u kosmosu, 28. marta 1968. poginuo je na rutinskom letu u „migu 15”. Izgubio je kontrolu nad letelicom i zario se u šumu severoistočno od Moskve. Posmrtni ostaci nalaze se u zidinama Kremlja.

U doskora poverljivom materijalu krila se i tajna o Gagarinovim poslednjim rečima pred poletanje u svemir, a odnosile su se na zalihe hrane koju je nosio:

„Glavno je da ima dovoljno kobasice – uz mesečinu”.

J. Kavaja

----------------------------------------

„Politika” o „heroju iz Smolenske”

„Pažnja, pažnja, rade sve stanice Sovjetskog Saveza. Predajemo saopštenje o prvom u svetu letu čoveka u kosmičko prostranstvo.” Reči koje je spiker Radio Moskve izgovorio svečanim glasom u 10 sati preneo je i dopisnik „Politike” Predrag Vuković. Naš list je 13. aprila na naslovnoj strani objavio veliki tekst pod naslovom „Prvi čovek u kosmosu”. Detaljan izveštaj prelio se na 2. i 3. stranu, a „Politika” je i narednih dana iscrpno izveštavala o velikom uspehu sovjetske nauke koja je grabila napred „koracima od sedam milja”, heroju iz Smolenske, reagovanjima iz sveta.

Dopisnik Miro Radojčić javio se iz Njujorka: „Naučnici su odmah pohvalili dostignuće sovjetskih kolega, dok su se političari rezignirano pridružili čestitanju, rastuženi melanholičnom mišlju da Amerika verovatno neće izvesti ovaj podvig pre kraja godine”.

------------------------------------------

Šta je prvi kosmonaut mogao da vidi

Na Internetu će danas premijerno biti prikazan film

„Prva orbita” koji pokušava da dočara šta je Gagarin mogao da vidi, jer ne postoji snimak šta je tačno video kroz otvore kapsule. Na tonski zapis njegovih opservacija sada je pridodat video-snimak visoke rezolucije koji je realizovan sa Međunarodne svemirske stanice. „Kada spojite slike onog što je zaista mogao da vidi sa uzbuđenjem i podrhtavanjem u njegovom glasu, zaista je zapanjujuće”, kazao je za Bi-Bi-Si reditelj i istoričar svemira dr Kris Rajli.

Iza kamere stajao je Italijan Paolo Nespoli, astronaut Evropske svemirske agencije koji se trenutno nalazi na svemirskoj stanici.

Nespoli i njegove kolege astronauti snimali su svaki put kada bi stanica prelazila preko predela na Zemlji koje je Gagarin mogao da osmotri.

objavljeno: 12.04.2011.

Nastavak na Politika...

Nezavisne Novine: Gagarin pred polijetanje: Glavno da imam kobasica